Bliži li se kraju rat u Ukrajini?
Jasno je da je tokom dosadašnjeg troipogodišnjeg rata Ukrajina umnogome zavisila od novčane, vojne, logističke i svake druge pomoći od Sjedinjenih Američkih Država, te da bi nastavak rata bez te podrške za Ukrajince mogao biti poguban.
Upravo zato režim u Kijevu s punom pažnjom prati svaku reč Donalda Trampa i njegovog tima u vezi s ratom u Ukrajini i poku šava da se, shodno tome, pozicionira. Poslednji predlog vašingtonske administracije je surovo iskren i realistično postavljen.
Rusiji bi de fakto bile priznate teritorije Krima, Donjecke i Luganske oblasti, a stvorila bi se i demilitarizovana zona između ruske i ukrajinske teritorije. Ukrajini bi bilo dozvoljeno članstvo u Evropskoj uniji, ali ne i u NATO, što se poklapa s ruskim bezbednosnim izazovima.
S druge strane, Ukrajini bi Sjedinjene Američke Države i kolektivni Zapad uopšte pomogli u obnovi razrušenih gradova i infrastrukture,
za šta bi bila iskorišcena zamrznuta ruska sredstva i imovina na Zapadu.
Ukrajinci bi sačuvali Hersonsku i Zaporošku oblast, koje je Rusija još na početku rata progla sila svojom teritorijom. Američki predsednik Donald Tramp jasno je podvukao da želi okončanje rata što pre, zapretivši da bi u slučaju da zvanični Kijev odbije njegov predlog SAD mogle da obustave svaku vrstu pomoći Ukrajini.
Iako prve informacije govore da je ukrajinska strana prihvatila američki predlog, njena javnost je ogorčena i ne pristaje, nakon toliko gubitaka ljudskih života i materijalnih razaranja, na bilo kakve ustupke Rusiji, koja se smatra brutalnim agresorom. Pominje se mogućnost smene predsednika Volodimira Zelenskog zbog toga, a ukrajinski mediji sve više pišuo po trebi da se zaštita i pomoć moraju naći u evropskim zemljama, jer i njima navodnopreti slična sudbina ukoliko se Evropa ne bude branila u Ukrajini. Sam američki predlog i predviđa održavanje novih izbora u Ukrajini, što bi za Zelenskog moglo bitifatalno, s obzirom na to da je sve veće nezadovoljstvo Ukrajinaca dužinom rata, restrikcijama struje i potpunim ekonomskim sunovratom zemlje.
Vodeće zemlje Evropske unije, dakle Nemačka i Francuska, uz dodatak Ujedinjenog Kraljevstva, posebno su zainteresovane za produžetak rata u Ukrajini. Njihova politčka, vojna, ekonomska i medijska elita uveliko priprema tamošnju javnost na neizbežnost
direktne vojne konfrontacije s Rusijom, te se šalju jasne poruke da je bolje braniti svoje zemlje u Ukrajini negoli čekati da Rusija dođe do njih. Konačno, tu je i ruski faktor, koji je, čini se, hladniji i samouve reniji nego ikad do sad. Ruski predsednik Vladimir Putin eksplicitno je poručio da Rusija nastavlja dalje na vojnom polju sve dok ne ispuni ciljeve specijal ne vojne operacije, te ista kao da ne želi da napadne Evropu, ali ako Evropa želi rat, Rusija je spremna.
Za sada, americki plan o okončanju rata u Ukrajini i dalje je mrtvo slovo na papiru i ni jedna strana se ne usuđuje da ga bezrezervno i bespogovorno prihvati. U međuvremenu, borbe na frontu se na stavlja ju, a naoružavanje Nemačke i drugih evropskih zemalja je u naglom porastu. Nažalost, sve ukazuje da je mir u Ukrajini još uvek misaona imenica i da su ulozi preveliki da bi bilo ko odustao od postavljenih početnih ciljeva.