GRAD KROKODILA: U jednom gradu u Tajlandu živi 75.000 ljudi i s njima čak 100.000 krokodila!
Kao i svi ljudi, i Tajlanđani se boje životinja opasnih zuba i grubog izgleda. Ova činjenica, uz kvalitet kože i seču šuma, krokodilima ne ide u prilog kada nalete na čoveka sa oružjem. Dobro je poznato da se nikada ne mogu pripitomiti, i ako ste jednog odgajili i hranili ga otkad je izmileo iz jajeta, to opet nije nikakva garancija da vas neće, ako ogladni, gricnuti za užinu ili dezert.
Farma
Ali, kao ni krokodili, nisu svi ljudi isti. U lepezama raznolikosti izdvojio se Tajlanđanin Utaj Jangprapakorn, koji je 1950. godine rešio da ove „divne, nežne i nedužne“ životinje zaštiti. Držeći se čvrsto zamišljene deklaracije o krokodilskim pravima, bacio se na posao. Da ne bi ovog dobrog čoveka, u Tajlandu bi se odavno krokodil nalazio isključivo u obliku čizama, tašni, odeće ili na kuhinjskom stolu kao pikantna poslastica. Pa ipak, niko zbog njih ne bi plakao, niko nikog bombardovao, a njihove ličnosti, kao i postojanje, prekrila bi prašina na zastarelim udžbenicima biologije. Em su ružni, em su opasni, em koža jednog krokodila iznosi najmanje polovinu godišnje plate. To što su živa bića, što su dar prirode, što se bez njih remete ciklusi biocenoze, nije ni najmanje bitno dokle god nam se ne remete ciklusi odevanja.
Gospodin Utaj, zaljubljenik u dušu, a ne kožu i meso ovog bića, otkupio je tridesetak krokodila koji su bili određeni za klanje i otvorio malu farmu. Upoznavši se bolje s njihovim karakterom i osobinama, zatreskao se u njih do ušiju. A ljubav mu je, na krokodilski način, bila uzvraćena. Iako se u zatočeništvu vrlo retko i teško pare, na Utajevoj farmi nisu prestajali da zaskaču jedni druge. I dok bi ovaj, nekada siromašni seljak sa uživanjem podgrevao situaciju dodajući za krokodile romantične detalje i atmosferu jednima, drugi bi već polagali jaja. Uskoro je farma narasla i morao je da je preseli van Bangkoka: zato je izabrao Samut Prakan, koji je blizu gradu, turističkim i ekonomskim centrima, i kupio 40.000 m2 zemlje (danas ima mnogo više). Kroko-natalitet porastao je na čak 20 odsto godišnje!
Sasvim neobrazovan, znanje je stekao metodom - probaj, pa ako pogrešiš, probaj drugačije. Tako je došao na ideju da spari rečnog s morskim krokodilom! Samo za ljubav njemu, sentimentalne životinje su vodile ljubav od koje se cela farma tresla, a protresao se i ceo naučni svet: rođena je nova vrsta, a gospodinu Utaju su nagrnule krokodilske suze. Od siromašnog seljaka iz porodice sa dvanaestoro dece, proglašen je za biznismena godine. Ove groteskne životinje mu možda nisu pružile osećajne reči zahvalnosti, ali jesu pun džep. On bogat - one srećne. Stvaranjem konkurencije i pojeftinjenjem krokodilske kože opao je i broj lovaca na njih u divljini.
Priznajem da su me odbili romantičnim izgledom, a pomisao da svaki od njih ima divnu unikatnu ličnost izazvala mi je žmarce. Kažu, nisu agresivni, a ljudsko meso im nije omiljena hrana, mada ne bih proveravao. Farmom odzvanja škljockanje zuba oštrijih od najoštrijeg sečiva, kojih svaki krokodil ima čak 60!
U vodiču kroz farmu piše da su to vrlo osetljiva i plašljiva bića, čak toliko da nije redak slučaj da se od grmljavine, iznenadnog napada ili buke potpuno parališu ili čak dobiju infarkt! Ali, ukoliko bilo ko/šta upadne na njihovu teritoriju, to će doživeti kao pretnju i ličnu uvredu. Neće oklevati da uljeza rasparčaju na komade, bar zabave radi. Kad su se već toliko namučili da ga raskomadaju, onda će ga i pojesti, tek da u njegovom prisustvu uživaju u potpunosti! Zato se držite datih uputstava. Priznajem, veoma ubedljivo objašnjenje.
Stisak na pravom mestu
Najčešće se izležavaju, kupajući se u sunčevoj svetlosti sa široko razjapljenim čeljustima, izlažući zube tako nonšalantnim držanjem, kao da ne postoji ništa na svetu što je bolje i što bi radije radili do nabacivanje tena. No, sa tako debelim zelenim oklopom teško da će uspeti da potamne, mada sam siguran da bi onaj nešto tamnije puti pokupio simpatije svih (zubatih) dama. Hladnokrvne su životinje, i to bukvalno: spoljašnja toplota ih pokreće, a bez energije sunca ležali bi onesvešćeni.
Nemaju jezik (nisam proveravao), te im se u ustima množe paraziti i bubice koje ne mogu sami da oteraju. Zato puštaju ptice da im sleću u usta - u stvari, one im dođu kao kućne pomoćnice za koje je banket uvek spreman. I oni imaju Ahilovu petu - ako se na određenom mestu jako pritisnu, gube svest i padaju u dubok san nalik komi, čija dužina zavisi od jačine pritiska. Pre nego što sam se upustio u diplomatsku misiju pregovora s jednim starijim predstavnikom kroko-tima, na gumenoj lutki sam desetak minuta vežbao stisak na pravom mestu.
Dakle, vrlo plašljivi, miroljubivi, lako ih je savladati... osećaju promene u zemlji mnogo pre ljudi (zemljotrese, vulkanske erupcije itd.), tako da se uveliko zapošljavaju kao geolozi. Pa šta što su ružni, jedni drugima su sigurno lepi!
Turistima se dozvoljava da im bacaju spremljene pileće filete i ribu. U euforiji se poređaju, i preko hiljadu zuba nezajažljivo čeka... Dok sam sa mosta visine oko četiri metra bacao hranu u kavez sa dvadesetak ovih divnih životinja, lupkanje, škrgutanje i zveketanje zuba učinilo je da se u trenutku panično osvrćem i mahinalno opipavam, ne previše siguran u to da su mi svi delovi tela još uvek tu.
U knjigu utisaka sam napisao: „Dragi gospodine Utaj, divim se svemu što ste uradili, lepo je imati farmu i toliko kućnih ljubimaca, pa čak i ako su krokodili, ali meni je danas strašno nedostajao moj pas Alfa.“
Razgledanje kolekcije
A mom ocu smeta što je moj hobi sakupljanje retkih knjiga!
Između stotine kaveza prolazi se malim stazama ili preko dugačkih drvenih mostića i terasa. Trčao sam farmom ne bih li što više jednoličnih zuba svih veličina video. Ili su krokodili razgledali mene? Nisam obišao ni deset posto farme, a već sam se umorio. Kažu da ih je bilo još više, samo što je gotovo dve trećine pobeglo u divljinu tokom poplava 1995. godine... Najveći krokodil ikada odgajan u zatočeništvu, Jaj, odlučio je da ostane. Dugačak šest metara, a težak 1.110 kilograma, zaista je nalik dinosaurusu, a čeljusti je razjapio i u Ginisovoj knjizi rekorda.
U neposrednoj blizini otpočeo je šou s krokodilima. Otrčao sam da vidim i to: nekoliko obučenih trenera se sa ovim životinjama igra kao s plišanim medvedićima. Njihov posao je da zabavljaju posetioce, bacajući svoj život redovno na kocku. Scena je betonska terasa okružena vodom prepunom krokodila koji očekuju maltretiranje. Kad su pokušali da nekog od njih izvuku na scenu, životinje su se žestoko opirale. A onda je nastupilo paradiranje nadmoći jedne vrste nad drugom. Manje krokodile (do dva metra dužine) čak će nositi okolo u golim rukama, kao gitaru! Sve prati muzika koja podiže adrenalin. Ushićeni gledaoci bacaju pare trenerima, koji ih kupe i stavljaju u usta životinji. Kulminacija je kada jedan od dobrovoljnih gladijatora stavi glavu u razjapljene čeljusti zveri. Ne jedanput su se zubi zatvorili, na užas publike. Arogantni treneri, ubeđeni u svoju premoć, izazvali su u meni želju da budu kažnjeni.
Veliki natpis me obaveštava da vrlo jeftino mogu da kupim čizme, torbice, kaiševe od krokodilske kože. Oni bogatiji pak mogu da izaberu još živu porodicu, uverivši se u kvalitet - da od kroko-sina izrade kaiš, od majke torbu, a od oca čizme.
Za simboličan novac svaki gledalac može da siđe u ring i da se fotografiše s velikim krokodilom. Nisam propustio priliku. Prišao sam mu iza leđa, spustio obe šake na ledenu hrapavu kožu, osetio uzdisaj... Zbog položaja očiju životinja nije svesna mog prisustva, objasnio je vodič. Čeljusti su se presijavale na suncu, blic je sevnuo... Na prednjem zubu visio mu je rascepani dolar.
Iz knjige „Tumaranje zemljom osmeha“