FAMOZNO: POVRATAK PRIJATELJA
Kad gle, u prošlom vikend Danasu osvanu prijateljsko pismo, ogreja me sunce, odahnuh. Prijatelj se, dakle, vratio u arenu, odmoran, pun ideja, od kojih mi se posebno dopala ona naslovna, citiram:,,Konkretizacija borbe urušiće režim kao grudve koncert Ane Bekute".
Još jesenas sam uočio rađanje neumrle studentsko-građanske nade da će prekidanje, ometanje, otkazivanje i „urušavanje" tezgi režimskih ibarskomagistralnih pevaljki pre ili kasnije rezultirati urušavanjem Visokog Režima. Što se neće dogoditi iz razloga koji sam još pre nekoliko godina obznanio javnosti, a to je da se u Srbiji više nema šta srušiti, a sve da se šta (i ko) ima srušiti, za tako nešto nema duštvene energije, koja je - nemilosrdno traćena i rasipana poslednjih 160 i kusur godina - završila u entropiji, koja će biti reč nedelje i tema dve-tri naše kolumne. To što se više nema šta „srušiti", ne znači da se nešto ne može graditi. Još kako može, ali nema famozne političke volje koja će takođe biti tema neke od narednih kolumni.
Vratimo se sad na inkrimini- sano prijateljsko pismo ne bi li dokonali šta bi to mogla biti Prijateljeva,,konkretizacija borbe". Evo šta kaže Prijatelj: „To, pre svega, zahteva mobilizaciju građana radi organizovanja građanskih izbora." Na papiru izgleda pobedonosno; mobillišemo gradane, organizujemo (i dobijemo) izbore i posle živimo dugo i srećno. Ali van papira stvar uopšte ne izgle- da jednostavno, a tek ne zvuči realno, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što pravni sistemi - uključujući i ovdašnji, kakav je daje - ne poznaju (i ne priznaju) pojam,,gradanski izbori". Izbor raspoloživih mogućih izbora je prilično skučen: ustavotvorni, predsednički, republički i lokalni. Kraj izbora.
Ako sam dobro razumeo Prijateljevu strategiju „konkretizacije borbe" - a neka me Prijatelj ispravi ako sam pogrešno razumeo-,,građanski izbori" bi bili parcijalni izbori na kojima bi mobilisani građani izabrali svoje predstavnike, proglasili pobedu i onda stavili Vučića pred svršen čin. Ruku na srce, prijalo bi mi da imam makar desetinu Prijateljevog pouzdanja u „princip neodređenosti" i optimizma glede pobede zasnovane na napred pomenutom zakonu kvantne mehanike - važećeg za celokupnu pojavnost, koji kaže da se ništa ne može sa sigurnošću predvideti ni u svetu fizike, kamoli u svetu politike.
U tom smislu Prijatelj piše da ,,na građanskim izborima, s obzirom na opštu podršku, sigurno pobeđuje Studentska lista i na taj način će se izabrati Gradanska skupština koja treba da bude ustavotvorna i prelazna. Naime, ona treba da ima dva primarna zadatka - da napiše novi ustav i da formira prelaznu vladu". U Prijateljevoj pobedonosnoj diferencijalnoj jednačini ima toliko iracionalnih brojeva i nepoznatih veličina da rešavanje moramo odložiti za sutra.