Voditeljka pred praznike operisala tumor: "Bila sam prestravljena"
Neposredno pred praznike, hrvatska novinarka i voditeljka popularnog podkasta Maria Grigorian Vučković izašla je iz bolnice nakon teške operacije koja joj je značajno promenila život. Sedam dana nakon što je podvrgnuta ozbiljnoj neurohirurškoj intervenciji, Marija je napustila odeljenje KBC-a Zagreb, preplavljena emocijama, ali i zahvalnošću što je prošla kroz najteži izazov u svom životu.
Operacija, koja je trajala četiri sata, bila je neophodna zbog benignog tumora u kičmenoj moždini, koji je počeo da preti ozbiljnim neurološkim komplikacijama, uključujući paraplegiju, odnosno oduzetost donjih ekstremiteta.
„Otkrilisu mi tumor pre sedam godina, slučajno na magnetnoj rezonanci. Tada su mi rekli da nije opasan i da mogu da zaboravim na njega i živim normalan život. Međutim, iako je benigni poremećaj, može biti opasan jer lako krvari zbog krhkih zidova, što izaziva neurološke simptome. Tako sam prošlog leta osetila čudne simptome koje nisam povezala sa kičmenom moždinom. Jednog dana imala sam osećaj da hodam po mokrom podu iako je bio suv, drugog dana mi je utrnula desna noga, trećeg sam prestala da osećam toplo i hladno, a na kraju sam imala osećaj da imam opekotine na stomaku. Moram priznati da sam dugo ignorisala simptome misleći da sam samo dehidrirana i da moram vežbati mišiće, dok nisam prestala da osećam desnu nogu kako treba. Na drugoj magnetnoj rezonanci rekli su mi da je problem u kavernomu, na koji sam u međuvremenu zaboravila, a koji izaziva krvarenje u kičmenoj moždini i može dovesti do paraplegije“, priča 36-godišnjakinja poreklom iz Rusije.
Dodaje da je operacija bila neophodna, ali da su se svi neurolozi i većina neurohirurga u Zagrebu, pa čak i u Moskvi, složili da je zahvat vrlo rizičan zbog mogućeg oštećenja živaca, što opet može dovesti do paralize, s obzirom na ograničenu sposobnost regeneracije kičmene moždine.
Jedan neurolog čak je rekao: „Ne znam ni ko bi ovde izveo takvu operaciju.“ Ipak, pronašla je neurohirurga Andreja Desnicu, koji je odmah pristao da ukloni njen kavernom.
„Bila sam prestravljena, razumela sam rizike povezane sa operacijom, ali nisam želela da živim u strahu da bi kavernom mogao izazvati novo veliko krvarenje u mojoj kičmenoj moždini. Operisala su me tri specijalista neurohirurgije: Andrej Desnica, Marjan Rožanković i Hrvoje Barić. Kada sam se probudila, shvatila sam da mi se noge pomeraju i da su svi stari simptomi nestali, pa sam briznula u plač. Bile su to suze radosnice", ispričala je Maria za Story.hr
Ističe da je imala ogromnu podršku porodice i prijatelja, posebno tri godine starijeg supruga, IT programera Ivana Vučkovića, s kojim ima dvojicu sinova, desetogodišnjaka i četvorogodišnjaka.
„Shvatila sam da čovek može mnogo izdržati ako ima psihološko utočište – drugu osobu ili ljude koji ga razumeju i definitivno neće povrediti. Potreba za sigurnošću jedna je od najvažnijih. Čovek koji se vraća u život nakon odeljenja neurohirurgije više nikada ne gleda na njega isto. Te slike se zauvek urežu u pamćenje i nemoguće ih je izbrisati. Tamo nema uobičajene borbe za uspeh, postoji samo borba za udah. Svi su govorili isto: 'Prvi put sam shvatila koliko život zapravo vredi'. Nakon toga, čak i čaša vode doživljava se kao dar, a ne rutina. Za Novu godinu planiram da plešem, a posle proslave sanjam o nekom porodičnom putovanju jer se želja za životom stostruko povećala“, priznaje Maria.
(Kurir.rs/Story.hr)