BEBE I DECA SU NAJUGROŽENIJA! Apel doktora: Ukoliko primetite ove simptome tokom zimskih dana na detetu, HITNO SE JAVITE LEKARU
Hladnoća nije neprijatelj samo respiratornim organima, ona, kako kažu lekari, udara pravo u srce! A šta se zapravo dešava u našem organizmu kada temperature padnu ispod nule? Zašto zima može biti okidač za najteže srčane udare i ko je u najvećem riziku?
Čuveni kardiolog prof.dr Petar Seferović je govorio o ovoj temi u emisiji "Redakcija":
- Vrlo je važno da i zdravi ljudi i bolesnici shvate da je hladno vreme značajan faktor rizika za sve ono što može da se desi. Prva grupa su bolesnici koji već znaju da imaju srčano oboljenje i oni moraju da se čuvaju kada izlaze na hladan vazduh. Jer poznato je da je hladnoća jedan od faktora koji može da dovede do takozvanog anginoznog bola, odnosno suženja arterija srca i samim tim da bolesnik dobije bol u grudima.
Dodaje i da ovakvi vremenski uslovi mogu mnogo gore uticati na čovek, te dovesti do infarkta srca koji nastaje pri izlaganju u hladnom vremenu:
- Prema tome, opreznost kod onih koji već imaju neku vrstu srčanog oboljenja je takođe neophodna. Ne smemo da zaboravimo važnu stvar, to je da pri hladnom vremenu srcu treba mnogo više energije, mnogo više snage da zadovolji potrebe i zbog toga bolesnici sa srčanim bolestima treba dobro da se obuku, da imaju rukavice, da imaju kapu i da se potrude da svoje napore u toku dana prilagode vremenskim uslovima.
Bebe i deca najugroženiji
Ekstemno niske temperature, kojima smo izloženi danima, mogu ozbiljno da ugroze naše zdravlje, a jedan od najčešćih problema sa kojima se suočavamo su promrzline. Dr Aleksandra Vukov, subspecijalista pulmologije, alergologije i kliničke imunologije kaže da niska temperatura izaziva hipotermiju:
- Najugroženiji su novorođenčad, vrlo male bebe i deca uzrasta godinu-dve, zatim deca predškolskog uzrasta, hronični bolesnici, osobe starije od 65 godina i svi koji imaju neke zdravstvene probleme. Temperatura praćena povišenom vlažnoću vazduha i duvanjem vetra može da izazove niz zdravstvenih problema, a među najtežima su stanje hipotermije i promrzline. Hipotermija predstavlja pad telesne temperature ispod 35 stepeni Celzijusa, a manifestuje se simptomima intenzivnog drhtanja, stanjem umora, pospanosti i mnogim drugim simptomima.
Kako kaže, promrzline se javljaju na ekstremitetima, odnosno na prstima ruku i nogu, nosu i ušima, a ispoljavaju se promenom boje kože, koja prvo postaje sjajna i crvena, zatim dolazi do osećaja peckanja, da bi na kraju koža postala bela ili sivkasta i vrlo tvrda:
- Potrebno je tada osobu skloniti sa tog hladnog vazduha, uvesti je u toplu prostoriju i polako, davanjem toplih napitaka i blagim grejanjem, ne naglo grejati ekstremitete, nego polako grejati nekom mlakom vodom, da bi se boja kože vratila. Potrebno je da se u deset do petnaest minuta boja kože vrati kao pre promene - zaključuje Vukov.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs