"KVALITET LIGE JE NAJNIŽI OD KADA SAM DOŠAO U SRBIJU, ALI SE BAR SVAKI TIM TRUDI DA POBEDI" Bibars Natho otvorio dušu: "Ne verujem u jesenju titulu..."
Jedan od najboljih i najiskusnijih igrača Partizana, Bibars Natho, dao je opširan intervju za Mozzart sport i u njemu se dotakao brojnih zanimljivih tema.
Neizostavna tema je bila jesenja titula Partizana, a Natho je o njoj rekao sledeće.
- Ne verujem u jesenju titulu. Stvarno ništa ne znači. Seća li se neko da smo bili prvi sa Stanojem ili isti učinak imali sa Duljajem na kraju kalendarske godine? I šta smo dobili? Lepo je, osećamo se fino, ali ništa bitno nismo uradili. Sad moramo da treniramo duplo više kako bismo osvajali bodove, jer smo sad mi lovina i svi će želeti da nas pobede - počeo je priču Natho za Mozzart sport, pa je uporedio situacije iz 2022. i 2024. godine kada je Partizan bio prvi na polusezoni:
- Ta dva primera su drugačija. Kod Aleksandra Stanojevića smo imali toliko dobar tim da, čak i da sam bio na poziciji da odlučujem, nisam siguran da bih dovodio pojačanja. Nekad dinamika ekipe može da se poremeti ako nagomilavate igrače. Kod Igora Duljaja nismo imali dovoljno kvaliteta, makar je to moj utisak, da guramo do kraja. Sad je nova situacija. Pre svega kad je reč o finansijama. Ne znam da li možemo da se pojačamo. A i da možemo, nisam siguran da li bih povukao taj potez.
Zatim je objasnio zbog čega se ne bi dodatno pojačavao.
- Ispali smo iz Evrope, nema nas više u Kupu Srbije, ostalo nam je samo prvenstvo i to znači samo jednu utakmicu sedmično sve do kraja maja. Kad biste na ovaj kadar dodali bilo koga, onda bi to čak i negativno moglo da se odrazi na grupu. Svi želimo da igramo, a ne mogu svi istovremeno da budu na terenu. Srećan sam što ne donosim tu vrstu odluke.
Natho ove sezone nema minutažu kao nekada, ali probleme - ne pravi. Ipak, nije siguran da bi tako bilo i sa eventualnim pojačanjima.
- Ko može da vam obeća da će naći još jednog fudbalera kao što sam ja? To je problem... Pa i ja sam problem, jer u nekom trenutku mogu da poludim... Takav je fudbal, živimo pod emocijama, svaki dan reagujemo drugačije. Fudbal se toliko promenio da danas taktika nije presudna, glavna razlika se pravi ako se formiraju dobri međuljudski odnosi. Sad ste više menadžer koji upravlja situacijama nego trener koji osmišljava napade. Važnije je kakav odnos smo izgradili nego šta ćeš da mi objasniš na terenu. Tek ako ti verujem uradiću šta si mi rekao. I više od toga sam spreman samo ako osetim emociju. U tom smislu odgovor na tvoje pitanje nije broj fudbalera koje klub ima na raspolaganju, nego relacije između nas, kakva hemija vlada u svlačionici. Bolje je to nego 30 kvalitetnih pojedinaca.
Objasnio je Izraelac i kako kontroliše svoje emocije.
- Pitajte moju suprugu da vam pojasni kako i da li sve čuvam unutra (osmeh)... Jednog dana može sve da eksplodira kao bomba, mada se nadam da se neće desiti. Nije lako, ali previše volim fudbal i govorim sebi kako moram svakodnevno da uživam, jer znam da mi se bliži kraj i da će mi uskoro nedostajati ono čim se bavim odmalena. Čak i kad sam besan, a jesam, motivišem sebe: ’Hajde još jednom, učini dodatni napor, uklizaj...’ Radim na sebi, pokušavam da stišam ton kad se obraćam dečacima. Nastojim da uvek budem u službi kluba, navijača“.
Govorio je i o Super ligi Srbije i šampionskoj trci.
- Svedoci smo da je ove sezone srpsko prvenstvo ’takmičarskije’ nego u prethodnim. Svaki tim se trudi da pobedi. To mi je nedostajalo u minulih šest godina. Pomenuta okolnost podiže interesovanje, gledaoci sad uživaju da gledaju utakmice, vide borbu i mogućnost za iznenađenja. To je pozitivna promena, koja u meni budi veću nadu. Ranije sam je imao u tragovima. Ako nastavimo ovim ritmom i ako budemo naporno radili, možemo da napravimo nešto. Suviše je rano da sad, a tek smo zagazili u drugi deo šampionata, kažemo kako ćemo završiti na prvom, drugom ili trećem mestu. Kraj je daleko, čeka nas zanimljiva borba u plej-ofu, ali smo u dobroj poziciji. Ljudi nisu očekivali da nas vide na mestu na kome zimujemo, ali fudbal volimo baš zato što ne znamo šta će se sledeće desiti.
Pozvao je Natho čelnike srpskog fudbala na promene letos, a sada kaže da je situacija vidno drugačija.
- To što sam govorio svi su znali i ranije. Razumeli su šta se dešava. Razlika je u tome što niko osim mene o problemima nije govorio javno. Raduje me što je liga takmičarski nastrojena, mada, iskreno vam kažem, kvalitet lige je najniži otkako sam došao u Srbiju. Razlog tome što mnoge ekipe žele sebe da ’napune’ mladim igračima. Možda će od toga imati koristi u budućnosti, ali je srpskom fudbalu nedostajalo da ima normalno prvenstvo. Sad ljudi mogu da gledaju ligu, jer je makar malo interesantnija i ne završava se u septembru ili oktobru kao što je bio slučaj prethodne sezone. Kad sam rekao da je kvalitet Super lige opao, najbolji dokaz jeste broj eliminacija ekipa iz elitnog ranga u Kupu Srbije. Tu ubrajam i naš podbačaj u Šapcu. To dosta govori o kvalitetu lige. Sad smo u drugačijoj situaciji. Samo jedan cilj je pred nama i moramo daleko napornije da radimo, jer će nam drugi nametnuti pritisak, a bogami i mi ćemo sebi samima.
Zatim je pojasnio zbog čega smatra da je kvalitet lige na nižem nivou nego ranije.
- Tako vidim, tako osećam. A znam šta vidim. Ne govorim o tome da li su Partizan, Crvena zvezda ili Vojvodina kvalitativno nazadovali, odnosno da li su se ekipe iz donjeg doma napredovale. Samo poredim i u skladu sa tim čini mi se da je samo Železničar napravio iskorak u odnosu na prethodni ciklus. Ostali su pali.
U padu je, po Nathu, i Partizan...
- Na kraju krajeva, uključujući i Partizan. Imali smo dobre fudbalere... Da me neko ne shvati pogrešno, imamo ih i sad, ali su i dalje mladi. Potrebno im je vreme da bi se razvili, što nije jednostavno. Srećan sam reakacijom dečurlije na zahteve kluba da baš oni iznesu sezonu, jer su zgrabili šansu. E, sad se pritisak na njima samo povećava i jedino što se od tih momaka traži jeste da iz utakmice u utakmicu budu što je moguće bolji.
Govorio je i o polusezoni Partizana.
- Može da se kaže da smo se na jedan način pripremali za utakmice dok smo bili prisutni u Evropi, a drugi posle ispadanja. To je normalno, jer je raspored bio drugačiji, imali smo dva meča sedmično, dosta putovanja, a malo vremena za trening. Posle toga nam je ostala cela radna sedmica da pripremimo susret. Jedino što se nikad nije menjalo, niti će, jeste ambicija da se pobedi. Uvek! Imali smo lepu šansu u Evropi i propustili smo je. Posebno se to odnosi na dvomeč sa AEK-om iz Larnake. U normalnim okolnostima bismo prošli Kiprane. Isto tako, morali smo da izbacimo Hibernijan. Klub zna da su, u situaciji kad smo oslonjeni na dečake, oscilacije razumljive. Mada, ako pogledam širu sliku postaje mi jasno da je naša mladost iz svega izašla čvršća. Počeli smo dobro Superligu, podbacili u Kupu Srbije, nismo sebi smeli da dozvolimo poraz od Čukaričkog... Siguran sam da idemo u dobrom pravcu.
Otkrio je Natho i kako nije očekivao da će Partizan dočekati 2026. godinu na prvom mestu.
- Uvek govorim iskreno, pa ću i sada. Nisam, jer sve dosad naše prvenstvo nije bilo takmičenje. Čak i ako uzmete Partizanovu najbolju sezonu otkako sam ovde, sa Aleksandrom Stanojevićem kao trenerom, kad smo osvojili 98 bodova... Ispostavili se da nije bilo bitno šta smo uradili, jer to nije bilo takmičenje. Sad liga daje veću motivaciju i podstrek da je sve moguće. Uzmite za primer našu utakmicu sa Napretkom. Prvi i poslednji na tabeli. Vodili smo sa 2:0, Kruševljani nas stigli i jedva smo dobili. A mogli su i gosti da slave. Takav fudbal svi žele da gledaju. Zato sam i ja pozitivniji sad. Doduše, put do kraja je dugačak i nemamo razloga, niti prava, da pričamo previše unapred. Samo meč po meč.
Govorio je Natho i o eventualnom kraju karijere.
- O ovoj temi razgovaram samo sa jednom osobom. Suprugom! Nikom drugom ne govorim. Niko ne zna šta mislim. Moguće da neki ljudi žele da dodaju malo začina kad sam ja u pitanju. Možda je tema ’Ovo je Nathova poslednja sezona’ lakši način da me pomere u stranu. Ponavljam, možda... Znate me dugo, uvek sam iskren i tako je sad. Može da se desi da mi je ovo zaista poslednja sezona, ali u ovom trenutku – ne. Nikome nisam rekao, osim sopstvenoj ženi, šta mislim, želim i osećam. Igraću dok uživam. Da se ne lažemo, ove sezone uživam manje. Velika je mogućnost da na kraju sezone prestanem da igram fudbal. Moguće je... Neću u ovom trenutku da kažem ni ’da’ ni ’ne’. Može da se saopšti i ovako, ako nije poslednja, onda je pretposlednja. Sve dok traje želim da uživam i iskoristim sve najbolje što mi se nudi. Ne planiram ni da gledam previše daleko, ali jasno je da i godine imaju uticaj.
Za kraj, dotakao se i situacije tokom Bratskog kupa u Moskvi kada je Vanja Dragojević zaboravio da mu preda kapitensku traku pri ulasku u igru.
- Desilo se samo jednom, odmah je Vanja rekao da je zaboravio da mi preda traku i naravno da sam mu oprostio rečima da mu je srce čisto. Posle toga sam mu rekao: ’Ne moraš ni da mi daješ traku’. Nemam tu vrstu ega. Stvarno mi nije stalo da je obavezno. Možda ljudi previše pažnje poklanjaju detaljima, ali imajte na umu da je Vanja mlad igrač i da je prosto zaboravio. I ne, nije to bio nedostatak poštovanja. Naučio je lekciju. Ne samo na tom planu, takva je ličnost da non-stop uči i upija sve što mu se kaže. Kao prvi u hijerarhiji, stvarno mu dajem slobodu da odluči ili uradi kako misli. Dragojević se i ponaša kao kapiten. Meni to stvarno ne predstavlja problem, da kao gunđam kako mi je zauzeo mesto. Ne, stvarno ne doživljavam to na taj način. Jeste lepo nositi traku, ali imamo apsolutno razumevanje, 100 posto ga podržavam i dajem mu ne samo slobodu nego i upute kako bi trebalo da deluje u budućnosti. Pre ili kasnije neću biti ovde, a Vanja hoće. Dok se ne preseli u kvalitetniju ligu ili jači tim neka nosi traku kao što čini sad. Zadovoljan sam njegovim reakcijama i stavom. Na terenu i van njega - zaključio je za Mozzart sport Bibars Natho.
Kurir sport / Mozzart sport
BONUS VIDEO: