AUDI! Posle 13 titula na Le Manu, 12 u DTM i 4 u WRC, nemački gigant dolazi u Formulu 1 2026.
Kompanija Audi osnovana je 1873. godine, a prva poglavlja istorije jednog od najpoznatijih brendova na svetu ispisao je August Horh.
Ovaj pionir automobilskog inženjerstva diplomirao je na Tehničkoj akademiji u saksonskom gradu Mitvajda. Firmu je selio nekoliko puta, a kad mu je 1904. bilo zabranjeno da koristi svoje ime Horh, on je novoj firmi dao ime Audi. „Horh” na nemačkom i „audi” na latinskom zapravo znače isto - „čuti”.
Horh je bio i otac Audijevog sportskog programa, a i sam se okušao u auto-sportu, pa je 1909. tri puta zaredom pobedio na austrijskim Alpskim trkama. Izrada konkurentnog automobila nije bila laka, jer je u isto vreme Ferdinand Porše veoma uspešno dizajnirao trkačke automobile.
Godine 1914. lansiran je legendarni model „puphen”, koji je harao stazama do 1928. Uspeh treba donekle pripisati upravo Ferdinandu Poršeu, koji je počeo saradnju sa Audijem. Auto je imao šestocilindrični motor s kompresorom u klasi od 1.500 kubika, a najvećom pobedom ovog modela smatra se ona sa berlinske staze Avus 1926. godine.
Auto-trke su privlačile pažnju i između dva svetska rata, posebno klupska takmičenja, a imale su i veliki uticaj na prodaju putničkih automobila.
Kad su se 1932. četiri najveće saksonske kompanije „Audi”, DKV, „Horh” i „Vanderer” ujedinile pod nazivom Auto Union, brend je dobio i zvanični logo - četiri isprepletena prstena koja su simbolizovala četiri velike kompanije.
Ambicija je bila jasna - učešće na Gran pri trkama.
Čitav poduhvat je dobio novu dimenziju u jesen 1934, kad su Gran pri trke dobile nove regulative. Težina je bila ograničena na 750 kilograma i trke su zahtevale tehničku domišljatost, gde je Ferdinand Porše mogao da pokaže sav svoj talenat.
Zadnja vuča
Najuzbudljiviji deo novog koncepta bio je „motor pozadi“, koji je zapravo bio pozicioniran više ka sredini automobila, i smatrao se avangardnim i vizionarskim. To je u praksi značilo da vozač može da sedi niže, čime je bila obezbeđena bolja aerodinamika zbog nižeg centra gravitacije. Vožnja za takmičara nije bila laka, jer je upravljanje takvim vozilom bilo drugačije od svega što je do tog trenutka bilo proizvedeno. Drugi problem su bile gume koje su se u to vreme koristile i koje su sprečavale da se prikaže pun potencijal revolucionarne ideje o zadnjoj vuči.
Od 1934. stalni dueli između Auto Uniona i Mercedesa označili su zlatno doba nemačkih trkačkih automobila. Prvi veliki vozač Auto Uniona bio je Hans Štuk, kome su se kasnije pridružili Ahil Varci i Bernd Rozemajer.
Rozemajer je 1936. osvojio titulu evropskog šampiona, što je u to vreme bio najveće priznanje. On je ostao upamćen i po sposobnosti da jednako brzo vozi po magli ili kiši isto kao na suvim stazama, ali i po tvrdoglavoj prirodi i vrućem temperamentu, što nije bilo svojstveno Nemcima.
Posle lansiranja modela „tip C“, koji je nazvan „srebrna strela”, bilo je jasno da većina Mercedesovih rekorda može da bude oborena. Auto je osmislio ponovo Ferdinand Porše, imao je motor V16, zadnju vuču, a u prvoj vožnji na auto-putu Frankfurt-Darmštat bio je blizu da dostigne rekordnu brzinu od 432,7 km/h. Rozemajer je u drugoj vožnji bio siguran u obaranje rekorda, ali je kod mesta Merfelden izleteo i na mestu poginuo.
Njegova smrt i Poršeovo napuštanje projekta naterali su Auto Union da počne da traga za novom trkačkom formulom. Robert fon Eberan-Eberhorst dizajnirao je auto s trolitarskim 12-cilindričnim motorom s kompresorom.
Tacio Nuvolari i Hans Štruk bili su nove trkačke zvezde u tom autu, pobeđivali su u Monci, na Donington parku i drugim popularnim stazama tog vremena. Nuvolari je upravo u tom automobilu pobedio na Velikoj nagradi Beograda 3. septembra 1939, pred sam početak Drugog svetskog rata.
U ratnim godinama Audi je imao jake i jasne veze sa nacističkim režimom u Nemačkoj, prisilno je zapošljavao oko 17.300 radnika i 3.700 zatvorenika u logoru Flosenbirg, gde su se proizvodili naoružanje i ratna oprema.
Po završetku rata kompanija je bila predmet eksproprijacije, a novi sovjetski vlasnici fabriku su uglavnom demontirali, dok je firma izbrisana iz trgovačkog registra.
Ipak, nekoliko menadžera Auto Uniona napravilo je skladište za rezervne delove u Ingolštatu, gde su 1949. osnovali novu kompaniju Auto Union GmgH, koja je proizvodila kombije i motocikle.
Dajmler-Benc je 1958. ušao kao novi vlasnik sa 88% udela u kapitalu, ali to nije bilo dovoljno da firma napreduje. Kad ih je 1965. otkupio Folksvagen, pod brendom Audi lansiran je prvi auto sa četvorotaktnim motorom, koji je bio razvijan tokom vlasništva Dajmler-Benca.
Sledeća prekretnica bila je „audi 100”, koji je na neki način ojačao nezavisnost Auto Uniona unutar Folksvagen grupe.
Audi je 1972. lansirao slogan „Napredak kroz tehniku” (Vorsprung durch Technik) i pod vođstvom Ferdinanda Piha kao šefa razvoja učvrstio pravac inovativnih vozila.
Nova zvezda trkačkih staza
Kad je na Ženevskom salonu automobila 1980. predstavljen „audi kvatro” sa pogonom na sva četiri točka, bilo je jasno da je rođena još jedna zvezda trkačkih staza. Kompanija je 1985. promenila ime u Audi AG, a „audi kvatro” je brzo pokazao svoj potencijal na Svetskom reli šampionatu. Ujedno je bio podjednako uspešan i na kružnim stazama, pre svega u Super turing kupu.
Novi niz uspeha započeo je učešćem u DTM (Deutsche Tourenwagen Masters) tokom devedesetih godina, a 1999. je otvoreno još jedno novo poglavlje na 24 sata Le Mana.
Audi sport je poseban odeljak kompanije koji je registrovan u oktobru 1983. godine kao deo Folksvagen grupe, sa sedištem u Štutgartu.
Trkački automobili dobili su oznaku RS („rennen sport”) i bili su pravljeni za različite trkačke serije.
Najveći broj titula Audi je osvojio na trkama izdržljivosti, od kojih 13 od 18 startova na trkama 24 sata Le Mana.
Debitantska pobeda u legendarnoj trci izvojevana je 2000. godine sa prototipom koji je nosio oznaku R8. Još značajnije postignuće desilo se od 2006. do 2008. godine, kad je model R10 TDI tri puta zaredom trijumfovao. Osim toga, to je bila i prva pobeda jednog dizel-automobila na Le Manu.
U hibridnoj eri, od 2012. do 2014, model „R18 e-tron quattro” Audiju je doneo prve ukupne pobede Le Mana, a 2012. su ovi automobili nemačkom brendu doneli dvostruku pobedu.
Audi se, na iznenađenje mnogih, povukao iz Svetskog endurans prvenstva i posvetio se razvoju električnih automobila sa otvorenim točkovima, koji su učestvovali u Formuli E. Poslednja puna sezona Audija u WEC bila je 2016. Učešće na 24 sata Le Mana završili su na trećem i četvrtom mestu u LMP1 klasi. Jednu posadu su činili Lok Dival, Lukas di Grasi i Oliver Džarvis, a drugu Andre Loterer, Marsel Fesler i Benoa Trelije.
Pogon na četiri točka
Audi je u nemačkoj turing seriji DTM osvojio 12 vozačkih titula. Od 1990. do 2020. godine u seriji su se takmičili modeli „kvatro”, legendarni auto sa pogonom na sva četiri točka, ali i A4 DTM i RS5 DTM, prototipovi zasnovani na produkcijskim modelima, sa agresivnom aerodinamikom i moćnim motorima.
DTM je za Audi bio neka vrsta poligona za testiranje i razvoj naprednih tehnologija. Serija je koristila visokoefikasne dvolitarske motore sve do 2021, kad su prešli na GT3 pravila. Titule su za nemačkog proizvođača osvajali Hans-Joakim Štuk, Frank Bijel, Loren Ajelo, Matijas Ekstrem, Timo Šajder, Martin Tomčik, Majk Rokenfeler i Rene Rast.
Audi je proizvodio i GT automobile, ali fabrika nikada nije podržala ni jednu ekipu, odnosno svi su ih koristili kroz klijentski program.
Četiri titule Audi je osvojio u Svetskom reli šampionatu (WRC). Model „kvatro” je odneo titulu u drugoj sezoni, a vozački naslov je usledio 1983, koji je poneo Hanu Mikola.
Prateći trend održivog razvoja i zelene energije, Audi je počeo da se takmiči u Formuli E 2014. Prvo su bili podrška ekipi ABT Šefler, a od sezone 2017/18. nastupali su kao fabrička ekipa Audi sport. Iako je u projekat uloženo mnogo sredstava, tim je uspeo da zabeleži samo jednu timsku i jednu vozačku titulu, koju je osvojio Lukas di Grasi. Seriju su napustili na kraju 2021, a njihove pogonske jedinice koristila je ekipa Envižn rejsing još jednu sezonu.
Hibridno-električna era dovela je Audi i do Dakar relija 2022. Model „audi RS Q e-tron” za Dakar kombinuje električni pogonski sklop s baterijom i konverterom energije. Prva pobeda dogodila se u januaru 2024. s Lukasom Kruzom.
Ulazak Audija u Formulu 1 je najželjenija vest koju su ljubitelji auto-sporta očekivali godinama, pa i vekovima. Prve najave mogućnosti da se to dogodi pojavile su se u avgustu 2022, ali nije bilo precizirano hoće li nemačka kompanija biti samo dobavljač motora ili će imati sopstvenu ekipu. Nekoliko meseci kasnije Audi je objavio partnerstvo sa švajcarskom ekipom Zauber, koja je u F1 od 1993. godine.
Zauber je svih godina provedenih u „najbržem cirkusu na svetu” bio rasadnik talenata, kroz njihove redove su prošli JJ Lehto, Hajnc-Harald Frencen, Nikola Larini, Žan Alezi, Mika Salo, Nik Hajfeld, Kimi Rajkonen, Žak Vilnev, Felipe Masa, Robert Kubica, Šarl Lekler i mnogi, mnogi drugi.
Kupovinom većinskog udela švajcarske Zauber grupe, Audi je stekao uslove za ulazak u F1, što će se dogoditi naredne sezone. Vozačku postavu činiće iskusni Nemac Niko Hilkenber i mladi Brazilac Gabrijel Bortoleto.
Prvi čovek ekipe u F1 biće Matija Binoto, čuveni trkački inženjer koji je godinama radio za Ferari, a kasnije za Zauber. Za šefa tima odabran je Džonatan Vitli, koji je karijeru započeo u ekipi Beneton, a nastavio je u Red bul rejsingu, sa kojim je osvojio šest šampionskih titula.
Ekipa već uveliko radi u svoje tri baze - pogonska jedinica se proizvodi i testira u Nojburgu na Dunavu, dom razvoja automobila biće u švajcarskom gradu Hinvil, dok je tehnološka kancelarija u Bičesteru u Engleskoj, gde će biti otvoren i ceo tehnološki park. Promocija je zakazana za 20. januar u Berlinu.
Više povratne energije
Promene koje uvodi Formula 1 od naredne sezone idu naruku Audiju. Elektrifikacija i korišćenje održivog goriva teren su na kojem ovaj proizvođač ima mnogo iskustva. Elektromotori će biti jednako snažni kao i motori sa sagorevanjem, što znači više povratne energije. Učestvovanje u ovom sportu omogućiće Audiju da razvija nove tehnologije koje se mogu primeniti u serijskim automobilima, a svakako će kroz F1 ojačati globalnu prepoznatljivost brenda.
I ekipe i vozači smatraju da će dolazak Audija doneti dodatno uzbuđenje baš zbog bogate trkačke istorije, ozbiljnosti i disciplinovasti, a većina smatra da će svim timovima biti od koristi njihova inovativnost, po kojoj su prepoznatljivi.
Oblik bolida već je predstavljen na spektakularnoj promociji održanoj u novembru u Minhenu pod nazivom „Audi One”, koja je bila praznik auto-sporta u svakom smislu i gde je Audi podsetio publiku na sve trkačke uspehe ovog brenda kroz istoriju. Filozofija dizajna je sročena u četiri reči - jasno, tehnički, inteligentno i emotivno. Baš kao i savršenstvo četiri jednaka kruga koji čine prepoznatljivi logo Audija već 93 godine.