Zbog 50 dinara Milisav joj presudio sekirom: Ubistvo na Vračaru u stanu advokata Protića potreslo je celu Jugu
Jedna od najpotresnijih beogradskih hronika iz međuratnog perioda odigrala se u Smiljanićevoj ulici na Vračaru, tokom hladne januarske noći 1937. godine. U stanu uglednog beogradskog advokata Koste Protića dogodio se zločin koji je duboko potresao tadašnju javnost - ruska emigrantkinja i kućna pomoćnica Elza Pugačeva ubijena je na brutalan način, a motiv je bio gotovo neverovatan: spor oko pedeset dinara.
Život ruske emigrantkinje u Beogradu
Elza Pugačev bila je izbeglica iz Rusije. U mladosti je živela građanskim životom, udata za pukovnika carske ruske vojske. Nakon Oktobarske revolucije i bekstva iz domovine, sudbina ju je dovela u Beograd, gde joj je muž preminuo 1923. godine. Od tog trenutka njen život krenuo je silaznom putanjom.
Ostala je sama sa sinom Nikolom, učenikom četvrtog razreda rusko-srpske gimnazije. Bez ikakvih sigurnih prihoda, bila je primorana da radi kao služavka po tuđim kućama. Tako je dospela i u dom Koste Protića, gde je ubrzo stekla poštovanje ukućana. Nisu je doživljavali samo kao poslugu, već kao deo domaćinstva.
Pojava Milisava Ćertića
U istoj kući povremeno je radio i Milisav Ćertić, trgovački pomoćnik i sin siromašne žene koja je kod Protićevih često prala veš. Mladić je obavljao sitne fizičke poslove - cepao drva i unosio ih u podrum, ali se brzo pokazalo da je neodgovoran i problematičnog ponašanja. Stari Protić njime nije bio zadovoljan, ali ga je povremeno ipak angažovao.
Sukob zbog novca
Na Tucindan, Ćertiću je zatrebao novac. Obratio se gazdi preko Elze. Ona mu je donela deset dinara, ali je on burno reagovao, tvrdeći da mu pripada puna plata i da ga je Elza zakinula za pedeset dinara. Optužio ju je da je zadržala novac za sebe.
U naletu besa, brutalno je pretukao nesrećnu ženu, toliko teško da joj je morala biti ukazana lekarska pomoć. Kada je Protić saznao šta se dogodilo, odlučio je da prekine svaki odnos sa Ćertićem. Isplatio mu je spornih pedeset dinara i zabranio mu dolazak u kuću. Elza je nakon toga živela u strahu, slutivši da bi mladić mogao da se osveti. Nažalost, njena bojazan se pokazala opravdanom.
Ubistvo u dvorištu kuće
Milisav Ćertić ubio je Elzu Pugačev 12. januara 1937. godine. Njeno telo pronašao je njen maloletni sin Nikola, nakon čega je odmah obaveštena policija. Istraga je pokrenuta bez odlaganja, a sumnja je gotovo momentalno pala na Ćertića.
Policija ga je ubrzo pronašla u stanu njegovog očuha. Već pri samom dolasku policajaca, Ćertić je reagovao nervozno i, pre nego što mu je rečeno zbog čega su došli, izgovorio: "Što mene dirate? Nisam je ja ubio!“
Ta rečenica dodatno je učvrstila sumnju istražitelja. Ubrzo je sproveden na saslušanje.
Priznanje bez trunke kajanja
Tokom ispitivanja, Ćertić je vrlo brzo priznao zločin. Ono što je posebno zaprepastilo policiju bila je njegova potpuna emocionalna hladnoća. Bez ikakvog kajanja, mirnim tonom opisivao je ubistvo, kao da prepričava radnju nekog filma.
Ispričao je da je danima pratio Elzu i čekao priliku za osvetu, uveren da mu je ukrala novac.
"Ubio sam je da joj se osvetim. Poneo sam iz svoje kuće sekiru i sa njom otišao ponovo do Protića. Kapija je konačno bila otvorena i ja sam ušao u dvorište i sakrio se. Čekao sam da naiđe Elza."
Zatim je hladnokrvno nastavio: "Ona je naišla. Nosila je u rukama neki lavor. Išla je da prospe pepeo. Prošla je pored mene, kada se vraćala, privukao sam se iza leđa i snažno udario sekirom po glavi. Ona je pala na zemlju. Nije ni glasa pustilla."
Jeziv nastavak večeri
Posebnu jezu izazvala je činjenica da je, nakon ubistva, Ćertić sklonio telo dublje u dvorište, a zatim mirno ušao u kuhinju i seo sa ostalim ukućanima. Kada su ga pitali šta radi tu, odgovorio je: "Pa, eto došao sam malo da se ugrejem i porazgovaram."
Na pitanje gde je Elza, rekao je da je otišla do bakalnice i da će se vratiti za sat vremena. Nakon toga se neprimetno udaljio iz kuće.
Suđenje i presuda
Tokom suđenja, motivi ubistva pokušavali su da se dodatno rasvetle. Devetnaestogodišnji Ćertić, nezaposlen i poreklom iz Kuska, sreza Jaseničkog, tvrdio je da ga je Elza nervirala, da ga je navodno vređala i nazivala lopovom. Pravdao se da je tog dana samo krenuo da traži dug, a na pitanje sudije zašto je sa sobom nosio sekiru, hladno je odgovorio: "Ja sekiru uvek nosim sa sobom!"
Njegova majka, Stanija Vojvodić, svedočila je protiv žrtve, navodeći da je Elza bila drska, da je pušila i pila, te da je zbog toga bila nervozna. Sud je Ćertića osudio na devet godina robije, kao i na novčanu kaznu od 30.000 dinara, koju je morao da isplati maloletnom Nikoli, sinu žene koju je ubio.
Tragičan kraj jednog izbegličkog života
Sudbina Elze Pugačev duboko je potresla tadašnji Beograd. Nekada žena ruskog oficira, sa uglednim i stabilnim životom, bila je prisiljena da, nakon bekstva iz domovine i smrti muža, postepeno tone u siromaštvo. Briga za sina i neizvesna budućnost pritiskale su je svakodnevno.
Na kraju, život joj je oduzet na najbrutalniji način - u dvorištu kuće u kojoj je pokušavala da obezbedi mir i sigurnost za sebe i dete. Njena priča ostala je zapamćena kao jedna od najmračnijih beogradskih tragedija iz tog vremena.
Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana