DA LI JE NEMAČKA STVARNO POSTALA "BORDEL EVROPE"? Krenula rasprava u Bundestagu o najstarijem zanatu, evo iz koje balkanske zemlje stiže svaka treća prostitutka
U Nemačkoj je sve više prisilne prostitucije i trgovine ljudima, pa se u toj zemlji žustro raspravlja o tome kako situacija može da se poboljša, a posebno se spominje tzv. „nordijski model“.
Dojče vele (DW) objašnjava šta je to.
Predsednica nemačkog Bundestaga Julija Klekner (CDU), koja je preuzela funkciju u martu ove godine, ponovo je pokrenula raspravu o tome kako bi zemlja ubuduće trebalo da se odnosi prema prostituciji.
Pritom je Nemačku nazvala „bordel Evrope“.
U govoru koji je održala prošle nedelje, kritikovala je sadašnje zakone, tvrdeći da prostitutke nisu dovoljno zaštićene.
„Čvrsto verujem da moramo konačno da zabranimo prostituciju i kupovinu s***a u našoj zemlji“, izjavila je Klekner.
Njen stav odmah je podržala i stranačka koleginica, ministarka zdravlja Nina Varken.
„Nemačkoj je, kao i drugim zemljama, potreban krivični zakon koji zabranjuje kupovinu s***a“, rekla je ona za list Rajniše post
„Prostitutke bi trebalo da ostanu nekažnjive i da dobiju sveobuhvatnu pomoć za izlazak iz prostitucije.“
Legalna prostitucija u Nemačkoj
Prema važećim zakonima, prostitucija je u Nemačkoj dozvoljena.
Zakonom o prostituciji, koji je stupio na snagu 2002. godine, s***ualni rad više se ne smatra „nemoralnim delom“, već legalnom uslugom.
Time su osobe koje se bave prostitucijom stekle zakonsko pravo na dogovorenu naknadu.
Godine 2017. usvojen je i Zakon o zaštiti prostitutki, kojim se dodatno poboljšava pravni i socijalni položaj osoba koje rade u industriji s***a.
Prostituke su obavezne da prijave svoju delatnost nadležnim organima, a bordeli moraju imati dozvolu za rad, koja se izdaje samo ako su ispunjeni propisani standardi bezbednosti, higijene i opreme.
Kriminal u porastu
Legalizacija prostitucije nije dovela do smanjenja kriminala – naprotiv.
Godišnji izveštaji Savezne kriminalističke službe pokazuju da su trgovina ljudima i prinudna prostitucija u porastu.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je registrovano 32.300 s***ualnih radnica, od kojih su samo 5.600 nemačke državljanke (krajem 2024).
Stručnjaci, međutim, procenjuju da je stvaran broj znatno veći – između 200.000 i 400.000, dok neki izvori navode i do milion žena.
Većinu čine strane državljanke s ograničenim znanjem nemačkog jezika.
Zbog nepoznavanja prava, one retko imaju pristup zdravstvenoj i socijalnoj pomoći.
Mnoge od njih u prostituciju ulaze protiv svoje volje – bilo zbog siromaštva, bilo pod prinudom svodnika.
Kritičari postojećeg sistema tvrde da je legalizacija dovela do eksplozije tržišta ***a: konkurencija je porasla, a cene su pale, čime su privučeni i klijenti koji se ne ustručavaju od nasilja.
„Nordijski model“ kao rešenje?
U tom kontekstu, Julija Klekner i Nina Varken zalažu se za uvođenje tzv. „nordijskog modela“.
Rasprava o tome traje u Nemačkoj već godinama.
Nordijski model je prvi put uveden u Švedskoj 1999, zatim u Norveškoj 2009, a potom i na Islandu, u Kanadi, Francuskoj, Irskoj i Izraelu.
On zabranjuje kupovinu s***ualnih usluga i njihovo posredovanje, ali ne i prodaju – dakle, kažnjavaju se mušterije i svodnici, dok prostitutke ostaju nekažnjive.
Istovremeno, država pruža podršku i programe za izlazak iz prostitucije.
Mušterijama prete novčane kazne, a u Švedskoj čak i kazna zatvora do godinu dana.
Norveška, pak, kažnjava i svoje državljane koji kupuju s*** u inostranstvu.
Argumenti za i protiv
Protivnici „nordijskog modela“ smatraju da je dobrovoljna prostitucija „normalan posao“ i da ženama treba omogućiti da same odlučuju o svom radu.
Prema njihovom mišljenju, prisilnu prostituciju trebalo bi suzbijati jačanjem prava u industriji, a ne novim zabranama.
Upozoravaju i da bi kriminalizacija kupovine s***a mogla prostituciju da gurne dublje u ilegalu, posebno na internet.
Zagovornici modela, međutim, tvrde da se najveći deo prostitucije ionako već odvija u tajnosti i da prostitutke ne treba kažnjavati jer su često žrtve prinude.
Naprotiv, dekriminalizacija im omogućava da se lakše obrate policiji i sudovima, jer imaju zakonsko pravo na zaštitu i pomoć.
Smatraju i da kažnjavanje mušterija smanjuje ukupan obim prostitucije.
U zemljama koje su usvojile nordijski model, broj prostitutki i klijenata zaista se znatno smanjio.
Nedavno istraživanje Univerziteta u Tibingenu pokazuje da uvođenje tog modela „dugoročno doprinosi smanjenju broja žrtava trgovine ljudima“.
Sam zakon nije dovoljan
Zagovornici rešenja upozoravaju da sam zakon nije dovoljan da poboljša položaj žena koje su prisiljene na prostituciju.
Potrebno je obezbediti sredstva za sveobuhvatnu pomoć – od stanovanja i psihološke podrške, do obrazovanja i prekvalifikacije.
Savezni nemački savez koji se zalaže za nordijski model takođe ističe važnost prevencije i edukacije, kao i doslednog procesuiranja svodnika i trgovaca ljudima, kako bi se ukupno smanjilo tržište prostitucije.
(Kurir.rs/Dojče vele/Preneo: N. V.)
Predsednica nemačkog Bundestaga Julija Klekner (CDU) ponovo je pokrenula raspravu o tome kako bi zemlja ubuduće trebalo da se odnosi prema prostituciji. Pritom je Nemačku nazvala „bordel Evrope“. U govoru koji je održala prošle nedelje, kritikovala je sadašnje zakone, tvrdeći da prostitutke nisu dovoljno zaštićene.
„Čvrsto verujem da moramo konačno da zabranimo prostituciju i kupovinu seksa u našoj zemlji“, izjavila je Klekner.