SAHRANJEN AUTOR BROJNIH HITOVA LJUBIŠA KOVAČEVIĆ: Kompozitora na večni počinak ispratili porodica, prijatelji i saradnici: U selu mu je srce ostalo
Ljubiša Kovačević, autor brojnih pesama narodne muzike, sahranjen je danas, 5. novembra, na groblju u selu Vrnčani na vrhu Kablara.
Kompozitor najvećih hitova Jelene Broćić, poput "Bele rade" i "Ko ostavlja ruže ispred moga praga" i antologijskih pesama Vere Matović, preminuo je 1. novembra u 76. godini nakon kraće bolesti.
Kompozitor i aranžer Goran Ratković Rale došao je na sahranu, a tu su sa estrade bili i Jelena Broćić, Ivan Kukolj Kuki i Ćemo, kao i pojedini tekstopici i meštani sela koje trenutno broji oko stotinak stanovnika. Oni su u teškim trenucima uz Ljubišinu suprugu Katarinu i tri sina.
Kompozitor će počivati na groblju u rodnom selu pored brata Mija i roditelja, nekoliko stotina metara od rodne kuće.
Jedan od stanovnika Vrnčana nam je rekao da je Ljubiša voleo svoje rodno selo i Kablar i da mu je tu srce ostalo, ali da je retko dolazio. I meštani su njega voleli i cenili.
Dan pre sahrane održana je komemoracija, gde su o Kovačeviću govorili njegovi sradnici Goran Ratković Rale i Zlaja Timotić.
Bogata biografija
Ljubiša Kovačević je napustio siguran državni posao (šef vojnog odseka) da bi se posvetio komponovanju i pisanju pravih narodnjaka.
- Rođen sam u okolini Čačka, u tom "cveću livada", gde su svi zadojeni narodnom muzikom. Imao sam veliku rodbinu, i po ocu i po majci. Kad god se napravi neko veselje, ja sam od malena visio kraj muzike pa, kad neko od mojih poručuje, ja sam bio taj koji kiti muziku. I kao klinac sam se nadavao para muzici, tuđih naravno.
- Već kad sam postao tinejdžer, imao sam svoje društvo zaduženo za atmosferu, ne lupanjem čaša, nego svirkom i izborom muzike. Počeo sam i gitaru da sviruckam, ali sam i u školi dobro prolazio. Završio sam Fakultet odbrane i bezbednosti, diplomirao sa desetkom. Službovao sam u opštini Voždovac, bio sam najmlađi šef vojnog odseka od svih 16 beogradskih opština. Imao sam ozbiljan državni posao, i nisam ni pomišljao da se bavim narodnom muzikom.
Na albumima Vere Matović iz sredine 80-ih godine prvi put se pojavljuje potpis Ljubiše Kovačevića, prvo kao tekstopisca, a onda i kao kompozitora pesama "Pitao se dečak mali", "Halo, halo gde ideš večeras", "Mangupe iz zadnje klupe", "Seljanče", "Ti si moj princ", "Živeli zaljubljeni", "Spojila bih nebo i zemlju".
- Slušajući radio u autu, ja sam u stvari otkrio svoju muziklanost. Ide pesma, ja je pevam, a možda je pre toga nikad nisam čuo. Poverim se Veri Matović, kažem joj kako mi se događaju čudne stvari, izlaze neke pesme iz mene. Verka je snimila moje prve stihove i tako sam ušao u diskografiju. I kad se zavrtela moja prva pesma, ja sam nastavio svoj posao, upisao postdiplomske studije.
- Verka je bila uporna: "Batali te škole, nego radi što ti je bog dao". Na Poselu na Kalemegdanu peva Verka "Pitao se dečak mali", a ispred nje plače dvadeset devojaka. To je bio prvi znak da moje pesme nešto vrede.
Umeo da prepozna talenat
Posle prvih uspeha sa Verom Matović, usledila je plodonosna saradnja sa Jelenom Broćić. Zajapureni devojčurak iz Guče dobio je svog muzičkog oca.
- Vera mi je pričala o retko muzikalnoj devojci iz Guče. Igrom slučaja na mojoj rodbinskoj svadbi pojavi se jedna devojčica da otpeva turu pesama. Bio sam zatečen kako peva jedan đak osmog razreda osnovne škole. Porazgovarao sam sa njenim ocem, shvatio da je to ta mala Jelena Broćić o kojoj mi je pričala Vera Matović. Naša saradnja je krunisana sa desetinama pesama i izdanja, a prvu ploču smo objavili za Jugoton 1989.
Devedesete godine prošlog veka obeležio je brojnim hitovima: "Ne idi iz srca", "Ogrlica ljubavi i sreće" (Mira Škorić), "Jedno za drugo" (Dragana Mirković), "Na putu za ludilo" (Mile Ignjatović), "Kolko košta pesma ta" (Veki Jelić), "Ljubavi moje mladosti" (Savo Radusinović), "Putevi i pruge" (Kuki), "Na stolu čaše dve", "Ničija nije do zore gorela" (Srećko Ćosićć), "Ruka pomirenja" (Đani)...
Ljubišine pesme osvajale su prve nagrade na festivalima "Moravski biseri", Šumadijski sabor" i "Mesam".