Ana je sa dvoje dece doživela pad aviona: Gladovali danima, oboje joj umrli na rukama, 85 dana kasnije desilo se neočekivano
Februara 1942. godine mali putnički avion PR-5 uzleteo je iz tadašnjeg Staljinabada sa zadatkom da preleti Pamir i sleti u planinski Horog. Među putnicima nalazila se Ana Gurejeva, mlada majka koja je na put povela dvoje dece – desetogodišnjeg sina Sašu i bebu Valeru, staru svega šest meseci. Putovala je iz jednog jedinog razloga: želela je da se ponovo spoji sa suprugom, koji je radio kao upravnik aerodroma u Horogu.
Pamir – planine koje ne praštaju greške
Let iznad Pamira bio je izuzetno rizičan i u idealnim uslovima. Avion je morao da prolazi kroz uske planinske prolaze, između strmih i zaleđenih vrhova. Tokom leta, gusta oblačnost smanjila je vidljivost, a u jednom trenutku krilo letelice udarilo je u stenu. Motor je otkazao, a avion se obrušio na padinu planine, na nadmorskoj visini od oko 4.400 metara.
U galeriji pogledajte fotografije:
Letelica se prelomila, ali se nije u potpunosti raspala, što je omogućilo nekolicini putnika da preživi pad.
Borba sa hladnoćom i visinom
Preživeli su se sklonili u ostatke trupa, pokušavajući da se zaštite od ekstremnih uslova. Spoljašnja temperatura spuštala se i do minus 30 stepeni. Nisu imali ogrev, zalihe hrane bile su minimalne, a kiseonik na toj visini dodatno je otežavao disanje.
Na raspolaganju su imali tek malo putera, sira, kobasice, jednu konzervu i nekoliko flaša alkohola. Hranu su raspodeljivali krajnje štedljivo, jedući jednom dnevno. Vodu su dobijali topljenjem snega.
Bez uspeha u potrazi za spasenjem
Dvojica muškaraca pokušala su da se probiju niz planinu kako bi potražila pomoć, ali su se ubrzo vratili – sneg je bio toliko dubok da su jedva mogli da se kreću. Jedina nada ostala im je da ih uoči neki spasilački avion. Jednom prilikom letelica je preletela oblast, ali olupina nije primećena.
Dani su prolazili, a zalihe su se topile. Sredinom februara usledio je novi pokušaj bekstva, ali ih je put odveo do glečera i provalije. Nekoliko dana kasnije, mala Valera nije izdržala. Ana je telo svoje bebe pažljivo umotala i smestila u zadnji deo aviona.
Odlazak muškaraca i potpuna samoća
Do 24. februara hrane više nije bilo. Preostali muškarci doneli su odluku da ponovo krenu po pomoć, ostavljajući Anu i Sašu u olupini, jer oni nisu mogli da se kreću kroz dubok sneg. Obećali su da će se vratiti. Nikada se nisu vratili.
Majka i sin u snežnoj tišini
Ana je ostala sama sa detetom, bez ikakvih zaliha, zatrpana snegom i okružena ledenom tišinom. Nastavila je da vodi dnevnik, beležeći dane i misli. Ona i Saša pisali su oproštajna pisma porodici. Dečak je slabio, plakao i tražio hranu. U tim trenucima Ana je bila prinuđena da donese najtežu odluku svog života – odluku koja joj je omogućila da preživi još neko vreme.
Saša je svakim danom bio sve slabiji. U jednom trenutku prišao je majci, zahvalio joj se i zamolio da mu, kada izađu iz ove "jazbine", ispeče pite. Nedugo zatim, dečak je preminuo.
Istina koja je ostala prećutana
Muškarci koji su krenuli po pomoć zapravo su spašeni već nakon nekoliko dana. Međutim, po dolasku u Horog nisu rekli da su u planinama ostavili ženu i dete. Pilot je samo kratko zaključio da su "sigurno mrtvi". Nikakva potraga nije organizovana. Tek u maju, nekoliko meseci kasnije, pokrenuta je ekspedicija čiji je cilj bio pronalazak ostataka srušenih aviona. Među učesnicima se nalazio i Anin suprug, koji se u međuvremenu ponovo oženio.
Čudo na planinskoj padini
Dvanaestog maja ekspedicija je naišla na olupinu. Na jednom delu trupa sedela je žena. Bila je živa. Od pada aviona prošlo je 85 dana. Ana Gurejeva preživela je nezamislivo.
Život posle Pamira
Njeni dnevnici kasnije su korišćeni kao ključni dokaz u sudskom postupku. Nakon spasavanja, Ana je dugo boravila na psihijatrijskom lečenju. Vremenom se ponovo udala, dobila decu i unuke. Promenila je ime i prezime i pokušala da zauvek izbriše iz sećanja tri meseca provedena na ledenim padinama Pamira.
Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene