Žena koja je napisala prvi program u istoriji: Ada je promenila svet pre postojanja računara!
Kada se danas govori o programiranju, gotovo uvek se polazi od savremenih računara, digitalnog koda i elektronskih sistema. Ipak, istorija programiranja počinje mnogo ranije u prvoj polovini 19. veka, u vreme kada računari nisu postojali ni kao prototipi u današnjem smislu.
Upravo tu se pojavljuje Ada Lovleis, žena koja je pisala programe za mašinu koja nikada nije bila izgrađena. Njeno delo ne vezuje se za tehnologiju koju je koristila, već za način razmišljanja koji je postavio temelje onoga što danas nazivamo softverom.
Neobično obrazovanje jedne Viktorijanke
Ada Lovleis rođena je 1815. godine kao Avgusta Ada Bajron, jedino zakonito dete pesnika Lord Bajrona. Nakon razvoda roditelja, odrasla je uz majku koja je insistirala na obrazovanju iz matematike i prirodnih nauka, što je bilo neuobičajeno za žene tog doba.
Takvo obrazovanje omogućilo je Adi da razvije snažnu sklonost ka apstraktnom mišljenju i logici. U društvu koje je ženama retko priznavalo intelektualni autoritet, Ada je izgradila reputaciju osobe koja se ravnopravno bavi najnaprednijim naučnim idejama svog vremena.
Istorijski susret sa Čarlsom Bebiđem
Presudan trenutak u njenom životu bio je susret sa matematičarem i pronalazačem Čarlsom Bebiđem. On je radio na konceptu Analitičke mašine, mehaničkog uređaja koji je mogao da izvršava različite operacije na osnovu unapred definisanih instrukcija.
Ada je brzo shvatila potencijal te ideje. Njena saradnja sa Bebiđem nije bila pasivna ona je razumela strukturu mašine i mogućnosti koje ona nudi, često razmišljajući dalje od samog izumitelja o tome kako bi se takav uređaj mogao koristiti.
Beleške koje su nadživele samu mašinu
Godine 1843. Ada je prevela članak italijanskog inženjera Luigija Menabrea o Analitičkoj mašini. Međutim, njen prevod pratile su opsežne beleške koje su po obimu i značaju višestruko nadmašile originalni tekst. U tim beleškama Ada je jasno pokazala kako ovakva mašina može funkcionisati kao prvi pravi „računar“ koji izvršava programske instrukcije.
U tim beleškama, posebno u takozvanoj Noti G, Ada je zapisala algoritam za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Taj niz instrukcija smatra se prvim objavljenim programom namenjenim izvršavanju na univerzalnoj, programabilnoj mašini.
Vizija računara kao univerzalne mašine
Ono što Adu Lovleis izdvaja od savremenika nije samo činjenica da je napisala prvi algoritam. Ona je razumela da mašina poput Bebiđeve ne mora služiti isključivo za računanje brojeva, već može obrađivati bilo kakve simboličke strukture koje se mogu formalizovati.
Time je anticipirala ideju univerzalnog računara i softvera kao odvojenog sloja od hardvera. Ta vizija, nastala decenijama pre elektronskih računara, postala je osnova modernog računarstva i razlog zbog kojeg se Ada Lovleis danas smatra prvim programerom u istoriji.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Operacija koja se ne viđa često