FAMOZNO: MOSKOVSKI SINDROM
Neće proći više od nekoliko dana, rasplešće se i kriza oko NIS-a - koje ne bi ni bilo da je nisu zakuvali tutumraci iz cincarsko-kalburske čaršija - a kako, e to ćemo videti.
Napred pomenuta kriza bi mogla poslužiti i za još nešto što bi - kad bi se uradilo (kao što se neće uraditi) - sprečilo mnoge buduće krize i pičvajze. To „nešto“ je redefinisanje odnosa s Rusijom, a to moja neznatnost odavno preporučuje u džaba krečenjima dugog trajanja.
Ta preporuka ne podrazumeva pravljenje nekog radikalnog „otklona“ od Rusije, još manje zahlađenje odnosa poput onog (privremenog) iz četres’ osme. Ne. Daleko od toga. Nema države na ovom svetu, uključujući i najmoćnije, koja si - ako baš ne mora i ako Rusija ne odluči drugačije - može priuštiti loše odnose s Rusijom. Ali isto tako nema zemlje - pardon, ima, Belorusija - koja će nasesti na svaku rusku dubaru i ispuniti svaku rusku želju.
Na koje tačno ruske dubare mislim. Dubara 1: vekovno prijateljstvo, zajednička istorija i bratsko partnerstvo. Šta je tu dubara? Evo šta, što reko Blic. Rusija nema - i to i ne krije, naprotiv javno govori - nikakvih prijatelja. Ima samo 1. satelite i 2. neprijatelje. Dubara 2: Ne postoji nikakva zajednička istorija Srbije i Rusije, osim ako ne računamo Crvenu armiju i određen broj dobrovoljaca koji su bivali na privremenom istorijskom radu u ex-Jugoslaviji. Ali ako tako posmatramo, onda imamo zajedničku istoriju i s Nemcima, Bugarima i Mađarima, cinik bio dodao: i mnogim drugim. Dubara 3: Koliko bakalin iz Višnjičke banje može biti partner Miškoviću - kome je, uzgred, Palikuća poklonio (kao NIS Rusima) „C market“ nakon što ga je oteo od Radulovića - toliko i Srbija može biti partner Rusiji. Ne biva to.
Ne sporim ja da je velika srbska ljubav - da ne kažem baš rusodupeljublje - prema Rusiji, ali ne mogu da ne primetim - a tek to u Kremlju ne prolazi neprimećeno - da u toj ljubavi ima i računice, ne baš kao one Vase Ladačkog, ali veoma slične. To se ovako može postaviti: Eto, mi smo vama dali srce (i NIS i još štošta) i sada očekujemo da vi nama pomognete da vratimo naše Kosovo. Ni to ne biva. Rusiju - odgovorno tvrdim, a neka vam Bocan-Harčenko potvrdi - Srbija interesuje samo onoliko koliko iz nje može izvući „benefita“ za svoju stvar, a Kosovo je - i ovo odgovorno tvrdim - uopšte ne interesuje.
I tu se Rusiji ništa ne može zameriti. Ona, svidelo se to nekom ili ne, gleda svoja imperijalna posla jer da radi ono što srpski tutmraci očekuju od nje da radi, ne bi bila imperija, nego Severna Srbija bez pokrajina.
Imajući sve u vidu, valjalo bi izbalansirati odnose s Rusijom. To, međutim - sve i kad bi se stekla politička volja - nije tako jednostavno. Zbog moskovskog sindroma, rođenog brata stokholmskog.