NEVENA UPLAKANA OBJAVILA FOTKU I SVOJOM PRIČOM RASTUŽILA REGION: "12 godina je bio deo naše porodice, a onda..."
Postoje ljubavi koje ne poznaju granice i prepreke koje postavlja surovi svet. A često nam tu lekciju o ljubavi i odanosti očitaju upravo oni koji ne govore - naši ljubimci.
U domu jedne porodice nedavno se odigrala drama koja je raznežila čitav region.
Glavni junak je Žuća, pas koji je dvanaest dugih godina bio senka, čuvar i ravnopravni član porodice. Kada je pre nekoliko dana iznenada nestao, tišina koja je ostala za njim bila je teška i mučna.
Četiri dana neizvesnosti pretvorila su se u mirenje sa najgorim. Poznato je da se stari psi, kada osete da im se bliži kraj, često povlače u osamu, negde daleko od očiju onih koje vole, kako bi ih poštedeli bola. Porodica je, slomljenog srca, počela da se oprašta.
A onda se dogodilo čudo.
- Naš Žuća se 12 godina nije odvojio od nas. Bio je deo naše porodice, međutim, iznenada je nestao. Kako je već star, četiri dana smo ga tražili i nismo ga našli, pomirili smo se sa činjenicom da se verovatno sklonio negde daleko od kuće kako bi nas zauvek napustio. Danas dok je sestra vozila auto videla ga je kako se sa polomljenom nogom vuče ka kući. Stavili su ga u auto i dovezli. Radost koja je bila obostrana nije mogla da se izmanipuliše, a Žule nam je izmamio suze radosnice - napisala je jedna Nevena na Tik Tok nalogu "nevenagajicccc" objavivši fotografiju dirljivog susreta.
U Žućinom pogledu očitavao se nepokolebljivi mir i zadovoljstvo nakon dugog puta koji je prešao da se vrati toplom domu i ljudima koji su mu centar sveta.
Njegova želja da bude sa svojim "čoporom" bila je jača od bola i slomljene kosti.
Žuća se vratio da još jednom kaže da ljubav nikada ne odustaje.
Njegova priča nije jedina koja nas je naterala da zastanemo i razmislimo.
Vučjak iz Prokuplja danima sedeo ispred bolnice
U Prokuplju je pre nekoliko godina jedan vučjak danima boravio u krugu prokupačke Opšte bolnice "Dr Aleksa Savić".
Njegov vlasnik bio je na bolničkom lecenju, a pas je, od kada je primljen, sedeo ispred odeljenja na kojem se nalazi i - čekao ga.
- Samo gleda u prozore i ne mrda. Prvo nismo znali o čemu je reč, ali je svima privukao pažnju. Kada se saznalo, shvatili smo koliko je ovaj pas odan i veran - kazali su tada u prokupačkoj bolnici.
Niko nije znao kako se pas zove, jer vlasnik zbog bolesti nije bio u mogućnosti da priča, ali su svi počeli da ga hrane.
Pas uzme da jede, ali se ne pomera i čeka.
- Koliko ljubavi ima u tom biću, prosto da ne poverujete. On nikog ne dira, prošeta par metara, ali se ne udaljava od prozora sobe u kojoj je njegov vlasnik. Neverovatna ljubav i vernost kojoj treba da se divimo - komentarisali su oni koji su ga videli.
Muftijin mačak se ni po snegu nije odvajao od groba
Za mačke se nepravedno smatra da nisu najvernije životinje, ali mačak preminulog muftije Muamera Zukorlića pokazao je kako je to uverenje pogrešno.
Posle njegove smrti, njegov kućni ljubimac - žuti mačak koji je sa njim živeo - nije mogao da se odvoji od njega čak ni nakon smrti.
Mačak je nedeljama boravio na grobu svog preminulog vlasnika i odbijao je da ode, bez obzira na vremenske uslove poput kiše ili snega.
Takav prizor - promrzli mačak koji mirno leži ili stoji pored groba - dirnuo je mnoge ljude širom regiona.
Mačka su nazivali i "Muftijin Hačiko"
Ko je Hačiko
Hačiko je bio pas rase akita inu iz Japana i živeo je 1920-ih i 1930-ih u Tokiju. Njegov vlasnik, profesor Ueno, svakodnevno bi odlazio na posao vozom, a Hačiko ga je verno čekao na stanici svakog dana da se vrati kući.
Tragedija je nastupila kada je profesor neočekivano preminuo na poslu. Ipak, Hačiko je nastavio da dolazi na železničku stanicu svaki dan narednih devet godina, čekajući svog vlasnika, sve dok i sam nije umro.
Njegova priča je postala simbol neuništive odanosti psa prema coveku. U Tokiju postoji spomenik Hačiku, mesto na kojem ljudi i danas ostavljaju cveće i odaju počast ovom vernom psu.