MINISTARKA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI NA 111. GODIŠNJICI KOLUBARSKE BITKE: Srbija se ne čuva samo hrabrošću, već i dobrotom
„Veličina jednog naroda ne meri se samo snagom oružja, već i snagom savesti“, poručila je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski u Lazarevcu, nakon polaganja venaca u Spomen hramu Sveti Dimitrije sa kosturnicom, povodom obeležavanja 111. godišnjice od Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu.
Ona je naglasila i da se Srbija ne čuva samo hrabrošću, već i dobrotom i da je čitava etika srpskog naroda utemeljena u vidovdanskom zavetu, koji nije poziv na osvetu prema tuđem, već poklič u odbrani svoga.
„Zato se bogatstvo srpske istorije ne ogleda samo u pobedama, već pre svega u moralnim podvizima, u primerima časti, pravde i čovečnosti, čak i prema pobeđenom. U smrti, Srbi su pokazali da čovek ostaje čovek i onda kada prestane da bude neprijatelj. Pokazali su svetu i da vojnici zaraćenih strana, mogu i počivati jedni pored drugih“, istakla je ministar.
Prema njenim rečima, lazarevački mauzolej nije samo spomenik pobede. On je mauzolej milosrđa i praštanja koji, kako je istakla, nije jedini. Navela je da se isto svedočanstvo nalazi u spomen - kosturnici na Gučevu i na vojničkom groblju u Nišu, gde su zajedno sahranjeni ratnici Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije.
„Takav moral srpski vojnik nije stekao u rovu, on je, u rat, ponet iz kuće, iz porodice i iz vere“, naglasila je Đurđević Stamenkovski.
Kako je istakla, pobeda u Kolubarskoj bici je pobeda ljubavi nad mržnjom, morala nad osvetom i duše nad ratom. Naglasila je da se ta pobeda ne čuva samo u kamenu, i u kosturnicama i spomenicima, već u svima nama.
„Zato mi danas treba da budemo onakvi kakvi su oni bili. Da branimo svoje, bez mržnje prema tuđem. Da budemo postojani, ali pravedni, hrabri, ali čovečni i da u vremenima mira, ne izneverimo moral koji je srpski vojnik nosio u najtežim vremenima rata“, istakla je ministar.
Ona je naglasila da smo dužni da živimo dostojno žrtve naših predaka, u slozi, odgovornosti i ljubavi prema otadžbini, jer, kako je navela, ako su oni mogli da pokažu milosrđe u vihoru stradanja, mi nemamo pravo da ga zaboravimo u miru.
„Ako su oni oprostili neprijatelju, mi moramo oprostiti jedni drugima“, zaključila je Đurđević Stamenkovski.