DRUGI DAN MRMOTA MARŠIĆANINA
citiram: „Sramotna je laž da se Koštunica skrivao iza imuniteta kako bi izbegao da svedoči posle Đinđićevog ubistva, takav poziv mu nikada nije upućen, sem u medijima od strane sumanutih advokata“. Kraj citata.
Jeste to pomalo „sramotna“ - u meri koliko išta u Srbiji može biti sramotno - ali to nije laž, nego sudski uglavljena (pa zabašurena) činjenica. I nije to bilo jedino skrivanje iza imuniteta, niti poslednja manipulacija sa sudstvom. Setite se - obradili smo taj slučaj u jednom ne tako davnom Famoznom - kako je Koštunica, koga je osoba, nazovimo je A., tužila zbog kleveta izrečene, da kažemo, 15. marta, kad se po isteku imuniteta konačno pojavio u kadiluku, izjavio da laže svako ko kaže da on kleveće i laže i da kleveta nije njegovo autorsko delo, nego nešto što je čuo (pa preneo) na radiju Slobodna Evropa 25. aprila iste godine, dakle mesec i kusur dana nakon što je kleveta izrečena.
Treba li uopšte reći da je nezavisni, legalistički sudija uvažio Koštuničin argument i tužbu odbacio. Ali, šta da se radi. Znamo da ko krade po referendumima, taj i laže po novinama (i gde stigne). Dokle će Maršićanin stići, videćemo, mi stigosmo do „sumanutog advokata“.
Ovo „sumanuti advokat“ se odnosi na Srđu Popovića, jednog od najboljih ovdašnjih advokata, koji je svojevremeno sastavio jednu vrlo utemeljenu tužbu protiv Koštunice (dostupnu na internetu), koju je - legalistički kadiluk - odbacio. Na cincarsko-kalburska laganja, mašćenja, moralno panična ibretenija i krimi-državne razloge uvek promptno reagujem, ne zato što verujem da će istina jednog dana pobediti - možda negde i hoće, ali u Srbiji garantujem da neće - nego čisto da bih isponapušavao najuglednije cincarsko-kalburske duboke čaršijanere.
Kao što ne očekujem da istina pobedi - kako bi mogla pobediti u zemlji u kojoj se unapred „raspisuje izborna pobeda“ - isto tako ne očekujem da će najnovija generacija „najmudrijih srpskih glava“ - koje (uz izuzetak retkih časnih izuzetaka) nabijam kao ukras na figurativni novogodišnji qwrz - ikada sagledati da je zlo seme korova „ovoga što nikad ovako nije bilo“ posejano - i brižljivo đubreno i zalivano - od dana nelegitimnog uspentravanja na vlast pučističke hunte Koštunica-Tadić-Cvetković-Maček, koja je istog trenutka kad je zagospodarila ministarstvima sile (i para) udarnički krenula u restauraciju starog režima.
Društvo - alternativa: javnost - koja maltene bez ikakve reakcije proguta brljotine tipa - da pomenem samo glavne - opstrukciju istrage o ubistvu Zorana Đinđića, demoliranje Beograda iz najboljih patriotskih pobuda, poklanjanje NIS-a Rusima (ko bajagi iz istih ponuda), zaslužuje da mu zauvek bude „ovako kako nikad nije bilo“ i da na kraju ostane bez benzina i gasa.