Uspeh ne dolazi na klik, već traži rad i posvećenost: Tijana Milošević o mladima danas, muzici, Mehti i Nemanji Raduloviću
Violinistkinja i koncertmajstor Beogradske filharmonije Tijana Milošević predvodiće svoje kolege na nastupu u Indiji koji ih očekuje zajedno sa Zubinom Mehtom na proslavi njegovog 90. rođendana. Violinu je počela da svira u četvrtoj godini. Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu upisala je sa 15 godina, diplomirala je i magistrirala u klasi prof. Dejana Mihailovića. Specijalizirala je na školi Džulijard u Njujorku, kao student Doroti Dilej i Luisa Kaplana, a doktorirala 2021. na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Godine 1998. postala je najmlađi koncertmajstor u istoriji Beogradske filharmonije. Tijana Milošević godinama vodi kamerni ansambl Double Sens, od njegovog osnivanja 2007. godine, koji s Nemanjom Radulovićem nastupa širom Evrope. Za Kurir je pred put u Indiju otkrila svoje planove za 2026. godinu.
Pred Beogradskom filharmonijom je veliki koncert u Indiji. Kakva su vaša očekivanja i da li prvi put putujete tamo?
- I za mene lično, ali i Beogradsku filharmoniju, koja će se prvi put u svojoj dugoj, više od sto godina staroj istoriji, predstaviti indijskoj publici. To je ogromna čast, ne samo za našu instituciju već i za našu zemlju.
Vi ste više puta sarađivali sa Zubinom Mehtom. Postoji li neka anegdota koja vam je posebno ostala u sećanju?
- Definitivno ona vezana za ajvar - uvek je tražio da mu nabavimo još. Ali ono što je kod maestra Mehte zaista fascinantno jeste njegov izuzetno snažan kontakt očima. Pored savršeno preciznih ruku, on bukvalno sve objašnjava pogledom. To je njegova posebna magija koja se brzo "uhvati" i ostaje najdraža svima koji s njim rade.
Šta on najviše ceni kod Beogradske filharmonije?
- Pre svega našu srčanost i emotivno predavanje muzici. Mi uvek sviramo "na ivici stolice", potpuno angažovani i često preko svojih trenutnih mogućnosti. On to izuzetno voli i poštuje, i zato su izvođenja s njim uvek posebna i snažna.
Da li vam je lično dao neki savet?
- Direktno ne, ali kroz sam proces rada naučite mnogo. Ako znate šta da posmatrate i prepoznate, saradnja s takvim umetnikom je škola sama po sebi.
Sećate li se prvog susreta i rada s njim?
- Moj prvi snimak s Mehtom bio je 2000. godine u Sava centru. Bio je to veliki i lep događaj. Nedavno smo se prisetili tog vremena i našalili se kako smo tada bili mladi i lepi - a sada, kako on kaže, "i dalje mladi i lepi". Maestro ima izuzetan duh i neverovatnu energiju.
Šta vas profesionalno očekuje nakon ovog putovanja?
- Pripremam jedan projekat za narednu godinu o kojem još ne bih govorila. Biće i turneja s Nemanjom Radulovićem i ansamblom Double Sens, obaveze u Filharmoniji, kao i rad sa studentima na fakultetu. Posla ima mnogo i raduje me sve što dolazi.
S Nemanjom Radulovićem ste često na putovanjima. Ima li neka zanimljiva priča s tih turneja?
- Ima ih bezbroj. Odrasli smo zajedno, išli u istu klasu, pa su ta putovanja puna smeha i šala. Jednom prilikom je na koncertu orkestar počeo da svira "Happy Birthday" iako mi nije bio rođendan. Cela sala je reagovala, ja sam bila potpuno zbunjena - ali to su te situacije koje nas održavaju tokom dugih putovanja.
Smrt Gabrijela Felca duboko je potresla muzičku zajednicu. Kako ćete ga pamtiti?
- Kao velikog prijatelja Srbije, Beogradske filharmonije i naše kulture. Njegov odlazak je ogroman gubitak, pre svega za porodicu, ali i za sve nas. Cele sezone ćemo mu odavati počast kroz programe i koncerte. Felc je čovek koji je za mesec dana naučio srpski jezik, pokazao je izuzetno poštovanje prema zemlji i ljudima - to se ne zaboravlja.
Koje su vaše lične želje?
- Da budem zdrava i da ostanem normalna. To je prioritet. Nadam se uspešnom radu sa studentima, dobrim sezonama Filharmonije i mnogim putovanjima na kojima ćemo dostojno predstavljati našu zemlju.
Šta savetujete mladim muzičarima da ne izgube motivaciju?
- Uvek kažem: ako smo mi preživeli devedesete, oni danas imaju mnogo više mogućnosti. Međutim, ova profesija ne funkcioniše na "klik" i prečice. Potrebni su rad, strpljenje, padovi i ponovna uzdizanja. Važno je imati pametne ciljeve i istrajati.
Da li popularnost klasičnih muzičara pomaže žanru ili nosi rizike?
- U masovnom smislu - pomaže. Ali postoji opasnost od površnosti i prevelike komercijalizacije. Umetnička muzika traži dubinu, koncentraciju i razumevanje. Ipak, bolje je da postoji interesovanje nego potpuni izostanak publike.
Da li je prerano govoriti o novom šefu-dirigentu Filharmonije?
- Jeste. To je dug i ozbiljan proces koji uključuje orkestar, produkciju, agente i pregovore. Potrebno je vreme, i još nije trenutak za takve odluke.
Moj favorit je "Život junaka"
Kako Filharmonija radi na razvoju nove publike?
- Imamo programe za bebe, decu, tinejdžere i mlade. Cilj je da od malih nogu razvijamo slušanje, radoznalost i razumevanje umetničke muzike, jer ona širi vidike i gradi drugačiju vrstu pažnje.
Sa aktuelnog repertoara - šta biste posebno preporučili publici?
- "Život junaka" Riharda Štrausa u maju. Uz klavirske koncerte Prokofjeva i izuzetne soliste, to će biti jedan od vrhunaca sezone.