Aleksandar Karađorđević Srbima za Božić poslao pismo sa Solunskog fronta: Njegove reči u jeku rata pamte se i danas
Dok su se nalazili na Solunskom frontu, hiljadama kilometara udaljeni od svojih kuća i porodica, srpski vojnici su Božić dočekivali u ratnim uslovima, lišeni topline doma i uobičajenih običaja. Ipak, ovaj praznik je za mnoge predstavljao svetinju i retku priliku da, makar na trenutak, osete duh zavičaja usred rovova i bojišta.
Polnoćka u rovovima i na livadama
Svedočanstva učesnika, vojni zapisi i memoari otkrivaju da je centralni deo božićnog obeležavanja bila polnoćna liturgija. Gde god su okolnosti to dozvoljavale, sveštenici su služili bogosluženja u improvizovanim uslovima - pod šatorima, na otvorenim poljima, u privremenim kapelama, pa čak i u rovovima. Vojnici su se okupljali oko sveštenika, palili sveće i pevali božićne pesme koje su u mislima vraćale slike rodnih kuća i porodica.
U galeriji pogledajte fotografije kralja Aleksandra Karađorđevića:
Poruka regenta Aleksandra vojsci
Na svoje vojnike mislio je i tadašnji vrhovni komandant kraljevske vojske, regent Aleksandar Karađorđević. Povodom Božića i Nove godine 1917. uputio im je pismo ohrabrenja, svesno težine trenutka u kojem su se nalazili.
"Junaci, i ove godine dočekujemo svetle praznike Hristovog Rođenja i Novu Godinu u ratu, van svoje mile Domovine. I ove godine primorani smo, da ove svečane dane provedemo samo u mislima sa našima milima i dragima u Otadžbini. Sticaj prilika nije nam dopustio, da u godini, koja se navršava, izvojujemo pobedu nad neprijateljem i da se vratimo na svoja ognjišta. Ali valja imati na umu da se pobeda u ovom džinovskom ratu može, uz pripomoć Božju, izvojevati samo hrabrošću i nepokolebljivom istrajnošću i strpljenjem. A Srbin, čije je legendarno junaštvo, istrajnost i strpljenje poznato širom celoga sveta, naoružan ovim vrlinama i verom u Boga, u svoju moć i neiscrpnu snagu svojih moćnih Saveznika, umeće sačekati trenutak konačne pobede!"
Nada u zajedničku budućnost
U nastavku poruke, regent je podsetio na dolazak boraca izvan granica tadašnje Kraljevine Srbije i na ideju zajedničke borbe i ujedinjenja.
"Godina koju ispraćamo, dovela je u našu sredinu lep broj naše mile braće van Kraljevine: Srba, Hrvata, Slovenaca i Čeha. Oni su došli da se, rame uz razme, sa svojom dragom braćom iz granica Kraljevine Srbije, bore puškom u ruci i svojom krvlju za oslobođenje i ujedinjenje naše zajedničke mile Otadžbine: Srba, Hrvata i Slovenaca, toga našeg narodnog ideala. Svi zajedno imajte čvrstu nadu da ćemo, Božijom pomoću, u nastupajućoj godini postići naš uzvišeni cilj i obezbediti sebi sve blagodeti mira i budućeg razvitka. U to ime Ja vas, junaci, pozdravljam sa: Hristos se rodi i srećna vam Nova godina."
Božić kao simbol istrajnosti
U teškim ratnim godinama, Božić na Solunskom frontu bio je mnogo više od praznika. Predstavljao je izvor snage, vere i nade da će se, uprkos stradanju i dugom čekanju, dočekati dan povratka kući i mira.
Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana