"Ne možemo to da priuštimo" nikada ne izgovarajte deci: Poznati psiholog objasnio zašto to nije dobro
Kada deca krenu u školu, postaju svesna stvari koje imaju druge porodice – igračaka, odeće, automobila, putovanja i različitih iskustava. Pre ili kasnije zatražiće nešto što prevazilazi vaš budžet.
Kada odbijete takav zahtev, gotovo sigurno će uslediti pitanje: zašto?
Taj trenutak često je neprijatan. Teško je uskratiti detetu nešto što želi. Njihova želja može u vama probuditi stara sećanja na oskudicu ili osećaj krivice i srama jer ne možete da im pružite ono što drugi imaju. Najčešći odgovor tada glasi: "Ne možemo to da priuštimo".
Poznati psiholog Bred T. Klonc, koji se više od 15 godina bavi psihologijom novca, savetuje roditelje da ovu rečenicu izbace iz razgovora sa decom. U nastavku su tri razloga zbog kojih, prema njegovim rečima, nikada ne bi trebalo da kažete detetu "Ne možemo to da priuštimo", kao i šta da kažete umesto toga, piše CNBC.
1. Verovatno ne govorite istinu
U većini slučajeva to nije potpuno tačno, a deca to često mogu da osete. Budimo iskreni – kada bi situacija bila krajnje ozbiljna, verovatno biste mogli da pronađete novac. Mogli biste, na primer, da iskoristite kreditne kartice do maksimuma, uzmete zajam, prodate imovinu, pronađete dodatni posao ili radite noću, vikendom i tokom praznika.
Suština je u tome da, osim ako dete ne traži privatni avion, gotovo uvek postoji način da se novac nekako obezbedi. Zato rečenica "Ne možemo to da priuštimo" često nije prava istina.
2. Stvara osećaj stalne oskudice
Zamislite dete kojem nikada nije dozvoljeno da jede slatkiše. Šta mislite da bi se dogodilo kada napuni 18 godina? Verovatno bi preteralo sa slatkišima. Novac funkcioniše na sličan način. Ako dete odrasta stalno slušajući da se nešto "ne može priuštiti", može razviti duboko ukorenjen osećaj finansijske oskudice. Kada kasnije, u odraslom dobu, dobije pristup kreditnim karticama, studentskim zajmovima ili lakim oblicima finansiranja, emocionalna reakcija može biti: „Sada konačno mogu da imam sve ono što ranije nisam“. To često vodi ka prekomernom trošenju, zloupotrebi kredita i dugoročnom finansijskom stresu.
Objasniti detetu zašto nešto ne kupujete potpuno je drugačije od usađivanja ideje da novca uvek nema. Umesto toga, možete ga naučiti kako se donose prioritetne odluke.
3. Propuštate važnu priliku za učenje
Kada dete traži nešto skupo, to je idealan trenutak da mu objasnite:
- zašto određeni troškovi nisu deo porodičnog budžeta
- za šta vaša porodica štedi
- zašto dajete prednost dugoročnim ciljevima u odnosu na trenutne želje
- kako prekomerno trošenje na automobile, putovanja ili kuće mnoge ljude dovodi u finansijske probleme
- zašto je važno odloženo zadovoljstvo
Ako dete zatraži nešto potpuno nerealno, poput privatnog ostrva na Karibima, nemojte to odmah odbaciti. Iskoristite priliku da razgovarate o preduzetnicima i investitorima koji su uspeli da ostvare takve snove i o tome kako se do velikih ciljeva dolazi.
Šta reći umesto toga?
Istraživanja pokazuju da deca koja razviju zdrave navike upravljanja novcem najčešće dolaze iz porodica u kojima se o novcu otvoreno razgovara. Umesto da razgovor završite rečenicom "Ne možemo to da priuštimo", pokušajte da kažete: "Mogli bismo to da kupimo, ali smo odlučili da novac trošimo na druge stvari – i evo zašto".
Zatim objasnite svoju odluku. Razlozi mogu biti, na primer:
- otplata dugova
- štednja za stan ili kuću
- ulaganje za penziju
- odluka da radite manje kako biste imali više vremena za porodicu
Podelite sa decom vrednosti koje vaša porodica ima kada je novac u pitanju. Objasnite im šta vam je najvažnije i kako vam štednja, ulaganje i promišljeno trošenje omogućavaju da živite život kakav želite i da ostvarite svoje ciljeve.
Ovakvi razgovori pomažu deci da izgrade zdrav odnos prema novcu, umesto odnosa zasnovanog na sramu ili stalnom osećaju oskudice.
(Kurir.rs/Story.hr)
Pogledajte video: Kako izgleda život dece u Kini?