FAMOZNO: GODINA SVETSKOG RASPLETA
Sad sledi filozofsko pitanje: da li to znači da se vreme ubrzava, posle koga sledi i filozofski odgovor: ne, vreme se ne ubrzava nego se unutar raspoloživog vremena - čiji je „kapacitet“ konstantan - ugurava previše pičvajz-događaja, što će u jednom momentu u neodređenoj budućnosti izazvati efekat istovetan onom koji dobijamo kad sipamo previše vode u čašu. Šta biva kad sipamo previše vode? Čaša se više ne puni, nego se voda preliva, tj. prosipa. Naš narod je to mudro sažeo u poslovicu (na koju inače ne daje pet para) koja glasi: „Možeš kako hoćeš, ne možeš dokad hoćeš.“
Ne dajte se uznemiriti apokaliptičnim tonom naše današnje kolumne - može stati još mnogo sranja u preostalo vreme - ali nemojte se ni previše iznenaditi jednog jutra ako primetite da su sranja počela da se prelivaju.
Šta smo, dakle, imali u ovih deset dana? Spektakularnu otmicu i privođenje poznaniju američke pravde venecuelanskog kaudilja Madura, Trampovu najavu skore aneksije/otkupa/zaposedanja Grenlanda i poslednji Breaking News - obojenu revoluciju koja se - kako izveštava Politikina Rotopalanka - iz Beograda (i Srbije) „prelila“ u Teheran i Iran.
Za razliku od zapadnih medija i televizora, iranska obojena revolucija je u domaćim medijima i na domaćim televizorima - iz razloga verovatno poznatih redakciji - prilično šturo „propraćena“. Čeka se, valjda, rasplet situacije - isterivanje na čistac da li je iransko komešanje obojena ili jogurt revolucija - pa da se „tamo gde treba“ zauzme „stav“. Sudeći po opštoj atmosferi i pravcima razvoja postnovogodišnjih pičvajza, svet se u 2026. godini našao u situaciji u kojoj se Srbija našla u 1989. godine, poznatijoj kao „godina raspleta“. Sledstveno bi se lako moglo dogoditi da 2026. bude godina svetskog raspleta koji će rezultirati sličnim, možda i gorim posledicama od onih koje su Srbiji donele njene godine raspleta koje se još raspliću. Pa neka mi samo neko kaže da nismo „lideri u regionu“.
Za razliku od Srbije, koja, kako rekosmo još raspliće svoje godine raspleta, okolni svet će nekako rasplesti ovogodišnje zaplete - na šta će to ličiti, ostaje da se vidi - ali to neće rezultirati nekakvim novim svetskim poretkom - još manje nekim multipolarnim svetom - nego povratkom jednog vrlo starog poretka utemeljenog na teško osporivom pravu jačih da rade šta im se prohte, poretka koji je - istorijski posmatrano nakratko, od kraja XVIII do početka XX veka - bio suspendovan međunarodnim pravnim poretkom, na koji opet pomenuti moćni svetski rendžeri nisu davali ni pet para, s tim da su - da se Vlasi ne bi dosetili - kad bi im to odgovaralo (prividno) uvažavali taj poredak.
Nije li još Propovednik rekao da „nema ničeg novog pod Suncem“. Zašto bi onda bilo novog poretka? To pitanje povlači za sobom još neka neprijatna pitanja, poput, recimo, pitanja zašto bi onda bilo novih godina i najneprijatnijeg filozofskog pitanja: zašto uopšte nešto, a ne ništa.