FAMOZNO: PRIJATELJU, PRIJATELJU...
i da je amaterizam u politici opasniji po istorije i živote od amaterizma u medicini, građevinarstvu i avio-saobraćaju zato što na duže staze amaterizam u politici odnosi više žrtava u ljudstvu i materijalu nego što bi - kad bi bili tolerisani - odnosili amaterizmi u medicini, građevinarstvu i pilotiranju.
Amaterima u politici naruku ide ista stvar koja ide naruku amaterskim selektorima fudbalskih reprezentacija, a to je nepodnošljiva (i vrlo providna) lakoća popravljanja stvari - i posledičnog osvajanja svetskog prvenstva - jednostavnom pretumbacijom imena na spisku igrača.
Amaterizmu u srpskoj politici naruku idu i profesionalci iz drugih oblasti - naročito ekonomskih i finansijskih - kojima je amatersko upetljavanje u politiku velika olakšica (i prečica) u ostvarenju njihovih profesionalnih poslova. Znate šta pričam, niste od juče.
Dodatni problem srpske politike je to što mnogi amateri - listom bezjaci i tutumraci - prečesto uspevaju da postanu profesionalni političari i onda - šta? Ništa, onda kao i svi amateri zajebu stvar. Da ne kuburum sa karakterologijom, sad bih vam podastro spisak profesionalizovanih amatera - od kojih su svi, svaki na svoj način - zajebali stvar - ali nema potrebe da ih imenujem, sve ih znate, česti su gosti u Famoznom, a mnogi od njih završavaju nataknuti na famozni qwrz srama.
Vratimo se na teren sporta. Bokser-amater, koliko god bio duša od čoveka, nema nikakve šanse u ringu protiv profesionalnog boksera, kakva god on da bio gnjida. Da skratim: profesionalizam - kakav je da je - uvek je garancija uspeha (iako ne i kvaliteta), amaterizam - koliko god mu pobude bile „uzvišene“ - uvek je garancija za trt Milojku i uprd u čabar.
Visoku i koalicione politike vode profesionalci - kako je vode i kakvi su rezultati nije tema naše današnje kolumne - dočim studentsku, građansku, opozicionu uopšte politiku, vode - tj. pokušavaju da vode - amateri i prateći orkestar najnovije generacije „vanstranačkih intelektualaca“, kojima je legion ime, kao što je „preslana“ ime čorbi koju je skuvalo previše kuvarica.
U žestokoj konkurenciji kuvarica - pardon, vanstranačkih, intelektualnih savetodavaca - na prvo mesto moje top liste odnedavno je izbio anonimni „Prijatelj Studenata, univerzitetski profesor i stručnjak za tranziocionu pravdu“, čije ime je poznato redakciji Danasa, u čijem vikend izdanju savetuje studentariju šta da radi, šta da sanja i šta da joj se događa.
Kad sam prvi put naleteo na pismo Prijatelja Studenata, nisam mogao a da se ne zapitam zašto su anonimna? Da li su - na podobije Sunčanikovih piskarala - nepotpisana iz skromnosti ili su nepotpisana iz neke predostrožnosti.
Pročitao sam dva-tri pisma Prijatelja Studenata - uključujući ono od prošlog vikenda - i na osnovu pročitanog zaključio da Studentski Prika možda jeste stručnjak za tranzicionu pravdu (šta god to bilo), ali da je za politiku diletant, čijem će pompeznom diletantizmu biti posvećena naša sutrašnja kolumna.