KAKVA RAMPA ZA TONIJA BLERA, BUGARIN ĆE BITI GLAVNI U TRAMPOVOJ GAZI! Kome smeta bivši britanski premijer, šta mu sledi i ko je Nikolaj Mladenov? (FOTO)
Nekadašnji britanski premijer Toni Bler isključen je iz razmatranja za člana "odbora mira" američkog predsednika Donalda Trampa u Pojasu Gaze.
To saznaje Fajnenšel tajms (FT) iz dobro obaveštenih izvora koji navode da je odluka doneta nakon prigovora nekoliko arapskih i muslimanskih država.
Bler je bio jedina osoba koja se javno pominjana kao budući član odbora kada je Tramp krajem septembra predstavio plan od 20 tačaka za okončanje rata između Izraela i Hamasa i rekao da je bivši šef vlade u Londonu "veoma dobar čovek".
U to vreme Bler je za Trampov plan izjavio da je "smeo i inteligentan" i naznačio da bi rado služio u odboru, kojim će predsedavati predsednik SAD.
Ali, neke arapske i muslimanske države su se usprotivile Blerovom postavljenju, delom zbog štete po njegov ugled na Bliskom istoku koju je izazvala njegova čvrsta podrška invaziji na Irak 2003. koju je predvodila Amerika.
FT navodi da je takođe je postojala zabrinutost da će pod Blerom Palestinci biti marginalizovani iz strukture upravljanja.
Blerov kabinet je odbio da komentariše ovo, ali je osoba koja je predstavljena kao saveznik bivšeg premijera Velike Britanije odbacila informacije da on neće sedeti u "odboru mira" zbog protivljenja nekih zemalja u regionu.
- Sastojaće se ("odbor mira") od svetskih lidera koji su u aktivnoj službi, a pod njim će biti i manji izvršni odbor - rekao je Blerov saveznik, tvrdeći da on kao bivši državnik nije ni ispunjavao uslove za članstvo u odboru.
On je naveo da se očekuje da će Bler biti član izvršnog odbora zajedno sa Trampovim zetom Džaredom Kušnerom i specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom, kao i visokim zvaničnicima iz arapskih i zapadnih zemalja.
Tramp znao da će biti protivljenja
Tramp je u oktobru priznao da bi moglo da bude protivljenja Blerovom imenovanju.
- Oduvek mi se sviđao Toni, ali želim da znam da je on prihvatljiv izbor za sve - kazao je tada šef Bele kuće.
Bler je bio izaslanik za Bliski istok nakon što je napustio Dauning strit 2007. godine, a radio je na planovima za Pojas Gaze više od godinu dana u individualnom svojstvu, koristeći svoj Institut Tonija Blera da formuliše ideje o budućnosti te palestinske enklave.
On je radio u koordinaciji sa Kušnerom i izaslanikom SAD za Bliski istok tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata.
Još jedna osoba upoznata sa razgovorima takođe je rekla da bi Bler mogao i dalje da ima poziciju u budućim strukturama upravljanja Pojasom Gaze.
- On bi i dalje mogao da ima ulogu u drugom svojstvu i to izgleda kao verovatna opcija. Amerikancima se sviđa, a i Izraelcima - rekao je taj izvor FT.
Trampov plan za okončanje sukoba u Pojasu Gaze je većim delom u zastoju otkako je predstavljen pre više od dva meseca, zajedno sa krhkim primirjem, pri čemu je enklava podeljena na područja pod kontrolom Hamasa i ona pod kontrolom Izraela.
Kada je Tramp otkrio plan, rekao je da će među ostalim članovima "odbora za mir" biti šefovi država i da će oni biti imenovani "u narednih nekoliko dana", ali nije izvršeno nikakvo imenovanje.
Ipak, Tramp je rekao da sprovođenje njegovog plana ide dobro i da će se prelazak na drugu fazu plana za Pojas Gaze dogoditi "prilično brzo", nagoveštavajući da se sprema objava o odboru.
Na čelo staje bivši ministar odbrane Bugarske
- Kao deo posleratne upravne strukture za Pojas Gaze, biće formiran izvršni odbor kojim će rukovoditi bivši izaslanik UN i bugarski ministar odbrane Nikolaj Mladenov - kazale su dve osobe upoznate sa pripremama.
Očekuje se da će izvršni komitet, koji prvobitno nije pomenut u planovima za Pojas Gaze, koordinisati rad između mirovnog odbora i palestinskog administrativnog komiteta zaduženog za svakodnevno upravljanje pojasom.
Mladenovljeva uloga izgleda slična funkcijama koje su prvobitno planirane za Blera, a koje su uključivale njegovo delovanje kao "vrhovnog izvršnog organa", u suštini vođenje tela koje je trebalo da nadgleda posleratnu tranziciju u Pojasu Gaze.
Bugarski diplomatski veteran, koji vodi Diplomatsku akademiju Anvar Gargaš u Abu Dabiju, služio je kao specijalni izaslanik UN za bliskoistočni mirovni proces između 2015. i 2020. godine, često delujući kao posrednik između Izraela i Hamasa.
FT navodi da veći deo posleratnog plana za Pojas Gaze ostaje nedefinisan.
Malo je i informacija o sastavu palestinskog administrativnog komiteta ili međunarodnih stabilizacionih snaga koje će biti odgovorne za bezbednost u enklavi.
- Nijedna vlada se javno nije obavezala da će poslati te snage, a nije jasan ni njihov mandat, veličina i komandna struktura - kazale su diplomate tom listu.
Takođe je nejasno kako će Hamas biti razoružan.
Ekstremistička organizacija, čiji je napad 7. oktobra 2023. godine pokrenuo rat s Izraelom, do sada se opirala bilo kakvim potezima za razoružavanje, kako je zahtevano Trampovim sporazumom o prekidu vatre.
(Kurir.rs/The Financial Times/Preveo i priredio: N. V.)