FORUM BELTALKS ODRŽAN U BEOGRADU: Glavni fokus jačanje saradnje i konkurentnosti u Evropi, među govornicima i Vučić, Mali, Brnabić...
Organizator foruma je tink-tenk GLOBSEC, u saradnji sa ambasadama Velike Britanije, Francuske i Italije, Fondacijom Konrad Adenauer i organizacijom "Friends of Europe", uz partnere EUpravo zato i WMG.
Partneri foruma EUpravo zato i kompanija WMG (Wireless Media Group) ovim dodatno potvrđuju svoju misiju – da pokreću inicijative za bolje međusobno razumevanje i jačanje poverenja između Srbije, Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i da transformišu poslovanje i društvo u čitavom regionu podsticanjem promena, unapređenjem produktivnosti i omogućavanjem veće povezanosti i saradnje u cilju dostizanja evropskog nivoa i globalne konkurentnosti.
Posebna čast je što su partneri prvog foruma s temama kao što su evropske integracije, plan rasta i jedinstveno tržište, u organizaciji GLOBSEC-a i Friends of Europe, s kojom EUpravo zato kao partner već drugu godinu zaredom organizuje Samit Zapadnog Balkana u Briselu.
Među brojnim učesnicima, koji uključuju diplomate, predstavnike međunarodnih i domaćih institucija, jesu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, predsednica Narodne Skupštine Srbije Ana Brnabić, viši saradnik GLOBSEC-a i bivši poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik, rukovodilac jedinice za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje, Evropska komisija, Jirži Plesiti, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji i Crnoj Gori Jakov Devčić...
Završna poruka Danijela Brauna
Digitalizacija i zelena tranzicija su ključni pokretači buduće evropske konkurentnosti. Za Zapadni Balkan oni predstavljaju priliku da se preskoče strukturne prepreke, ojača ICT sektor i dekarbonizuju energetski sistemi. Kako region može da iskoristi ove tranzicije kao konkurentsku prednost, a ne kao dodatni teret?
Digitalni i zeleni pokretači transformacije
Digitalizacija i zelena tranzicija su ključni pokretači buduće evropske konkurentnosti. Za Zapadni Balkan oni predstavljaju priliku da se preskoče strukturne prepreke, ojača ICT sektor i dekarbonizuju energetski sistemi. Kako region može da iskoristi ove tranzicije kao konkurentsku prednost, a ne kao dodatni teret?
Učesnici:
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji
Zoran Jolevski, bivši ministar odbrane Severne Makedonije
Vladimir Uzelac, ekspert za digitalni sektor, Evropska investiciona banka
Milena Jocić Tanasković, ekspertkinja za digitalnu povezanost, Savet za regionalnu saradnju
Moderator: Tomas Sajfert, glavni urednik "European Voices"
Energetska kriza je i dalje veoma aktuelna i zato je EU donela mapu koju treba slediti, počevši od udaljavanja od ruskih energenata, istakla je Halačeva u svom govoru.
"Naša podrška Srbiji premašuje Plan rasta, i nastavićemo Srbiju da podržavamo do samog kraja", dodala je.
Plan rasta je odličan, ali se mora raditi na integraciji regiona, sve što se radi sa jedinstvenim tržištem u EU, može se učiniti i na području Zapadnog Balkana, poručio je Jolevski.
Bobićeva je istakla da postoji jaz u kvalifikovanoj radnoj snazi, kao i u platama jer promena posla iz zagađujuće u zelenu sferu donosi možda i manja primanja, pogotovo za žene, što su pitanja koja treba uzeti u obzir.
"Zapadni Balkan ulazi u novu eru transformacije, odnosno digitalizacije za šta je potrebna jaka uprava i dobra harmonizacija", rekao je Uzelac. Ukazao je i da je pokrivenost internetom u ruralnim područjima i dalje vrlo niska, u poređenju sa EU. Takođe, 75 odsto evropskih kompanija koristi cloud što u regionu nije slučaj.
Jocić Tanasković je objasnila da se Regional Cooperation Council bavi uspostavljanjem jedinstvenog regionalnog tržišta, a kao najbolji primer uspešne saradnje zemalja Zapadnog Balkana navela je roming.
"Ponosna sam što smo učestvovali u pripremi tog plana 2021. Ono što već postoji u EU smo preslikali na region", rekla je.
Parlamenti u srcu transformacije - razgovor sa Anom Brnabić
Parlamenti su u samom centru nacionalne transformacije tako što oblikuju reforme koje pokreću digitalnu i zelenu tranziciju, modernizaciju i evropske integracije. Kako zakonodavna tela mogu efikasno da upravljaju ovim složenim procesima, grade konsenzus i obezbede da reforme donesu stvarne koristi društvu?
Sa Anom Brnabić razgovara Vladimir Bilčik.
"Tokom leta smo usvojili niz medijskih zakona, a jedan od većih izazova je bio i Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, kada je odlučeno da se stvori telo sačinjeno od članova vlasti, civilnog društva i opozicije. Prema mom mišljenju, dobro završavamo ovu godinu, i mislim da ćemo uskoro oformiti tu Komisiju. Kada je reč o REM-u, to je naporan proces. Da bismo sproveli reforme u skladu sa EU, one moraju biti inkluzivne, a u Srbiji ne postoji poverenje između vladajuće koalicije i civilnog društva. Smatramo da neke organizacije nisu delovale poput civilnog društva već kao politički igrači. Pokušavali smo sve ovo vreme da izgradimo poverenje. U slučaju REM-a nismo u potpunosti bili uspešni, ostaje jedan kandidat koji treba da bude izabran, i tu imamo problema.
U demokratiji ne treba da se radi o crvenim linijama, već da bude zasnovana na kompromisu, pa se nadam da ćemo ova pitanja uspešno rešiti", istakla je predsednica Narodne skupštine Srbije.
"Jedan od mojih fokusa je parlamentarna diplomatija za koju smatram da mora da se učvrsti što mogu da učine samo poslanici, a ne Vlada ili predsednik i trudimo se da to činimo.
Kada se osvrnem na vreme kada sam bila premijerka, neke stvari bih drugačije uradila. Obično sam razgovarala sa zemljama koje su nas već podržavale na putu ka EU, u to smo uložili dosta vremena. Međutim, ni sekund nismo potrošili na razgovor sa skeptičnim zemljama, počevši od Baltika, zemalja Beneluksa... Nismo otvorili kanale komunikacije kako bi čuli šta želimo da postignemo i koliko smo posvećenosti. Takođe, nismo čuli ni njihove brige kada je reč o Srbiji. Danas to pokušavamo da promenimo. Mnogo više vremena ulažem u diskusije sa skeptičnim državama, pa sam bila u Letoniji, Holandiji, Švedskoj, a planiram da posetim i Estoniju i Dansku ili Finsku. Prvi put otvaramo ambasadu u Rigi, tako da nam je strateški pristup mnogo drugačiji. Verujem da bismo mnogo ranije otvorili klaster 3 da smo to ranije uradili", poručila je Brnabić.
Kako je dodala, u dobrom odnosu je sa ukrajinskim kolegom. Parlamenti naše dve zemlje dobro sarađuju.
"U kontaktu smo, mogu da zahvalim što je Ukrajina ostala pri tome da podržava naš teritorijalni suverenitet i integritet i obrnuto. To su osnove Povelje UN", rekla je.
"Klaster 3 bi bio otvoren još u decembru 2021, da je to sistem zasnovan na zaslugama, a ne na političkoj volji", ponovila je Brnabićeva.
Govoreći o planovima za narednu godinu, rekla je: "Sledeća godina je izborna i to je veliki izazov za parlament. Prvi put u istoriji srpskog parlamenta je usvojen godišnji plan rada Parlamenta, a on će podržati i rad Vlade, tada ćemo imati mnogo bolji nacrt za reforme koje dolaze".
Izazovi poslovnog ambijenta
Predsednik Privredne komore Marko Čadež je istakao da je softver "proizvod broj 1" kojim danas Srbija može da se podiči.
Eva Libman je govorila o kompetitivnosti u čemu je Austrija vrlo uspešna.
"Ukoliko imate ekonomski rast i kvalifikovanu radnu snagu, to je recept za uspeh", rekla je.
Lev Ratnovski iz MMF-a smatra da Srbija ima dobru poziciju kada se uzmu u obzir svi izazovi, ali ima prepreka.
"Srbija mora da održi postojeću infrastrukturu, a potom i da izgradi novi poput metroa, tu je i enegetika i drugi sektori. To sve treba da se spoji i da se odrede prioriteti. Osim budžeta, poslovni modeli predstavljaju još jedan izazov. Srbija danas ne spada u zemlje sa najnižim primanjima, stopa nezaposlenosti je drastično opala što nekada nije moglo da se zamisli... Mi smo odredili nekoliko prioriteta - treba početi sa digitalizacijom, a potom i radnim zakonima", istakao je.
Pjer Granžuan iz francuske ambasade je naveo da su francuski projekti u Srbiji brojni, ali da se može učiniti mnogo više.
"Potrebno je više ulaganja, ali i fiskalne discipline", dodao je.
Vuk Velebit iz Inicijative Pupin je govorio o inovacijama i šansama za srpske startape.
"Kada govorimo o inovacijama, trgovini... govorimo o geopolitici. Prošle nedelje sam bio na samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu i opet smo pričali o novim prilikama. Govorilo se i o motoru proširenja, ali mislim da treba da razgovaramo o poverenju. Mi želimo da budemo u EU, ali želi li EU da primi region? Jer ukoliko to nije slučaj, i ne želite da primite najveću zemlju u regionu, onda imamo problem. Ukoliko Srbije nema u EU, onda nisam optimističan", poručio je Velebit na početku obraćanja na forumu BELTALKS.
Osvrnuvši se na ambijent u kome posluju startapi, istakao je da je Srbija vrlo uspešna kada se radi o inovacijama, ali nam fale tzv jednorozi.
"Fali nam i pristup kapitalnim fondovima, potrebno je da više proizvodimo u našoj zemlji. Imamo znanje, sledeći korak za srpske kompanije je da proizvode dobre proizvode i da imaju pristup tržištu, a potrebne su nam i reforme unutrašnjih institucija", naveo je.
Pomenuo je i povoljan geografski položaj Srbije, koja zajedno sa partnerima Istočne Evrope, može mnogo da učini i pre pridruživanja EU i taj potencijal treba iskoristiti ne samo u odnosu sa Unijom već i sa SAD.
Na pitanje koju stvar bi želeli da promene u regionu, kada bi imali magični štapić, Ratnovski je rekao da postoji nekoliko stvari koje mogu da se učine poput uspostavljanja zelenih koridora za kamione.
Svaki investitor treba da bude zaštićen u Srbiji
"Naš glavni cilj je da zaštitimo investitore, odakle god da dolaze, to je teško, ali pravedno. Oni treba da se osećaju sigurno do poslednjeg trenutka i na tome dosta radimo. Dosta smo se borili za licence za NIS i da pronađemo rešenje sa Rusima, ali napominjem da svaki investitor treba da bude zaštićen u Srbiji bilo da je to Rus ili Amerikanac ili kakva je geopolitička situacija, ona može da se promeni, ali ne i način na koji tretirate svoje partnere. Međutim, ukoliko se ne dođe do rešenja, moraćemo da uzmemo stvar u svoje ruke, kako bismo zaštitili građane i izbegli haos na tržištu. Želimo da budemo energetski bezbedni, da povećamo zalihe, skladišta energije, struje, nafte i gasa", istakla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović dodavši da smo već pregrmeli 60 dana pod sankcijama.
"To nije naša krivica. SAD i Rusija ne mogu da se dogovore i uvode se sankcije. Mi želimo da se pronađe rešenje. U međuvremenu, imamo zalihe energenata. Zato je važno diverzifikovati izvore energije. Vreme jeste ograničeno, ali imamo alternative koje već postoje ili ćemo ih tek izgraditi. Gradi se gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, primera radi, a pregovara se i sa Rumunijom", napomenula je ministarka koja je dodala da je važno da se u naftnom sektoru očuva stabilnost.
"Nećemo dozvoliti da rafinerija u Pančevu prestane sa radom", poručila je.
Kada se sve ovo sagleda, lopta je na terenu Evrope, smatra ministarka.
"Srbija je prva koja će se u potpunosti energetski uskladiti sa EU, a da uopšte nije članica", rekla je.
Govoreći o potencijalima energije vetra i sunca, Đedović Handanović je rekla da su se dosadašnji projekti pokazali uspešnim i da je cilj povećanje obnovljivih izvora energije (OIE). Takođe, ukoliko Srbija želi da do 2050. ispuni klimatske ciljeve, moraće da se okrene nuklearnoj energiji, a prvi koraci su već načinjeni.
Javorovski je rekao da su energetski izazovi bili slični u Poljskoj - trebalo im je 30 godina da diverzifikuju izvore energije.
"Potreban vam je novac, mnogo rada i vremena, pa vam je potrebna i upornost. Sve političke snage u Poljskoj su bile upregnute, ali je to dosta dugo trajalo. Kada je Rusija 2014. napala Ukrajinu, tadašnji premijer Donald Tusk je predložio prve izmene u energetskom sistemu. Bilo je jasno da je potrebno dosta novca i solidarnosti. Tada se planiralo da EU zajednički treba da kupuje gas, sada imamo situaciju da se zajednički deluje, ali da se ne kupuje ruski gas... Poslednja stvar tadašnjeg plana je bila da treba poštovati susede EU. EU danas zajednički o ovim pitanjima razmišlja na drugačiji način. Jasno je da mnogi nisu o ovome želeli da razmišljaju zbog visokih troškova, tako da je na država da odluče na koje načine žele da diverzifikuju energiju", objasnio je nekadašnji poljski ministar.
"Regionalna saradnja je ispod nivoa koji bismo želeli da vidimo na Zapadnom Balkanu. Nije na vrlo visokom nivou, pogovoto kada se radi o trgovini. Bolje integrisani region bi doneo pojačanje za BDP od 10 odsto. Postoje 3 glavna problema: različiti su regulatorni okviri, cenovni mehanizmi i različiti nivoi liberalizacije tržišta. Zbog toga nije lako ići ka diverzifikaciji energenata. Sve u svemu, potreban nam je ujedinjeniji region jer će onda i Evropa biti bolje integrisana u energetskom smislu, čime će kontinent biti manje zavistan od drugih", istakao je italijanski ambasador Luka Gori.
Njegova zemlja je pre nekoliko decenija zavisila od Rusije, ruski energenti su činili 40 odsto ukupnog energetskog miksa, a danas je ta brojka na nuli.
Obraćanje predsednika Vučića
Srbija je doživela veliki ekonomski uspeh, ali svet i ekonomija se menjaju, šta je ekonomska vizija za naredne godine i kakva je uloga EU u tome, pitanja su na koje se osvrnuo predsednik Vučić tokom foruma BELTALKS.
- Mi smo 2014. temelje izgradili na rastu i mi smo ponosni na rezultate koje smo od tada postigli. Uspeli smo da bustujemo ekonomski rast, a jedan od razloga su velika infrastrukturna ulaganja. Ipak, neki od tih temelja su ugroženi, ne samo zbog unutrašnjih problema, već i geopolitičke situacije. Uprkos tome, bićemo prvi, i to ne samo na Zapadnom Balkanu, kada je reč o stopi rasta - izjavio je predsednik Vučić tokom obraćanja na forumu.
Prema njegovim rečima, "želimo da sve završimo do decembra sledeće godine".
- Uspešno smo stabilizovali situaciju u našoj zemlji, izbegli smo žrtve što nije bilo lako. Situacija je sada vrlo drugačija, ali ne potcenjujem šta politički protivnici govore. Mi moramo prema njima da pokažemo veće poštovanje i da ih poslušamo, a na kraju će i oni razumeti da nismo neprijatelji i da je dijalog jedina alternativa i da će oni to prihvatiti.
Predsednik Vučić je rekao da je potrebno da Srbija nastavi napredak na svom evropskom putu.
- Povećanje stranih direktnih investicija je razlog zašto smo ispred drugih. Imam veliki i važan sastanak za ovu zemlju sa Ursulom, ona organizuje večeru, i Antonio Košta i ja bićemo njeni gosti, da to tako definišemo. Dan nakon toga, ili odmah nakon toga, vraćam se, ali ne u Beograd, već u Niš, na jugoistoku Srbije. I nakon toga imaćemo dva velika otvaranja - jedne italijanske i jedne austrijske fabrike u Nišu, to su Ariston i Palfinger - kazao je Vučić.
- I samo da naglasim, kada govorimo o Zapadnom Balkanu, Srbija predstavlja 54,5 odsto svog izvoza tog regiona. Srbija je članica Eurostata, tu nema laži, ne možete lagati Svetsku banku i druge međunarodne institucije - naglasio je predsednik.
Govoreći o situaciji sa rafinerijom i NIS-om, predsednik je rekao sledeće:
- Mogućnost broj jedan je da Amerikanci daju licencu ili povuku sankcije protiv ruskih firmi. Što nije verovatno. Verovatnije je da će Rusi prodati svoje deonice nekoj drugoj kompaniji. Ja se nadam da će oni to uraditi. I broj tri, ja se nadam da se to neće desiti, je da ćemo morati da delujemo kao država, i to ako se desi desiće se za 37 dana. 15. januar je rok - naglasio je Vučić.
Predsednik je rekao da mi ne možemo da preživimo bez rafinerije.
- Suočavamo se i sa sekundarnim sankcijama. Svako jutro kada ustanem odmah prvo gledam da li ima nekih novosti o sekundarnim sankcijama protiv naših banaka i komercijalnih banaka. Monetarni i fiskalni sistem u Srbiji je najbolji u regionu. Mi smo jedini koji imamo investicioni rejting u regionu, na korak smo da dobijemo i od Mudiza i Fiča. Sada je sve ugroženo zbog situacije sa NIS-om - kazao je Vučić.
Rekao je da svi moraju shvatiti da je 15. januar krajnji rok, i da nema produženja, kao i da se ne sme ugroziti snabdevanje gorivom za građane i privredu Srbije.
- Nije u pitanju nacionalizacija ako do toga dođe. Mi ćemo platiti u tom slučaju. Meni su prijatelji iz sveta govorili da sam Srbiju doveo u tešku poziciju zato što nismo uveli sankcije Rusiji. Oni razumeju da imamo različite probleme, ali da na kraju moramo da se uskladimo u potpunosti sa zahtevima. Ja sam siguran da Rusi razumeju sve veoma dobro, i da ako ne budu povučene sankcije da će morati da prodaju kompaniju. Ali ne vidim poentu da se neko ljuti na Srbe ili Srbiju. Mi smo i dalje jedina zemlja koja ima letove sa Rusijom u Evropi. Naši klubovi igraju tamo, imamo dobru saradnju u raznim sferama. Ali i kod njih moraju da shvate, kao što sam govorio i na drugoj strani, da smo mi nezavisna i suverena država, i da ja imam odgovornost prema građanima Srbije. Da obezbedim najosnovnije stvari koje je država dužna. To mi moramo da uradimo. Ja ne mogu da zamislim naše živote sa praznim benzinskim pumpama. Šta će u tom slučaju biti sa zdravstvom, transportom, industrijom - zapitao je predsednik.
Vučić kaže da još uvek čeka vesti iz Moskve po pitanju gasnog aranžmana, i kaže da smo spremni da diverzifikujemo izvor energenata.
- Ja sam racionalna i pragmatična osoba, iako ponekada pokažem više emocija. Ali više nema racionalnosti u međunarodnoj politici. Ja mogu da predvidim mnoge stvari, ali mnoge više i ne mogu da pretpostavim. Ne mogu da predvidim kako će se završiti pitanje energetske situacije u Srbiji. Niko više ne želi da sasluša drugu stranu. Za godinu i po dana suočićemo se sa velikim ratom. I ljudi će reći da sam drama kvin, ali sam predvideo i rat u Ukrajini, tri meseca pre nego što je počeo ja sam govorio o tome. Čak i moji najbliži saradnici su mi govorili da preterujem. Ali ja sam samo analizirao podatke, ali i više od toga - analizirao sam ljudske emocije. Više nikoga ne interesuje šta je istina. Šta se desilo u Buči, šta se desilo u Kursku, nikoga više ne interesuje - rekao je Vučić.
Dodaje da nije želeo da odgovara na napade o pretnji ratom iz regiona, kao ni na laži o "Sarajevo safariju" i drugim lažima.
- Izbegavao sam da govorim o tome zato što nam nisu trebale tenzije. Nama ne trebaju tenzije. Ali danas se to više ne dešava. Danas se donese jedna strategija, poput one u Beloj kući, ali niko to ne analizira. Niko to ozbiljno ne posmatra, već se druga strana sastane na drugom mestu i da suprotno saopštenje - kazao je on.
Predsednik je istakao da se nada da neće doći do velikog rata, i da se nada da nije u pravu.
- Svi vide da se druga strana priprema veoma temeljno. Mislite li da će protivnici sačekati da se oni pripreme. Da se modernizuju, spreme armiju... Niko neće čekati, posebno ako uzmemo u obzir da obe strane znaju da je to neizbežno. To su rekli i Rusi, i Nemci, i mnogi drugi. Rusi su u izjavama bili malo oprezniji, doduše. Srbija je neutralna zemlja. 2022. godine, u martu, aprilu i maju bile su stotine članaka u liberalnim medijima Evrope i u Americi da se Srbija sprema da napadne zemlje u regionu, da podrži rusku vojsku i takve gluposti. I to je samo prošlo... Niko se nije izvinio, niko ništa nije rekao. Ja vam kažem, mi nećemo učestvovati u bilo kakvom ratu. Mi smo na evropskom putu, čuvaćemo tradicionalna prijateljstva, ali mi nećemo ući u bilo kakav rat - naglasio je Vučić.
On je rekao da su najveće demonstracije u Srbiji bile 1908. godine, tokom aneksije Bosne i Hercegovine.
- Svi su tražili oružje, ali zahvaljujući Stojanu Novakoviću izbegli smo rat sa Austrijancima, rani rat. Potom smo imali Balkanske ratove, zatim smo u Velikom ratu izgubili 28 odsto populacije. Imali smo Drugi svetski rat, pa ratove devedesetih i agresiju. Mi nećemo više učestvovati u ratovima, nama treba mir i stabilnost. I radićemo na tome - dodao je predsednik.
Kaže da ima dobre odnose sa Zelenskim, i da ukrajinski predsednik razume poziciju Srbije.
- Kada smo govorili prošli put, nismo ni pričali o Ukrajini. Nismo pričali ni o oružju, već smo govorili o projektima obnove posle rata. O zajedničkim akcijama Srbije, Ukrajine i trećih zemalja gde imamo dobre pozicije. Veoma sam bio srećan kada sam to čuo, i verovao sam da se kraj rata bliži. Nažalost to se nije dogodilo. Znam da je on u veoma teškoj poziciji, kao što je teško Ukrajincima. Kao što je teško i ruskim i ukrajinskim trupama - naglasio kazao je Vučić.
Na pitanje kako želi da bude zapamćen, kaže da ima jedan predlog za Evropljane i da će ga izneti Ursuli fon der Lajen.
- Mislim da prijem svih zemalja Zapadnog Balkana, zemalja kandidata, svih zajedno kao punopravnih članica, je najbolja ideja. Ako primite, jednu, dve ili tri, šta će biti sa drugima. Kako ćemo se suočiti sa problemima. I znam da svi imamo egoistični pristup, ali u pitanju je budućnost regiona, i još važnije, budućnost Evrope. To je jedino što EU može da uradi, da nas sve zajedno primi, bez podela. Srbi će se osećati bolje, Bošnjaci će se osećati bolje, Albanci će se osećati bolje, Hrvati će... biti ok - rekao je Vučić na šta se kroz salu prolomio smeh.
Počeo sam da razmišljam o svom nasleđu, kazao je predsednik, i naglasio je da neće menjati Ustav da bi ostao predsednik.
Na kraju je rekao da je on čovek kog vode ubeđenja, i da niko to ne može da promeni.
Konkurentnost Evrope u podeljenom geopolitičkom okruženju
Evropska konkurentnost se menja pod uticajem poremećenih lanaca snabdevanja, energetske nesigurnosti i rastućeg geopolitičkog rivaliteta.
Kako Evropa može očuvati konkurentsku prednost u novoj realnosti? Koju jedinstvenu ulogu Zapadni Balkan može da ima u jačanju evropske otpornosti i strateške autonomije?
O tim pitanjima sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, razgovara Alena Kudzko, izvršna direktorka iz GLOBSEC US Foundation.
Koji su ključni benefiti Berlinskog procesa?
Ambasador Ferguson je kazao da na regionalnom nivou treba da se govori o upravljanju krizama, ali da Berlinski proces ne predstavlja bezbednosni savez poput NATO-a, primera radi.
"Mislim da su ljudi osetili razliku, ja sam je osetio otkad sam ovde", naveo je.
Devčić smatra da je vreme ključno, zbog čega moramo biti brži i fleksibilniji i pronađemo nova polja saradnje. Za njega je ključno da se EU fokusira na globalnu kompetitivnost.
"Potrebno je da se kreira zajednički način razmišljanja u političkom smislu", napomenuo je tokom foruma BELTALKS.
Edita Hrda je istakla finansiranje, fokus na mlade, i da se važna pitanja moraju rešavati uz povezivanje.
Marsel Peško, novi šef misije OEBS-a u Srbiji, istakao je da mora postojati stateški pristup proširenju EU i da osim Belrinskog procesa i drugi sporazumi podržavaju ujedinjenje.
Važnost Berlinskog procesa
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da bi 2026. godinu trebalo iskoristiti da se dodatno pogura pitanje proširenja EU ne samo za Srbiju već i za ceo region i istakao da to treba da bude gepolitička odluka.
"I verujem da ovo mora biti geopolitička odluka, na sličan način kao što je to bilo za neke druge zemlje koje su se pridružile EU pre nešto više od decenije", rekao je Đurić.
On je dodao da ne veruje da su naša ekonomija ili naše institucije sa svim svojim prednostima i slabostima lošije nego institucije ili ekonomije nekih zemalja članica EU koje su primljene pre nešto više od decenije.
"U stvari, verujem da Srbija može snažno doprineti jačoj Evropi. Mi smo zemlja koja je više nego udvostručila veličinu svoje ekonomije za manje od decenije", istakao je Đurić.
On je dodao da je zapravo deo vizije predsednika Aleksandra Vučića bio da se pomeri sa uobičajenih tema u srpskoj politici, koje su dominirale našom politikom više od jednog veka, ka stvarima kao što su rast BDP-a, izgradnja infrastrukture, fokusiranje na stvari vezane za budućnost.
"I ovo je promena paradigme u srpskoj politici. Bilo da vam se sviđa naša vlada ili ne, mogu vam reći da je činjenica da niko ovde nije govorio o rastu BDP-a, o ekonomiji kao ključnom političkom pitanju pre 15 ili 20 godina. Uvek smo se bavili drugim temama. Sada se ovo promenilo", istakao je ministar Đurić.
Nakon godinu dana političkih previranja u Srbiji, uspeli smo da se fokusiramo na pozitivnu agendu i da neke stvari koje se tiču evrointegracija iskoristimo kako bismo prebrodili krizu, rekao je Đurić.
"Evropska komisija je 5. put zaredom preporučila otvaranje klastera 3, a to bi našem društvu moglo da bude značajno kako bi se u 2026. godini fokusirali na napredak u odnosima sa EU. Uprkos tome, treba da ubrzamo reforme i inspirišemo mlade da budućnost grade u svojoj zemlji i zato moramo da zasučemo rukave i nastavimo da radimo.
Nj. E. Edvard Ferguson je istakao da je organizovano 20 sastanaka u 10 zemalja kada je istaknuto da zemlje treba da rade zajedno, bilo da se radi o sajber bezbednosti, migracijama ili nekim drugim pitanjima.
"Fokus je i na rastu, što je u osnovi Berlinskog rasta. Potrebno je ubrzati konvergenciju sa evropskim standardima pošto su brojke u regionu i dalje male", rekao je britanski ambasador na forumu BELTALKS.
Prema njegovim rečima, međusobno priznavanje diploma između država je jedan od budućih priroriteta kako bi se omogućilo lakše kretanje radnika na Zapadnom Balkanu.
Jakov Devćić, direktor Fondacije Konrad Adenauer, 2014. su vladali drugačiji uslovi, ali kako se zahuktao rat u Ukrajini, priča o proširenju EU je ponovo aktuelna.
"Berlinski proces je izraz onoga što politika predstavlja, imamo dosta uspešnih priča, ali i promašaja i propuštenih prilika. U to vreme, 2014. godine, intenzitet pregovora je bio drugačiji. Berlinski proces, stoga, moramo još jednom da promislimo i da radimo zajedno", izjavio je Devčić dodavši da Nemačka snažno podržava region u pitanjima proširenja, mnogo više pod aktuelnom vladom kancelara Fridriha Merca nego što je ranije bio slučaj.
Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan, prisetila kakva je situacija bila u vreme kada je njena zemlja predsedavala EU.
Pandemija se završila, ali je počeo rat u Ukrajini posle čega je počelo ponovo naširoko da se govori o proširenju EU.
"Tu je bio i Berlinski proces i trebalo je zajedno komuniciramo sa prijateljima sa Balkana. Može se videti da su svi plan ozbiljno shvatili, a Berlinski proces je vrlo konkretan i jasan u smislu da zemlje Zapadnog Balkana moraju da budu deo političkih procesa, jedinstvenog tržišta i našeg planiranja", istakla je Hrda.
"Moramo da se okrenemo ka Crnoj Gori, tamo će se naredne godine održati samit Zapadnog Balkana i Evropske unije, i to može biti dobar podsticaj za sve što će se događati u budućnosti", dodala je.
Miroslav Vlahovski, nekadašnji šef diplomatije Slovačke i ambasador te zemlje u Danskoj, rekao je da pre nekoliko godina nije bilo ni reči o proširenju.
"Potom je usledio kovid, pa rat. To je fundamentalno promenilo stavove jer smo počeli da razmišljamo kako da se suočimo sa najvećim pretnjama", poručio je Vlahovski.
Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?
Drugi panel BELTALKS-a donosi debatu o Berlinskom procesu.
Od pokretanja 2014. godine Berlinski proces nastoji da ubrza integraciju Zapadnog Balkana kroz projekte povezivanja, ekonomsku saradnju i regionalno pomirenje.
Deceniju kasnije se postavlja pitanje koliko je ovaj proces bio efikasan u ekonomskoj integraciji i reformama.
Učesnici:
- Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Republike Srbije
- Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan
- Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji
- Miroslav Vlahovski, bivši ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke
- Jakov Devčić, rukovodilac Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru
- Moderator: Milan Nič, viši naučni saradnik, Nemačko veće za spoljne odnose
Siniša Mali o reformama, ekonomskom rastu i članstvu u EU
Ministar finansija Siniša Mali je rekao da Plan rasta se odnosi na ceo region, i da je jačina celog regiona jaka.
- Iz perspektive Evrope, posmatrajući Zapadni Balkan kao celinu, mislim da je velika prilika da se pojača rast našeg regiona.
BDP po glavi stanovnika 2012. godine je bio 4800 evra, a sada je 15800, rekao je Mali.
- Dakle više nego dvostruko povećanje. To je četvrti najveći rast BDP po glavi stanovnika u Evropi. Šta pokreće taj rast? Pa prvo to su investicije. Mi gradimo sada 10 velikih auto-puteva, energetsku infrastrukturu. Dalje, imamo ličnu potrošnju koja izuzetno podstiče rast. I dalje, treći faktor su strane direktne investicije. Prošle godine smo imali rekordne brojke, a najveći broj tih investicija stiže iz EU - naglasio je ministar.
Mali kaže da će putevi i brza železnica pomoći ubrzanju rasta, i naglašava važnost inicijative Otvoreni Balkan za dugoročni rast celog regiona.
Na pitanje o konkurentnosti, ministar Mali kaže da smo mi mala zemlja koja otvara svoju ekonomiju, a da je dokaz za to činjenica da imamo veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini i sa zemljama u regionu, pa i sa udaljenim zemljama poput UAE, Kine, i drugih.
- Mi mnogo ulažemo u infrastrukturu, životni standard, dižemo plate i penzije, ali najbolji način da se poveća konkurentnost je da se otvori ekonomija i dozvoli drugim kompanijama da uđu na tržište. Do kraja sledeće godine mi ćemo doneti ili promeniti svaki zakon kako bi bio u saglasju sa EU. To je moja najvažnija poruka danas. Srbija će do kraja sledeće godine biti u potpunosti usaglašena sa svim zakonima EU. Da li ćemo postati članica, to je politička odluka, ali što se nas tiče to je dokaz da radimo sve da poboljšamo ekonomsko okruženje u našoj zemlji u skladu sa EU.
Ministar Mali je ponovio da je Srbija čvrsto na evropskom putu, ali je naglasio da je to dvosmerna ulica.
- Ne zavisi sve od nas. Već 25 godina smo u tom procesu, i uradili smo mnogo. I kao što su rekli drugi panelisti, sada je vreme da se taj proces završi. Mi smo deo evropske porodice, deo Evrope, i želimo da postanemo punopravna članica EU - naglasio je on.
Dodao je da imamo dugoročne odnose sa MMF-om, i da je srž tog odnosa reforma u reznim sferama društva.
- To je jedini način da idemo napred - rekao je ministar.
Na pitanje da li je članstvo u Svetskog trgovinskoj organizaciji prioritet, Mali kaže da postoje određene prepreke, ali da je Srbija otvorena za to.
- Da bi bili članica EU moramo biti deo STO. Do sada smo dokazali da smo veoma posvećeni kada govorimo o ciljevima - zaključio je ministar
Prema rečima Jiržija Plesitija, rukovodioca jedinice za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije, istakao je da region treba da bude pogodan za poslovanje i da je jedan od ciljeva instrumenata poput Plana rasta da se ta atraktivnost nastavi i ubuduće.
- Dva su zaključka koje je donela Evropska komisija, i ona se međusobno promižimaju. Prvo, pridruživanje nije bilo dovoljno brzo, kao i konvergencija. Zato Plan rasta treba da se odnosi na obe ove stvari i da promeni situaciju. Nudi se mnogo više prilika, a istovremeno služi kao alat za ubrzanje evrointegracija. To je način da bolje sprovodimo sve ove procese - istakao je Plesiti.
Pranvera Kastrati je govorila o mogućnostima Zapadnog Balkana iz ugla CEFTA-e, jer se na ovaj način zemlje bolje približavaju standardima EU i uvećava se saradnja zasnovana na EU pravilima.
"Cilje da se postigne usklađenost sa evropskim jedinstvenim tržištem, uz dobre usluge i razvijanje ljudskog kapitala, kao i da se usklade veštine kako ne bi bilo jaza između domaćih i evropskih radnika što posledično povećava mobilnost mladih u prostoru EU. Kroz CEFTA sporazum doprinosimo bržoj integraciji Zapadnog Balkana sa EU", istakla je direktorka Sekretarijata Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope).
Kako je istakla Valbona Zeneli, viši saradnik organizacije Friends of Europe i Atlantskog saveta, nije samo stvar u novcu koji EU izdvaja za region već u instrumentima koje time nudi kao i reformama koje se moraju sprovesti.
"Živimo u najdužem periodu kako EU nije primila nijednu novu članicu, a sada je vreme optimizma iako postoji zamor u mnogim zemljama. Tako da treba da iskoristimo ovu priliku", dodala je.
Osvrnula se i na činjenicu da su mnogi u zemljama kandidatima izgubili veru u pridruženje Uniji zbog predugog procesa, ali da optimizam postoji, ali da se ništa ne može sprovesti do kraja bez ispunjenja reformi.
Gokče: Ljudski kapital je ono što odlikuje region
Treba redefinisati ekonomske politike regiona, a dominantni model ostaje konzumeristički orijentisan, istakao je Umur Gokče iz OEBS-a.
Prema njegovim rečima, javna i privatna ulaganja su povećala broj radnih mesta, nivo zaposlenosti raste, a to daje priliku da više ljudi dobije pristup tržištu rada. Ljudski kapital je ono što je zajedničko širom regiona, istakao je Gokče koji se posebno osvrnuo na veštine. Međutim, nivo obrazovanja je na nivou EU, ali je sporan kvalitet znanja koji se dobija. U tom smislu region zaostaje za Evropom što je nešto na čemu bi trebalo raditi, poručio je.
Zapadni Balkan je deo Evrope
Na samom početku BELTALKS-a, predsednik GLOBSEC-a, Robert Vaš, istakao je da se nalazimo u svetu koji se dramatično menja, ali da ne možemo sve da pasovno posmatramo. U svetlu aktuelnih promena, Zapadni Balkan ne sme da bude izostavljen jer je deo Evrope.
"Stabilnost Zapadnog Balkana je ključna, kao što je i stabilnost Evrope vitalna za region. Srbija i Zapadni Balkan su Evropa, to nije samo susedstvo, već deo Evrope, i moramo tako da se ponašamo", istakao je on otvarajući forum.
Potom se okupljenima obratio Vladimir Bilčik koji je napomenuo da današnji paneli predstavljaju odraz sistematskih promena svetskog poretka kroz koji Evropa, ali svet prolaze.
"Zapadni Balkan, Srbija i Beograd moraju da u potpunosti budu deo jedinstvenog tržišta. Takođe, ne oklevajte da pomenete i sporna pitanja. EU je najvažniji ekonomski igrač, možemo se složiti, kada su u pitanju ulaganja, potencijal rasta i slično, ali nije jedini igrač, tu su i Kina i Rusija. Zato je važno da imamo otvorene diskusije kako bismo zajedno izgradili evropsku budućnost, od Brisela, Londona sve do Zapadnog Balkana", poručio je Bilčik.
Šta nas očekuje na početku foruma?
Forum BELTALKS otvaraju Robert Vas, predsednik i osnivač GLOBSEC-a kao i Vladimir Bilčik, viši saradnik u ovoj organizaciji i bivši poslanik Evropskog parlamenta.
Potom će uslediti panel "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, jedinstveno tržište i put ka evointegracijama" koji će uključiti i prezentaciju Umura Gokčea iz OEBS-a, višeg ekonomskog savetnika ja Jugoistočnu Evropu.
Plan rasta predstavlja novu priliku za Zapadni Balkan kako bi premostio jaz koji postoji između zemalja regiona i država članica.
Učesnici:
- Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Srbije,
- Jirži Plesiti, šef Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i politiku proširenja EU,
- Pranvera Kastrati, direktorka Sekretarijata Cefte (Sporazum o slobodnoj trgovini Centralne Evrope
- Valbona Zeneli viši saradnik organizacije iz Friends of Europe i Atlantskog saveta
- Umur Gokče, savetnik u OEBS-u za Jugoistočnu Evropu
- Moderator: Vladimir Bilčik
Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?Decenija dijaloga: Da li je Berlinski proces napravio pomak?