Sutra slavimo zimski Krstovdan: Verovanje kaže da ako bude isto vreme kao danas ne piše nam se dobro: Ovaj običaj treba ispoštovati
Srpska pravoslavna crkva sutra slavi zimski Krstovdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, za koji se vežu brojni običaji.
Pada uoči Bogojavljenja, nije obeležen crvenim slovom za razliku od Krstovdana koji se obeležava 27. septembra kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
Na sutrašnji dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, a na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, ma koji dan od ponedeljak do petka bio, strogo posti, na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje!
Posti se strogo, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti". Nakon Krstovdana, širom Srbije pliva se za časni krst.
Običaji na zimski Krstovdan
U nekim delovima Srbije, veruje se da je dobro na Krstovdan očistiti kuću i oprati sav veš. Po narodnom predskazivanju vremena, koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine.
U Sremu se govorilo da se ovoga dana vetrovi krste (odnosno ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača. Takođe, vremenske prilike koje nas dočekaju tog dana predskazaće kakva će nam naredna godina biti.
Za ljude rođene na Krstovdan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Na Krstovdan su se, prenose etnolozi, jeli ostaci badnjedanskog pasulja i - spremane su pihtije. Ali kako je Krstovdan posni dan, to su ih jeli sutradan, na Bogojavljenje.
Odlazak u crkvu po svetu vodu, paljenje sveće za zdravlje, te molitva, spadaju u obavezne radnje svakog vernika na ovaj veliki praznik.
Kurir.rs/ Informer/ Srbija danas