Čuveni dilerski telefon: Otkrivamo šta se krije iza urbane legende podzemlja '90-ih
Iako zvuči kao specijalizovan uređaj, u stvarnosti se radilo o najobičnijim i najjeftinijim mobilnim telefonima tog vremena, ali njihov status u podzemlju, kriminalnim krugovima i urbanim legendama učinio ih je mitom tehnologije pre smartfon ere.
Za razliku od današnjih uređaja koji beleže svaku kretnju, svaki nalog i svaki digitalni trag, mobilni telefoni tog vremena bili su ekstremno jednostavni. Nijedan od njih nije imao Wi-Fi, Bluetooth, cloud, lokaciju, aplikacije, identifikaciju korisnika. Ukoliko kupite prepaid SIM karticu za keš, ona ne sadrži nikakav lični podatak i to je, u svoje vreme, bila savršena anonimnost. Upravo u tim okolnostima nastaje izraz “dilerski telefon”. Nije bio poseban model, nije imao posebnu tehnologiju, bio je samo jeftin, glup, pouzdan. Paradoksalno, baš ta “glupost” bila je njegova najveća prednost.
Nokia kao kralj ulice
Kada se kaže “dilerski telefon”, prva slika koja se pojavi u glavi mnogih je Nokia. Bilo da je reč o čuvenoj Nokiji 1100, 3310, 1208 ili 1600, upravo su ti telefoni vladali podzemljem jer su bili praktično neuništivi. Baterija je trajala pet dana, signal je bio dobar i u najudaljenijim selima, a uređaj je mogao da padne sa petog sprata i nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo.
Ali ključni razlog njihove popularnosti nije bila izdržljivost, već činjenica da su ostavljali minimalan digitalni trag. Poziv je bio poziv, ništa se nije snimalo, ništa nije odlazilo na internet, ništa se nije moglo vratiti iz neke istorije naloga, jer nalozi nisu ni postojali. U vremenu kada policijske tehnike nisu imale današnji nivo analitike, a SIM kartice mogle da se kupe bez dokumentacije, takvi telefoni bili su nezamenljivi. Zbog toga se u narodu rađa izraz koji i danas preživljava kao urbana legenda: “dilerski”.
Burner kultura: telefon koji traje dok traje posao
Još jedna karakteristika koja je ojačala mit o dilerskim telefonima bila je tzv. burner kultura tj. praksa kupovine najjeftinijeg telefona, korišćenja nekoliko dana ili nedelja, a zatim bacanja. Telefon nije bio lični predmet, nije bio memorija, nije bio digitalni identitet, već alat. Upali, pozovi, dogovori, ugasi, baci. U svetu pametnih telefona to je danas gotovo nezamislivo, ali u vreme jeftinih Nokia to je bio standardni način izbegavanja praćenja.
Zbog toga je i najjeftiniji model mogao da postane “najtraženiji telefon u podzemlju”. A kako se priča širila, tako su ovi telefoni postali i predmet mitova, poput legendarne priče da je Nokia 1100 u Rusiji vredela hiljadu evra jer je imala specijalne šifrovane verzije. Većina tih priča nikada nije dokazana, ali su doprinele da ovi modeli dobiju gotovo kultni status.
Zašto su ti telefoni nestali iz kriminalnog sveta?
Danas, međutim, “dilerski telefon” više nije ono što je nekada bio. Mobilne mreže beleže svaki poziv, vreme, lokaciju baznih stanica i metapodatke koji mogu da povežu korisnika i uređaj čak i kada je telefon star dvadeset godina. Prepaid više ne znači anonimnost kao nekada, a policijske tehnike su daleko naprednije. Zato staromodni telefoni nemaju onu moć bezbednosti koju su nekada nosili.
U podzemlju ih je zamenila sasvim drugačija tehnologija - enkriptovane platforme poput Sky ECC-a, EncroChat-a ili Anom-a, koje su u međuvremenu postale deo najvećih kriminalnih istraga u Evropi. Ipak, mit o dilerskom telefonu ostao je živ kao podsetnik na vreme kada je tehnologija bila jednostavna, mobilni telefoni bili retkost, a najobičniji uređaj od dvadesetak maraka mogao je da postane simbol tajne komunikacije.
Jedan telefon se ipak isticao
Najpopularniji “dilerski telefon” u tom moru Nokia bila je ipak ta čuvena Nokia 1100, obična, jeftina i gotovo neuništiva cigla bez interneta, GPS-a ili bilo kakvog traga koji bi je povezao sa korisnikom. Upravo ta tehnološka jednostavnost učinila ju je idealnom za anonimne pozive.
Uz bateriju koja je trajala danima i mogućnost da se koristi kratko pa baci, Nokia 1100 postala je legenda kriminalnog podzemlja i najpoznatiji telefon koji se vezuje za “burner” kulturu kod nas i u regionu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
WHATSAPP TRIK KOJI MALO KO ZNA