Ceo život jedemo rusku salatu, a ovo je prava istina o njenom imenu i sastojcima
Ruska salata neizostavna je na svim slavljeničkim trpezama u Srbiji. U novogodišnjoj večeri tradicionalno se priprema, a u njoj uživa cela porodica. Međutim, kod ove salate je zanimljivo njeno poreklo o čemu se godinama vode brojne debate.
Ako pitate Ruse za rusku salatu, većina će vas zbunjeno pogledati. Francuzi isto tako. U Rumuniji i Poljskoj poneko će možda znati o čemu se radi. Međutim, ako im nabrojite sastojke, klimnuće glavom u znak odobravanja. Salata koju kod nas zovemo ruskom postoji u gotovo svim kuhinjama sveta, čak i u Latinskoj Americi, ali – pod drugim imenom.
Rusi je nazivaju Olivije, ponekad Stoličnaja ili Moskovska. Za Francuze je to jednostavno francuska salata, u Češkoj – salata od krompira, a u Rumuniji – goveđa salata. Kao i ime, i sastojci se razlikuju od zemlje do zemlje.
Napoleonova salata?
Prema jednoj priči, prvi recept osmislio je Anri Olivije, kuvar Napoleona Bonapartea. Vojskovođa je voleo brze obroke, pa je kuvar stalno smišljao nova jela koja bi impresionirala cara. Jednog dana tako je nastala salata koju danas nazivamo ruskom.
Nakon pada Napoleona, Olivije prelazi u Rusiju, u službu carske porodice, gde je predstavio svoju „Napoleonovu salatu“. Recept je zatim podelio sa drugim kuvarima u ruskim aristokratskim dvorovima, a tokom 1860-ih salata je u Rusiji dobila ime svog tvorca – salata Olivije.
O originalnoj verziji se zna malo: sadržala je iseckano povrće i meso, verovatno i majonez.
Ruska “ruska salata” iz restorana Ermitraž
Druga priča vezuje nastanak salate za Moskvu, prestižni restoran Ermitraž i kuvara Lusijena Olivijea, Belgijanca koji je sredinom 19. veka radio u restoranu. Njegova salata toliko se svidela gostima da je postala zaštitni znak restorana.
Olivije je strogo čuvao recept, a sastojci su bili luksuzni: teleći jezik, kavijar, zelena salata, jastog, kapar, krastavci, kuvana jaja i tajni dresing.
Početkom 20. veka, jedan njegov pomoćnik, Ivan Ivanov, pokušao je da „dešifruje“ dresing i napravio svoju verziju salate. Recept je kasnije prodao izdavačkim kućama, čime je dodatno postao popularan. Nakon odlaska porodice Olivije iz Rusije, salata je ostala poznata kao Olivije.
Promena sastojaka kroz vreme
Jedan od najstarijih štampanih recepata iz 1894. godine uključivao je: lešnik, krompir, krastavac, zelenu salatu, rep raka, aspik, kapar, masline i provansalski preliv (slično majonezu).
Kako je salata postajala popularna među običnim ljudima, skupi sastojci su postepeno zamenjeni dostupnijim: kavijar je nestao, mirođija je zamenjena graškom, a provansalski sos – majonezom.
Izvan Sovjetskog Saveza recept je prilagođavan lokalnim kuhinjama: dodavana je šargarepa (što ruski kuvari i danas smatraju „grehom“), ponekad kukuruz, a meso raka je zamenjeno piletinom ili šunkom. Čak i u istoj zemlji recept varira od domaćice do domaćice, ali jedno je zajedničko – nema novogodišnje trpeze bez ruske salate.
(Kurir.rs/istorijskizabavnik)