Na fotografiji među nacistima ugledao taštu Anu: Posetio muzej čuvenog logora, pa otkrio mračnu porodičnu tajnu
Elitne jedinice SS bile su tokom Drugog svetskog rata među najstrašnijim i najbrutalnijim nemačkim formacijama. Bile su poznate po bezrezervnoj lojalnosti Adolfu Hitleru, a između ostalog bile su odgovorne za mučenje pripadnika pokreta otpora, delovanje tajne policije Gestapo, kao i za koncentracione i logore smrti.
Upravo zato je usledio veliki šok kada su Detlef Gerdsen i njegova ćerka tokom posete Muzeju logora Froslev u južnoj Jitlandiji, koji je za vreme rata bio nacistički zatvorenički logor, ugledali fotografiju na kojoj se nalazilo njima veoma blisko lice - okruženo pripadnicima SS-a.
Fotografija koja je promenila porodičnu istoriju
"Ćerka je bila sa mnom i zajedno smo razgledali fotografije. U jednom trenutku je rekla: "Pa ova žena liči na baku?", rekao je Detlef koji nije mogao da veruje sopstvenim očima, ali je natpis ispod fotografije potvrdio sumnju:
"Pisalo je "Frau Štajnbek", i tada sam bio sto posto siguran da je to ona. Zvala se Ana-Lize Štajnbek. To je moja tašta. Bili smo potpuno šokirani. Nikada nismo znali šta je radila tokom rata“, ispričao je Detlef Gerdsen, koji učestvuje u novom dokumentarcu danske televizije DR pod nazivom "Tajna danskih SS-žena".
Više od 200 žena u službi SS-a u Danskoj
Dokumentarac po prvi put donosi dokaze iz zvaničnih dokumenata nacističke okupacione vlasti da je više od 200 žena pred kraj rata radilo za ozloglašenu SS organizaciju u Danskoj. Jedna od njih bila je upravo Detlefova tašta, koja je bila zaposlena u SS-u u Danskoj kao takozvani "SS-Gefolge". Termin "SS-Gefolge" u prevodu znači "SS-pratilje" ili "SS-pridružene osobe", a odnosio se na žene zaposlene u SS-u koje su obavljale različite zadatke.
Uloga žena u SS aparatu
Njihovi poslovi su se kretali od vođenja kartoteka, prepisivanja i prevođenja dokumenata, pa sve do zadataka koji su bili direktno povezani sa brutalnošću SS-a, poput rada kao čuvarice zatvorenika.
"Nije im bilo dozvoljeno da nose oružje i idu na front, ali su radile u pozadini i obavljale ključne poslove bez kojih ceo sistem ne bi mogao da funkcioniše", objašnjava istoričar sa Univerziteta u Roskildeu, Klaus Bundgord Kristensen, koji takođe učestvuje u dokumentarcu.
Rođendanska proslava i deportacije smrti
U slučaju Ane-Lize Štajnback, istoričari su utvrdili da je radila za SS u Gestapovom zatvoreničkom logoru u Froeslevu, što objašnjava njeno prisustvo na fotografiji koja prikazuje proslavu rođendana komandanta logora 16. januara 1945. godine. Samo tri dana pre te proslave, voz sa danskim zatvorenicima napustio je logor i krenuo ka znatno brutalnijim nemačkim koncentracionim logorima južno od granice. Ukupno je oko 1.600 zatvorenika iz Froeslev logora deportovano u nemačke logore, a oko 220 njih je umrlo.
Zašto su žene radile za SS?
Istoričar i kustos Muzeja Froeslev logora, Denis Larsen, istraživao je poreklo i motive ovih žena i ističe da su razlozi bili veoma različiti. Motivi su se kretali od novca i ljubavi, do želje za boljim životom. Ipak, ideologija je, prema njegovim rečima, igrala važnu ulogu kod određenog broja žena, naročito onih iz nemačke manjine u južnoj Jitlandiji, koje su često bile izložene snažnom pritisku nacističke ideologije.
"Ona je odrasla u izrazito nacističkom okruženju, gde joj je otac bio relativno visoko rangirani nacista. To je verovatno uticalo na njenu odluku da potraži posao kod Gestapoa u Froeslev logoru", objašnjava Larsen u dokumentarcu.
Život posle rata i suočavanje s istinom
U jednom periodu Ana-Lize Štajnback bila je udata za nemačkog SS-podoficira iz Froeslev logora, ali su se kasnije razveli. Nakon rata se udala za Detlefovog danskog tasta. Za Detlefa Gerdsena, ova saznanja bila su teška, ali ih je prihvatio.
"To daje potpuno drugačiju sliku porodice. Upoznao sam je kao osobu koja me je prihvatila raširenih ruku i nikada je nisam doživljavao ovako. Teško mi je da je zamislim u toj ulozi, ali to je činjenica i mora se prihvatiti."
Hapšenje i oslobađanje
Ubrzo nakon oslobođenja, Ana-Lize Štajnback je uhapšena na svojoj kućnoj adresi i internirana u isti logor u kojem je radila - Froeslev logor, koji je tada postao sabirni centar za osobe koje su na bilo koji način sarađivale sa okupacionim vlastima. Ipak, nije osuđena za rad u SS-u i puštena je na slobodu u avgustu 1945. godine, najverovatnije zato što nije bilo dokaza da je obavljala išta drugo osim tzv. "civilnih poslova", koji su tokom posleratnih suđenja smatrani donjom granicom krivične odgovornosti.
U dokumentarcu "Tajna danskih SS-žena" mnogi potomci ovih žena nisu želeli da učestvuju. Međutim, Detlef Gerdsen je odlučio suprotno: "Ne možete dovoljno informisati današnju omladinu o tome šta se zaista dešavalo."
(Kurir.rs/Dr.dk)
Pogledajte video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana