SVIREPI MONSTRUM UBIO JE ČAK 8 MEDICINSKIH SESTARA ZA NOĆ: Samo zbog jedne stvari je uhapšen, a u zatvoru razvio ženske grudi! Jezivi slučaj masovnog ubice
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ričard Spek važi za jednog od najstrašnijih masovnih ubica u američkoj istoriji: za jednu noć ubio je osam medicinskih sestara u Čikagu.
- Uhapšen je zbog tetovaže koju je lekar primetio u bolnici, a na suđenju je osuđen na dugogodišnju robiju.
- U zatvoru je stekao nadimak 'čovek ptica' i kasnije je opisivan kao zatvorenik sa ženskim grudima.
Ričard Spek važi za jednog od najstrašnijih masovnih ubica u američkoj istoriji. Za samo jednu noć ubio je osam medicinskih sestara, a cela nacija je tog dana ostala nema od užasa.
Spek je po mnogim užasnim stvarima ostao upamćen, od zverskih ubistava do toga da je tokom boravka u zatvoru razvio ženske grudi.
Priča ide ovako:
Ričard Bendžamin Spek rođen je 1941. godine u malom gradu u Ilinoisu. Njegovi roditelji bili su duboko religiozni i potpuno su izbegavali alkohol. On i njegova mlađa sestra Karolina bili su mnogo mlađi od ostatka porodice, četiri starije sestre i dva starija brata. Kada je imao samo šest godina, njegov život doživeo je drastičnu promenu. Godine 1947, njegov otac, tada star 53 godine, preminuo je od srčanog udara. Pet godina potom, porodicu je zadesila nova tragedija. Njegov najstariji brat Robert, koji je imao svega 23 godine, poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
Nekoliko godina kasnije, njegova majka se ponovo udala, a novi muž bio je potpuna suprotnost njegovom pokojnom ocu. Očuh je bio putujući trgovac sa bogatom kriminalnom prošlošću, koji je pio i često verbalno zlostavljao mladog Speka. Sa novom porodicom, Spek se preselio u Istočni Dalas u Teksasu, gde su često menjali prebivalište, uglavnom živeći u siromašnijim delovima grada. Možda bi se njegov život odvijao potpuno drugačije da je očuh bio drugačiji čovek, ali on nikako nije predstavljao uzor kakav bi dete želelo. Iza sebe je imao čak 25 godina kriminalne prošlosti - od falsifikovanja do ozbiljnih prevara, a uz to je bio i težak alkoholičar.
U detinjstvu imao probleme sa zakonom
Tokom školovanja, Spek je živeo u siromaštvu. Odbijao je da nosi potrebne naočare i zbog anksioznosti nije želeo da govori na časovima. Ponavljao je osmi razred. U devetom razredu upisao je tehničku školu Krozijer, ali nije položio nijedan predmet a kasnije je konačno i napustio školu kada u drugom polugodištu prve godine srednje škole. Od očuha je uzeo i neke od najgorih navika. Već sa 12 godina počeo je da pije, a samo nekoliko godina kasnije redovno se opijao. Prvi put je uhapšen sa svega 13 godina, i to zbog manjeg prekršaja. Uprkos tome, uspevao je da obavlja nekoliko poslova. Oženio se nakon što je Širli (15), koju je upoznao na sajmu u Teksasu, ostala u drugom stanju. Ćerka Ričarda Speka, Robi Lin rođena je 5. jula 1962. godine. Ipak, problemi sa zakonom nisu prestajali, jer je do 24. godine bio je uhapšen čak 41 put.
Spekova supruga, Širli Maloun, navodno je živela u konstantnom strahu. Tvrdi da ju je Spek često silovao preteći nožem i da je zahtevao seks četiri do pet puta dnevno.
"Kada pije, ponaša se nasilno i preti svakome, sve dok ima nož ili pištolj. Kad je trezan i nenaoružan, bio je manji od makovog zrna”, rekao je jednom prilikom službenik zadužen za njegovu uslovnu slobodu.
16. marta 1966. godine Širli je dobila razvod i preuzela starateljstvo nad njihovom ćerkom. Samo dva dana kasnije, ponovo se udala. Kada je Spek saznao za to, potpuno je eksplodirao. Preselio se u hotel Kristi u centru Monmuta i provodio dane lutajući lokalnim barovima. Do kraja meseca ponovo je završio u policijskom pritvoru, ovaj put zbog toga što je nožem pretio muškarcu u toaletu jedne kafane u Galsportu.
Počeo da ubija žene
Međutim, događaji narednog meseca potpuno će promeniti tok njegovih zločina. 3. aprila 1966. godine provalio je u kuću Virgil Haris (65). Kada se ona oko jedan sat posle ponoći vratila kući, zatekla ga je unutra. Kasnije je ispričala da joj se učinio učtiv dok je govorio tiho, s blagim južnjačkim naglaskom. Ipak, to nije umanjilo brutalnost onoga što je usledilo – vezao ju je, silovao i opljačkao, pritom ukravši samo bednih 2,5 dolara.
Samo nedelju dana kasnije nestala je konobarica Meri Ketrin Pirs (32). Poslednji put viđena je 9. aprila, malo posle ponoći, a četiri dana kasnije njeno telo pronađeno je u napuštenom oboru za svinje iza bara.Ubijena je udarcem u stomak koji joj je pocepao jetru. Policija je odmah posumnjala na Ričarda Speka, bio je redovan gost u tom baru i čak je učestvovao u gradnji obora. Ispitan je, ali je dok su pokušavali da ga zadrže u gradu, Spek već pobegao, tvrdeći da ide u perionicu. Pretres njegove hotelske sobe otkrio je ukradene predmete koji su ga dodatno povezali sa zločinom.
Spek je postao profesionalni kriminalac, pljačkao je, krao, varao i napadao ljude. Na primer, 1965. godine, nožem za rezbarenje napao je ženu na parkingu pored njene zgrade. Iako je žena uspela da pobegne, Spek je uhapšen i osuđen na 16 meseci zatvora, ali je pušten već posle šest meseci.
Nakon što se vratio u rodni grad da živi sa sestrom, Spek je ubio muškarca tokom tuče u baru, ukrao automobil i opljačkao prodavnicu, a potom provalio u kuću žene (65), mučio je i silovao. Kasnije je ubio i konobaricu (32) koja je radila u istom gradu. Nakon ispitivanja za ovo ubistvo, Spek je napustio grad i preselio se kod druge sestre u Čikago. Do jula iste godine, Spek je pokušao da se zaposli na brodu u okviru Nacionalne pomorske unije. Tu je ostao pet dana čekajući zadatak i upravo tokom tog perioda počinio je svoj najsuroviji zločin.
Ubio osam medicinskih sestara za jednu noć
Tog 12. jula, Spek je otkrio da je njegovu poziciju zauzeo neko drugi. Besan, otišao je da se napije. Dok je sedeo u kafanama, a u jednoj je upoznao Elu Mej Huper (53), koja je taj dan takođe provodila vreme pijući. Preteći joj nožem, naveo ju je da pođe sa njim u njegovu sobu, gde ju je silovao i ukrao joj pištolj. Naoružan, Spek je potom lutao ulicama Čikaga. Nakon jednog kilometra, naišao je na zgradu koja je služila kao studentski dom za devet medicinskih sestara lokalne bolnice. Provalio je kroz prozor oko 23 sata i krenuo ka spavaćim sobama.
U kući je bilo mirno a jedino se čulo kako vetar lagano pomera zavese. U svojim sobama spavale su mlade medicinske sestre, umorne, verujući da su potpuno bezbedne iza zaključanih vrata. Spek je neprimetno ušao kroz prozor, kretao se tiho između soba, vezivao ih i okupljao na jedno mesto. Delovao je pribrano i staloženo, pa su verovale da će ostati žive ako mu se pokore i budu poslušne.
Prvo je pokucao na vrata filipinske medicinske sestre Korazon Amurao (23), a zatim je zajedno s njom u sledeću sobu uveo i koleginice sa Filipina, Merditu Gargulo (23) i Valentinu Pasion (23). Tu su spavale američke studentkinje Patriša Matusek (20), Pamela Vilkening (20) i Nina Jo Šmale (24). Spek ih je probudio i šest devojaka vezao.
Nije bilo vike ni histerije, niti je on pravio buku. Samo je jedna devojka uspela da se sakrije i preživi, i upravo je ona jedini svedok stravičnog događaja koji se te noći odigrao u internatu. Osam drugih nije imalo tu sreću.
Korazon Amurao, jedina koja je preživela, kasnije je svedočila na sudu.
“Amerikanke su nam govorile da mu manje-više moramo verovati. Ako budemo mirne i tihe, možda će se i on tako ponašati. Razgovarao je sa svima nama, delovao je smireno i to nam je davalo lažnu nadu.”
Nažalost, Spek je ubrzo otkrio svoju brutalnu prirodu. Jednu po jednu je izvodio iz sobe i svaku od žena ili izbo do smrti, ili zadavio. Amurao je ispričala da nijedna od njenih koleginica nije vrištala dok su ih izvodili iz sobe, ali je kasnije čula prigušene krike. Dok je Spek bio okrenut, uspela je da se provuče ispod kreveta i ostane skrivena. U međuvremenu, dve druge studentkinje koje su živele u domu tek su se vratile kući. Prva, Suzane Faris (21), nastradala je u hodniku na spratu dok je išla ka svojoj sobi gde ju je Spek nasmrt izbo. Druga, Mari An Džordan (20), takođe je ubijena odmah po dolasku. Na kraju je došla Glorija Džejn Davi (22), koju je dovezao dečko, ona je bila jedina koju je Spek silovao pre nego što ju je zadavio. Verovatno zbog haosa koji su izazvali dolasci novih devojaka, Spek je zaboravio na Amurao. Ona je ostala sakrivena ispod kreveta sve do 6 ujutru, nekoliko sati nakon što je izvršio poslednja ubistva.
Uhapšen zbog tetovaže
Te noći Spek je pokušao samoubistvo. U bolnicu okruga Kuk dovezen je 17. jula, nešto posle ponoći. Mladi hirurg, dr Liroj Smit odmah ga je prepoznao i pozvao policiju, nakon što je na njegovoj ruci primetio prepoznatljivu tetovažu. Tog trenutka Spek je konačno uhapšen.
Sudija Herbert Pašen naredio je da ga pregleda šest lekara i procene da li je sposoban da mu se sudi. Lekari su zaključili da jeste i da nije bio lud u vreme ubistava. Dok je čekao suđenje, Spek je dva puta nedeljno razgovarao sa zatvorskim psihijatrom, dr Marvinom Ziporinom. Lekar je konstatovao da Spek pokazuje simptome depresije, anksioznosti i osećaj krivice, kao i da oseća stid, ali i da ima patološki odnos prema ženama. Poštovao ih je sve dok nije osetio izdaju a tada bi u njemu izbijala duboka mržnja. Dijagnostikovan mu je i organski moždani sindrom, posledica ranih povreda glave, zbog čega je u kombinaciji sa alkoholom i drogom potpuno gubio kontrolu.
Suđenje je počelo 3. aprila 1967. Spek je tvrdio da se ne seća ubistava, što nije omelo tužilaštvo, jer su već imali svedoka spremnog da ga identifikuje. Amurao je stala direktno pred njega u sudnici, pokazala na Speka i rekla: "Ovo je taj čovek." Tokom suđenja tvrdio je da se ne seća ničega i da je bio potpuno pijan. Ipak, u bolnici je doktoru priznao ubistva. Ovo priznanje nije moglo da se koristi na sudu jer je dato pod uticajem sedativa. Ipak, to nije bilo ni potrebno jer je policija već imala preživelog svedoka.
Tužilaštvo je takođe prikupilo otiske prstiju sa mesta zločina, koji su se poklapali sa Spekovim. Suđenje je postalo nacionalna senzacija, jedan od prvih slučajeva u SAD-u 20. veka u kojem je neko nasumično ubio toliko ljudi. Nakon samo 45 minuta većanja, porota se vratila sa osuđujućom presudom.
Prvobitno mu je izrečena smrtna kazna električnom stolicom, ali je 1971. smanjena na doživotni zatvor, kada je Vrhovni sud presudio da su ljudi koji se protive smrtnim presudama neustavno isključeni iz porote. Tako je 21. novembra 1972. Spek zvanično osuđen na kaznu od 400 do 1.200 godina zatvora, što je zapravo predstavljalo osam uzastopnih kazni od po 50 do 150 godina. Kasnije je kazna smanjena na 100 do 300 godina, što je i dalje praktično značilo isto, nikada neće biti pušten na slobodu.
Na prvom ročištu za uslovni otpust, 15. septembra 1976. godine, njegov zahtev je odbijen za svega sedam minuta. Slična odluka ponovila se i narednih godina, 1977, 1978, 1981, 1984, 1987. i 1990, svaki put bez izuzetka. Iako je u zatvoru Spek bio poznat kao uzoran zatvorenik, to nije značilo da se promenio.
Vreme je provodio povučeno, skupljajući poštanske marke i slušajući muziku. Kada bi ponekad govorio o svojim zločinima, komentarisao je hladno: "Te noći nisam osećao ništa. Kažu da je bila krv posvuda... ne sećam se. Osećao sam se kao praznina. Žao mi je zbog pakla, tih devojaka i njihovih porodica... i zbog sebe.“
U zatvoru ga zvali "čovek ptica" i imao je ženske grudi
U knjizi po kojoj je snimljena popularna serija Mindhanter, čuveni agent Džon Daglas opisuje neobičnu epizodu koju mu je Spek ispričao tokom razgovora. U zatvoru je redovno bio uhvaćen s drogom ili alkoholom. Jednom je u ćeliji pronašao povređenog vrapca koji je uleteo kroz razbijeni prozor. Negovao ga je dok nije ozdravio, a potom mu je privezao konac oko noge i nosio ga po ramenu. Kada mu je čuvar rekao da ptice nisu dozvoljene, Spek je hladnokrvno odgovorio: "Ne, mogu da ga zadržim.“ Kada mu je čuvar odbio, Spek je pticu bacio u ventilator i mirno rekao: "Ako ja ne mogu da je imam, niko ne može.“ Tako je dobio nadimak "čovek ptica“.
Godine 1978. priznao je ubistva novinaru Bobu Grinu iz Čikago Tribjuna, hladnokrvno i bez traga kajanja. Tokom 1980-ih, u Stejtvilskom zatvoru, Spek je bio gotovo groteskna figura – sa ženskim grudima i u svilenim gaćicama, ponašao se kao gospodar ćelije. Po tvrdnjama zatvorenika, koristio je ilegalno švercovane hormone kako bi izgledao ženstvenije.
U maju 1996. TV-voditelj Bil Krtis dobio je anonimnu VHS kasetu iz 1988. godine. Snimak je prikazivao zatvorenike kako se drogiraju, razmenjuju novac i upuštaju u seksualne odnose pred kamerom, a Spek je bio u centru pažnje. Smejao se, pričao o davljenju kao "veštini“, uzimao kokain i ponašao se potpuno ležerno. Na pitanje da li je ubio medicinske sestre, slegnuo je ramenima i rekao: "Naravno. Nije bila njihova noć. Bio sam pijan i naduvan, ali i da nisam, završilo bi isto."
Tja snimak je izazvao političku buru; projekcija u skupštinskoj sali Ilinoisa prekinuta je kada se pojavila scena oralnog zadovoljavanja. Spek je u zatvoru funkcionisao u svetu droge i moći, gde je strah drugih zatvorenika bio njegova prednost. Istraga protiv osoblja Stejtvilskog zatvora pokrenuta je nakon snimka, neki čuvari su suspendovani, ali su istragu brzo zataškali.
Spek je umro je 5. decembra 1991. u bolnici "Silver kros" u Đolijetu, samo dan pre svog 50. rođendana. Žalio se na bol u grudima, a obdukcija je pokazala uvećano srce i začepljenje arterija, što je dovelo do smrti. Njegovo telo je kremirano, a pepeo rasut na tajnoj lokaciji blizu Đolijeta.
Kurir.rs