FAMOZNO: TREBA LI NAM MAMDANI
Ako se možda pitate zašto bi nama (njima) trebao Mamdani, znate da je to iz istog razloga zbog koga su nam trebali Krivokapić i Stanivuković: zato što je pobedio na izborima za gradonačelnika najveće američke varoši Njujorka.
Ukratko: treba nam (jebo ja nas) pobednik koji će nam pomoću već poslovične neočekivane sile doneti „bolji život“. Sad sledi neprijatno pitanje: da li bi nam zaista trebao Mamdani ili bi nam trebala samo njegova pobeda.
Pre će biti ovo drugo. A evo zašto, što reko Blic. Ako bi se Zoran Mamdani najeo gljiva ludara, pa se preselio u Srbiju, uzeo državljanstvo i kandidovao se za gradonačelnika Varoši beogradske, na izborima bi dobio 1. qwrz od ovce odsto glasova. A evo zašto i to, što reko Blic.
Zato što je Zoran Mamdani musliman, pride Indus, rođen u Ugandi, a u Srbiji, ako si musliman, možeš dogurati najdalje do Rasima Ljajića, a da je Rasim, počem, pride i Indus, ne bi dogurao ni do sebe.
Ali pazite sad: Mamdani nije pobedio na njujorškim izborima zato što je musliman i Indus, nego zato što je ponudio politički program za rešavanje problema nagomilanih u megalopolisu, koji se glasačima učinio kao ostvariv.
Za razliku od beogradskih euroodštampotina, priliku da se oglase - i da ispod teksta zavape: „treba nam Mamadani“ - nisu propustila evropska euromahalska glasila, koja su u Mamdanijevoj pobedi videla poraz sublunarnog MAGA pokreta, smrt rasizma, slobodu narodu i početak kraja globalne desnice.
Ne bih imao ništa protiv, daleko od toga, ali čisto sumnjam da će Mamdanijeva pobeda pokrenuti lanac događaja koji će zavšiti globalnim „boljim životom“. Njujork, naime, nije Amerika, kao što ni Beograd nije Srbija (nego svet). Njujork je, skupa sa svojim prednostima i nedostacima, kosmoplitska varoš u kojoj seoski đilkoši i mahniti rapalji nikada nisu imali prolaz, kao što ga nemaju ni u velikim varošima na obalama Pacifika.
Kako god, samo što su izborni rezultati obznanjeni, Donald Tramp (umal po navici ne napisah Duck) pao je u težak amok. Mamadni mu, očigledno, nije trebao, ali eto, dogodio mu se, a gorčinu tog događanja dodatno je pojačala činjenica da je republikanski (čitaj Trampov) kandidat Kertis Slija - koji se stalno slika sa crvenom beretkom na glavi, ko božemeprosti Legija - dobio samo 7,1 odsto glasova.
Opštepoznato je da Tramp ima kratak fitilj i da nema dlaku na jeziku, sledstveno je - ipak imajući toliko obzira da Mamadnija ne nazove čamugom i balijom (što je privatno sigurno učinio) - žiteljima Njujorka poručio da su jebali čvorka s „komunistom“, a da će im, krešući federalne pare namenjene Velikoj jabuci, i on, Trump, dodatno zagorčati život.
Tramp, trampizam i MAGA možda jesu prdnuli u čabar u Trampovom rodnom Njujorku, ali pred njima je i dalje blistava, mračna budućnost.