Monstrumu izvadili mozak da bi objasnili njegove zločine: Verovao da mu je majka sestra, pa mučki ubio više od 30 žena
Na prvi pogled bio je idealan komšija – onaj kog deca obožavaju i kome roditelji veruju. Dopadao se i deci svojih partnerki, a i sam je delovao bezazleno: u mladosti nalik stidljivom dečaku, kasnije privlačan i harizmatičan muškarac. Mnogi su ga doživljavali kao savršenog kandidata za zeta, sve dok se nije razotkrila njegova mračna, devijantna priroda – hladna i okrutna, crnja i od đavolje.
Serijski ubica koji je obeležio sedamdesete
Ted Bandi bio je jedan od najzloglasnijih serijskih ubica u istoriji SAD. Tokom 1970-ih priznao je da je ubio 30 mladih žena u više saveznih država, iako brojni stručnjaci veruju da je stvarni broj žrtava znatno veći.
U galeriji pogledajte fotografije Teda Bandija sa suđenja i iz zatvora:
Uhapšen je 1978. godine i osuđen na smrt zbog ubistava dve studentkinje i dvanaestogodišnje devojčice. Njegova inteligencija, elokventnost i privlačnost pretvorile su suđenje u medijski spektakl koji je ostavio dubok trag u popularnoj kulturi. Pogubljen je u januaru 1989. godine, u 42. godini, na električnoj stolici.
Detinjstvo zasnovano na laži
Rođen kao vanbračno dete Elenor Luiz Kauel, Bandi je prve godine proveo u neobičnoj porodičnoj situaciji. Kako bi se izbegla društvena osuda, baka i deka su ga odgajali kao svog sina, dok je verovao da mu je majka zapravo sestra.
Kasnije se porodica preselila u Takomu, gde se njegova majka udala za Džonija Bandija. Ted je preuzeo njegovo prezime, ali nikada nije izgradio blizak odnos s očuhom. Iako je porodica spolja delovala stabilno, još u detinjstvu pokazivao je interesovanje za mračne sadržaje, bio povučen i slabo povezan s vršnjacima. Vremenom su se ispoljili obrasci ponašanja koji su ukazivali na manjak empatije i sklonost rizičnim postupcima.
Studije, raskid i izbor žrtava
Bandi je 1972. godine završio studije psihologije na Univerzitetu Vašington, a potom upisao pravni fakultet u Juti, koji nikada nije priveo kraju. Tokom tog perioda bio je u vezi sa Dajan Edvards, a emotivni slom nakon raskida ostavio je snažan trag. Mnoge njegove kasnije žrtve fizički su podsećale upravo na nju.
Njegov način delovanja zasnivao se na manipulaciji i glumi ranjivosti. Predstavljao se kao osoba kojoj je potrebna pomoć, ciljajući isključivo žene. Nakon što bi zadobio poverenje, odvlačio bi ih na zabačena mesta, gde ih je onesposobljavao i ubijao. Tela je ostavljao u šumama i planinskim oblastima, zbog čega su neka pronađena tek mnogo kasnije. Nekoliko devojaka uspelo je da pobegne i da policiji da opis napadača, ali to u početku nije dovelo do njegovog razotkrivanja.
Žena koja je prva posumnjala
Jedan od ključnih ljudi u razotkrivanju Bandija bila je njegova dugogodišnja partnerka Elizabet Kloepfer. Upoznali su se 1969. godine u baru u Sijetlu, kada je on delovao kao ambiciozan, pažljiv i stabilan muškarac. Elizabet je bila samohrana majka i borila se s alkoholizmom, a Bandi joj je pružao podršku i sigurnost. Kasnije je svedočila da je u početku bio "topao, pažljiv i pun razumevanja", trudeći se da bude i očinska figura njenoj ćerki.
S vremenom su se, međutim, pojavili uznemirujući znaci: sumnjivi predmeti u kući, česta i neobjašnjiva odsustva, kao i promene raspoloženja. Iako ju je uvek uspevao da umiri, njene sumnje su rasle. Nakon serije nestanaka žena u oblasti Sijetla, Kloepfer je 1974. godine kontaktirala policiju i prijavila ga kao mogućeg osumnjičenog, navodeći ime, automobil i ponašanje. Tada nije bilo dovoljno dokaza za hapšenje.
Godinu dana kasnije ponovo se obratila vlastima, sada sa konkretnijim informacijama, što je doprinelo njegovom privođenju. Tokom boravka u zatvoru, Bandi joj je u telefonskom razgovoru priznao da je pokušao da je ubije, govoreći o "bolesti" i impulsima koje nije mogao da kontroliše. Nakon toga, Elizabet je zauvek prekinula kontakt s njim i kasnije objavila memoare o životu sa čovekom za koga je verovala da je brižan partner.
Forenzika, bekstva i novi zločini
Presudan dokaz na suđenju bili su otisci zuba pronađeni na telu jedne žrtve, koji su se nedvosmisleno poklopili s njegovima i postali ključni forenzički trag. Tokom pritvora 1977. godine uspeo je čak dva puta da pobegne, dodatno učvrstivši svoju ozloglašenu reputaciju.
Nakon drugog bekstva stigao je u Talahasi, gde je januara 1978. izvršio napad u kući studentskog sestrinstva, ubivši Margaret Bouman i Lizu Levi. Ubrzo potom oteo je i ubio dvanaestogodišnju Kimberli Lič, što je dovelo do njegovog konačnog hapšenja i osude na smrt.
Brak u sudnici i poslednji dani
Tokom suđenja venčao se sa Kerol En Bun, s kojom je dobio ćerku Rouz. Bun je kasnije prihvatila njegovu krivicu i razvela se. Nakon godina žalbi i boravka u smrtnom redu, Bandi je 24. januara 1989. godine pogubljen u zatvoru na Floridi, u električnoj stolici poznatoj kao "Old Sparky".
Neposredno pred smrt priznao je odgovornost za 30 ubistava, iako su mnogi smatrali da su ta priznanja bila pokušaj odlaganja kazne. Noć uoči pogubljenja razgovarao je telefonom s majkom i bliskim osobama, a dao je i intervju propovedniku Džejmsu Dobsonu, tokom kojeg je pokazivao znake kajanja i emotivne nestabilnosti. Poslednje poruke uputio je advokatu i svešteniku, moleći da prenesu ljubav porodici i prijateljima.
Posle smrti
Njegovo telo je kremirano bez javne ceremonije, a pepeo je, prema njegovoj želji, rasut po Kaskadskim planinama u saveznoj državi Vašington, gde je počinio deo svojih zločina. Mozak mu je nakon smrti proučavan u pokušaju da se pronađe biološko objašnjenje za ekstremno nasilje, ali nisu utvrđene nikakve značajne anomalije.
Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene