Kako da ne nasednete na AI fotke i snimke na internetu: Uz ove cake otkrijte da li je nešto realno ili je proizvod veštačke inteligencije
AI sadržaj je u poslednjih nekoliko godina preplavio internet. Tekstovi, fotografije, video-zapisi i zvuk koji su u potpunosti ili delimično nastali uz pomoć AI alata postali su svakodnevica. Kako raste upotreba veštačke inteligencije, raste i zloupotreba, a mnogima je teško da prepoznaju šta je pravo, a što lažno.
Poznati fotograf iz Mostara objavio je fotke uz tvrdnju da mu je "Kolinda Grabar Kitarović poklonila putovanje na Antarktiku". Mnogi ljudi, pa čak ni veliki domaći mediji, nisu prepoznali da se radi o AI fotkama i, očito, lažnoj tvrdnji. Da i vi ne biste nasedali na lažni sadržaj, evo kako da prepoznate da li je fotka prava ili AI.
Posmatrajte fotku kritički
Pre nego što krenete u tehničke detalje, stanite i pogledajte fotku kao celinu. Zapitajte se: šta tačno vidite i koju poruku slika pokušava da prenese? Šta je u prvom planu, a šta u pozadini? Ko je objavio fotku i imate li razloga da verujete tom izvoru? Pomognu i dodatne informacije - gde je objavljena, uz kakav opis i kome je namenjena. Kritičko razmišljanje često je prvi i najvažniji korak.
Fokusirajte se na detalje
AI se i dalje često spotiče na sitnicama, posebno na rukama, licima i teksturama. Obratite pažnju na nelogičnosti poput viška prstiju, čudnog broja zuba, neprirodnog stapanja tonova kože ili površina koje izgledaju preterano glatko. Kvaliteta AI slika stalno napreduje, ali i dalje se događaju greške.
Još jedna česta "slaba tačka" je tekst. Natpisi, logotipi i sitna slova na AI slikama znaju da budu zbrkani, pogrešno napisani ili potpuno besmisleni.
Pogledajte da li je "previše savršeno"
Jedan od načina da posumnjate jeste kad slika izgleda malo predobro. AI vizualima često nedostaju sitne nepravilnosti koje imaju stvarne fotografije, pa sve deluje kao da je preterano uglađeno ili "retuširano". I pozadine znaju da odaju AI - nekad su čudno pojednostavljene, nekad pretrpane detaljima koji se ne "uklapaju" u scenu.
Koristite digitalne alate
Ako vam oko nije dovoljno, potpomognite se alatima kao što su Google Lens, TinEye, InVID-WeVerify i Reality Defender. Takvo obrnuto pretraživanje slika može da pokaže gde se još fotografija pojavljuje. Po pravilu će se AI slike pojaviti na manje mesta nego stvarne, a retko će završiti na stranicama verodostojnih izvora.
Ako možete, proverite i metapodatke slike - ponekad otkriju datum, lokaciju ili podatke o uređaju, a katkad i tragove AI alata. Naravno, metapodaci se mogu izbrisati ili promeniti, pa to nije nepogrešiv dokaz.
Verujte instinktu
Saveti i alati mogu da pomognu, ali vredi slušati i sopstveni instinkt. Ako vam se nešto čini čudno ili predobro da bi bilo istinito, često postoji razlog. Najbolje rezultate daje kombinacija hladne analize i onog prvog osećaja.
A šta s AI video-zapisima i tekstovima?
Deepfake snimci predstavljaju još jedan veliki izazov. Obratite pažnju na neprirodne pokrete i izraze lica - AI se i dalje muči s finim nijansama ljudskog ponašanja. Nagli trzaji, ukočenost ili čudni prelazi emocija mogu biti znak da je video lažan.
Što se tiče tekstova, AI ponekad sklapa rečenice koje zvuče uredno, ali su sadržajno prazne ili nelogične. Može i naglo da menja ton i stil, a često se ponavlja - iste fraze, iste konstrukcije, isti ritam. Tekst koji deluje šablonski, bez osobenosti ili pun "popularnih" fraza i žargona, može biti sumnjiv.
(Kurir.rs/ Index.hr)
Video: Kako je veštačka inteligencija postala najbolji prijatelj, ali i najgori neprijatelj čoveka