PRIRODA ŠALJE SVE OZBILJNIJA UPOZORENJA: Otkriveno kako svet reaguje na nevreme: "Naš organizam nema tu sposobnost brzog prilagođavanja vremenskim promenama"
Danas razgovaramo o vremenu, o vremenskoj prognozi na svim njenim nivoima. Ono što se danas desilo - ova temperatura i ovo otopljenje su promene vremena na koje smo do sada već trebalo da se naviknemo.
Međutim, kada se saberu sve promene vremena, uključujući i ono koje nam sada sledi, ponovo ide zahlađenje. Kada pogledamo šta se dešava u Americi, u Rusiji - u Australiji je oboren toplotni rekord. Jako nevreme pogodilo je Grčku, u Italiji je potpuni haos, ceo jedan deo naselja se odronio i survao.
Nevreme koje ide ka Velikoj Britaniji - ima ih bezbroj. Sve to je izazvalo haos u saobraćaju, obustavu letova, zastoje u snabdevanju, zakrčene puteve. Onda pomislimo da ipak nije baš sve onako prirodno i normalno. A sve se to dešava od prvog januara ove godine.
Kako je svet uspeo da reaguje na nevreme, kako mi reagujemo i kako treba da se spremimo za ono što sledi, za Kurir televiziju, govorili su prof. dr Sanja Klisarić - istraživač i književnik, Velibor Vukašinović - pilot u penziji, Milan Rogulja - saradnik Srpskog lekarskog društva i predsednik udruženja "Biogen" i Ivan Ristić.
"Moramo rezonski da odgovorimo na sve ove izazove"
Kako Milan Rogulja tvrdi, biološki sistem kojim se treba prilagoditi vremenskim promenama je mnogo usporeniji nego promene koje se dešavaju.
- Biološki organizam koji mi jesmo nema dovoljno vremena da se prilagodi ovakvim vremenskim promenama kojima smo izloženi počevši od namirnica, od klime i svega onoga što nas okružuje. Biološki sistem kojim se treba prilagoditi tome je mnogo usporeniji nego promene koje se dešavaju, posebno sa ovim našim tehnološkim napretkom i uopšte za nekom našom glađu za brzinom napredovanja civilizacije a zapravo ne shvatamo da povlačimo kočnicu i usporavamo normalne biološke satove odnosno jedno normalno prilagođavanje životnoj sredini. Onog momenta kada je čovek počeo da podjarmljuje prirodu i životnu sredinu samom sebi i njegovoj ekspanziji, ne razmišljajući o posledicama i gledajući samo jednu stranu šta je dobro a ne pogledavši onu drugu stranu tj. šta bi to moglo loše da nanese - rekao je Milan Rogulja i dodao:
"Sami sebi načinom života crpimo višak energije"
Kako je Milan istakao, koliko god se trudili i pazili na ishranu naš organizam biološki je takav da nema tu sposobnost da se na tako brz način prilagodi.
- Ono što mi treba da uradimo jeste da pokušamo da rezonski odgovorimo na sve ove izazove koji nam sleduju. Višak energije crpimo sami sebi načinom našeg života i dinamikom na koje nas životno iskustvo tera. Koliko god se mi trudili i slojevito oblačili trebalo bi nam mnogo više vremena jer naš organizam biološki nema tu sposobnost da se na tako brz način prilagodi.
Suše i ekstremne kiše iz 1990. godine
Kako je Sanja Klisarić rekla, pitanje je da li su neka vremenska dešavanja bila svojevrsni eksperimenti za ono što danas gledamo širom sveta.
- Razlog zbog kog mislim da postoji mogućnost nečega poput bioinženjeringa, odnosno primene znanja koje današnja civilizacija poseduje, jeste to što postoje lokacije širom sveta gde je delovanje određenih klimatskih faktora vrlo ograničeno. Setimo se suša i događaja iz devedesetih godina, kada su zabeležene ekstremne kiše. Teško je danas poverovati da je sve to bilo isključivo prirodna nepogoda, posebno ako uzmemo u obzir šta je sve tada dospelo na teritoriju naše države. O sadržaju toga se tek kasnije počelo govoriti i ostaje pitanje da li su ti događaji bili svojevrsni eksperimenti za ono što danas gledamo širom sveta.
"U Njujorku jutarnja temperatura - 20 stepeni"
Kako je Ivan Ristić objasnio, sav hladan vazduh iz SAD spustio se južnije i temperature su izuzetno niske.
- Ni Amerikanci nisu verovali da će ih pogoditi ovakva ledena zima i talasi hladnoće. Sav taj hladan vazduh nalazio se iznad Kanade i potpuno se spustio ka jugu. U Kanadi je skoro otoplilo, a sav hladan vazduh otišao je u SAD. Napominjem da su SAD južnije, na primer, od Beograda. Beograd se nalazi severnije, praktično na granici, uslovno rečeno, prema Kanadi. Njujork je, recimo, po geografskoj širini sličan Solunu, Rimu ili Madridu. Dakle, sav taj hladan vazduh spustio se južnije i temperature su izuzetno niske - rekao je Ivan Ristić.
Razlika između suvog i vlažnog snega je to što suv sneg, čak i kada se očisti, vrlo brzo se ponovo vraća, objasnio je Ristić.
- Primera radi, u Njujorku su jutarnje temperature oko - 20 stepeni, a tokom dana se kreću između - 20 i - 10 ima mnogo snega. Oni su čak dobili najvišu ocenu za čišćenje snega, ali je i dalje sve pod snegom. Razlika između suvog i vlažnog snega je to što suv sneg, čak i kada se očisti, vrlo brzo se ponovo vraća. Ako ima vetra, praktično mu se ne može ništa i za 15 minuta sve je opet na istom mestu. U Čikagu su temperature između - 25 i - 15 stepeni i sve je zaleđeno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs