Ova svetinja visi nad provalijom na visini od 1.200 metara: Svecima na freskama nedostaju oči, manastir sagradili monasi kada im se obratila Bogorodica
Usred netaknute prirode nacionalnog parka Altındere, na strmoj litici Pontskih Alpa u oblasti Trabzon, nalazi se jedno od najveličanstvenijih svetih mesta Turske. Manastir Sumela, na visini od oko 1200 metara, doslovno visi nad provalijom. Legenda kaže da su dvojica grčkih monaha, jedan iz Carigrada, drugi iz Atine, istovremeno sanjala ikonu Bogorodice koja im je poručila da joj „sagrade dom“ na planini iznad Trabzona. Vođeni tim snom, pronašli su pećinu sa čudotvornom ikonom, za koju se veruje da ju je naslikao sam apostol Luka. Na tom mestu su ostali do kraja života, a vremenom je tamo izgrađen manastir Sumela.
Naziv „Sumela“ potiče od grčke reči za „crnu planinu“ melas oros. Tokom vekova ovo sveto mesto bilo je duhovno i kulturno središte pravoslavlja u toj oblasti. Manastir je osnovan u 4. veku, a današnji monumentalni izgled dobio je uglavnom tokom vizantijskog i osmanskog perioda, posebno za vreme dinastije Komnin.
Iako najstariji delovi datiraju još iz vremena careva Anastasija i Justinijana, značajnija gradnja započela je u 13. veku. U 15. veku, nakon što je Trabzon pao pod vlast sultana Mehmeda Osvajača, manastir je ostao netaknut zahvaljujući sultanovom ediktu o zaštiti verskih objekata. Njegov sin, sultan Selim I, dodatno ga je obnovio i obogatio dragocenim knjigama i zlatnim ukrasima.
Ono što čini Sumelu jedinstvenom jeste njena impresivna arhitektura, čitav kompleks prilagođen je litici, u koju je delimično uklesan. Glavna crkva nalazi se u pećini, a oko nje su raspoređeni brojni objekti: kapelice, monaške ćelije, biblioteka, kuhinje i akvadukt.
Unutrašnjost i spoljašnji zidovi crkve bogato su oslikani freskama koje prikazuju prizore iz života Isusa Hrista, Bogorodice i biblijskih priča, od stvaranja Adama i Eve, do Hristovih čuda i vaskrsenja. Nažalost, mnoge freske su oštećene, i to ne samo usled vremena. Na prikazima svetaca uglavnom nedostaju oči, jer je narod verovao da one imaju čudotvorne moći. Ljudi su skidali boju sa zidova i prokuvavali je u nadi da će im doneti ozdravljenje.
Manastir je početkom 20. veka napušten, a 2015. godine, zbog opasnosti od odrona stena, potpuno zatvoren za javnost. Temeljna obnova trajala je gotovo pet godina, a danas je ponovo otvoren i za hodočasnike i za turiste. Iako je tokom cele godine veoma posećen, najveća gužva je 15. avgusta, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, kada se u manastiru služi liturgija koja okuplja pravoslavne vernike iz celog sveta.
Klikom na linkom saznajte u kom manastiru u današnjoj Albaniji je sahranjeno pet srpskih kraljeva.
Do manastira se može doći organizovanim prevozom iz podnožja planine (cena oko 3 evra), a poslednji deo puta vodi kroz očaravajuću, strmu šumsku stazu dugu oko 500 metara. Uspon je zahtevan, ali nagrada je pogled koji oduzima dah. Na tom putu nalazi se i mala crkva svete Varvare, u kojoj su se, prema predanju, monasi skrivali tokom obnove manastira.
Bez obzira na gužvu, unutar manastira vlada tišina. Posetioci svih vera i nacija dele isti osećaj poštovanja prema ovom svetom mestu. Svaki kutak kompleksa priča svoju priču – freske, hodnici, uske stepenice i prozori u steni. Crkva u pećini čuva najvrednije freske koje su, i bez očiju, i dalje zadivljujuće.
Danas je Sumela deo privremene UNESCO liste svetske baštine i nezaobilazna destinacija na karti kulturnog turizma Turske. Deo je Nacionalnog parka Altındere, pa osim duhovnog iskustva, posetioci mogu uživati i u spektakularnoj prirodi. Sumelu možete posetiti od aprila do oktobra, a cena ulaznice iznosi 20 evra.
(Kurir.rs/ Nova)
Bonus video: Manastir Manasija ne može na Uneskovu listu zbog nelegane vodenice