"Za svaku inspirativnu ulogu bih promenila lični opis" Monika Romić o "Crnoj svadbi 2": "I Meril Strip ruši stereotipe, a ja, poput nje, težim..."
Nastavak "Crne svadbe" reditelja Nemanje Ćipranića, nastao u produkciji "Fajerflaj" i kao plod saradnje s Telekomom Srbija, nikoga nije ostavio ravnodušnim. Dok publika s nestrpljenjem čeka veliko finale na Superstar kanalu, Monika Romić, koja igra inspektorku Krivošiju, otkriva kako gleda na uspeh serije, zašto očekuje da "Crna svadba" dobije i treću sezonu i šta trenutno radi u pozorištu.
Četiri godine smo čekali nastavak "Crne svadbe". Da li ste zadovoljni kako je ispala serija?
- O da, zadovoljna sam! Znam da je publika dugo čekala nastavak i mislim da smo opravdali ta očekivanja. Scenaristi su uspeli da zadrže onaj prepoznatljiv ton serije - napetost, tamu, ali i svetlo i emotivnu dubinu. Ekipa je bila ista, što se moje priče tiče, hemija među nama se samo produbila, a nova sezona je donela svež pristup pričama. Drago mi je što smo uspeli da zadržimo kvalitet i autentičnost koji su "Crnu svadbu" učinili posebnom već u prvoj sezoni.
A vaša uloga i sudbina koju su inspektorki Krivošiji namenili autori?
- Inspektorka Krivošija je dobila kompleksniju priču nego u prvoj sezoni, čemu sam se baš obradovala. Novo poglavlje njenog života, s ljubavlju koja se javlja kada to najmanje očekuje, ali i s težinom brige o bolesnoj majci - to je nešto što mnoge žene u našem društvu proživljavaju. Volim što autori nisu išli lakom linijom, već su pokazali realnost - da možeš biti jaka, profesionalna žena, ali da te privatni izazovi ipak duboko pogađaju. Ta dvostrukost je ono što čini lik živim i živopisnim. Uvek je dobro kad lik ima i službenu i privatnu liniju - onda ga je moguće iznijansirati.
Šta vam je bio najveći izazov?
- Balansiranje između profesionalne snage inspektorke i njene privatne ranjivosti. Scene s Tomićem i majkom su bile emotivno najteže - tu nema prostora za patetiku, sve mora biti iskreno i svedeno. A onda u sledećoj sceni moraš biti ta čvrsta policajka koja vodi istragu. Taj prelaz iz jednog sveta u drugi zahteva koncentraciju i emotivnu fleksibilnost.
Kakvi su kao partneri Sonja Vukićević i Nikola Kojo?
- Sonja i Nikola su virtuozi - s njima uvek znaš da si u sigurnim rukama. Koja unosi tu finu dozu humora čak i u najcrnje scene, što je dar. Odličan je partner, zahtevan, ali i neverovatno prisutan i velikodušan. Sonja je takođe sjajna za komunikaciju i s njom scene teku prirodno. Oboje su profesionalci u svakom smislu, ali i divni ljudi van kamere, što je svakako rad činilo lakim i prijatnim.
Imate li neku anegdotu sa samog snimanja?
- Imali smo jednu scenu gde treba brzo da vozim službeno vozilo i naglo zakočim. Nemanja Ćipranić, naš divni reditelj i kreator ideje, tražio je da to bude "još dramatičnije". Toliko sam ušla u karakter da sam zaboravila da kočim na označenom mestu i zamalo završila u dekoraciji! Ekipa je urlala od smeha, a ja sam se šalila da je to bila gluma u najavi. Naravno, ponovili smo scenu, ovaj put s kočenjem na pravom mestu.
Nekako su vaša baza pozorište i kabare. Poslednji u nizu je komad "Balkanski muškarci". Kako birate teme za svoje predstave?
- Uvek biram teme koje me lično intrigiraju i posebno dotaknu. Smatram da samo ako obradim moju istinu, to može da prepozna i prihvati publika, pa otud i biram šta želim da im kažem. A kabare komedija (Comedy Cabaret) "Balkanski muškarci" nastao je iz bezbroj razgovora s prijateljicama - one su me i nagovorile da uradim predstavu ove vrste. Svi smo imali anegdote o apsurdima balkanskog mentaliteta. Humor je najmoćnije oružje za društvenu kritiku. Kad publika može da se ismeje svojim manama ili društvenim bizarnostima, to je katarzično. Kabare mi daje slobodu da budem direktna, provokativna, ali i topla - to je forma koja mi veoma odgovara.
U čemu je razlika između filmske i pozorišne glume?
- Pozorište je maraton, film je sprint. Obožavam sprint jer mi donosi mogućnost hvatanja baš tog trena u kadru, a takođe i maraton koji mi donosi nagradu posle dugotrajnog procesa. U pozorištu gradim karakter tokom cele predstave - i menjam ga čak i godinama, u odnosu na lične spoznaje. Naravno, kontakt s publikom je živ i svako izvođenje je drugačije. Na filmu, scenu ponavljaš dok nije savršena i treba biti na vrhuncu emocije i stoprocentno fokusiran. Film ti daje intimu - kamera hvata svaki pogled, najsitniju promenu. U oba medija volim što mogu da istražim različite aspekte glume.
Nekako vas ljudi vide prvo kao sjajnu komičarku...
- Zapravo sam Akademiju umetnosti upisala i završila kao dramska glumica, a čitav život igram komediju. Volim da kažem da komediju i dalje učim i da ću je učiti do kraja života. Zahvalna sam što me ljudi doživljavaju kao komičarku jer humor nije lak posao - za to su potrebni pravi tajming i inteligencija.
Ko su vam bili uzori kad ste počinjali?
- Danilo Stojković, Bora Todorović - oni su znali da budu "smešni", a nikad jeftini. Od svetskih, Meril Strip - žena koja ruši stereotipe. Uvek težim da igram kompleksne žene, kao što je npr. Krivošija. Najradije bih da me neko izazove na ulogu koja bi drastično promenila moj lični opis i izvukla iz mene nešto što ni sama još nisam.
Šta radite u narednom periodu?
- Nastavljam s predstavama "Balkanski muškarci", "Balon", "Otkačene"... U decembru me očekuje sezona novogodišnjih predstava za decu, imam ih takođe nekoliko u svojoj režiji i izuzetno ih volim jer su najvažnije. Da bismo za koju godinu dobili "veliku" publiku, treba da ih negujemo od malih nogu... Svakako imam puno planova za sledeće mesece. Takođe, u pripremi je jedan filmski projekat koji još ne mogu da otkrivam, ali je jako uzbudljiv. I naravno, nadam se da će biti treće sezone "Crne svadbe" - volela bih da se, na neki način, inspektorka Krivošija pojavi i u njoj. A u međuvremenu, nadam se da će biti malo odmora u januaru - neka planina i/ili more i knjige!