Borba za mišljenje
Baš kao što sam i pretpostavio, onog momenta kada posle jezive kampanje - a protiv Nikole Selakovića je u izmišljenoj aferi „Generalštab“ napisano do sada 1. 700 negativnih tekstova, što je, složićemo se, ludilo samo po sebi - izađete sa argumentima i konačno se čuje druga strana, sve besmislice do tada izgovorene padaju u vodu. To se zaista moglo videti tokom prvog glavnog pretresa u kom je advokatski tim Nikole Selakovića i ostalih optuženih do nogu potukao kako tužioca, kome verujem da je i samom bilo neprijatno da zastupa nikad besmisleniji optužni predlog, tako i gomilu društveno-političkih radnika koji se predstavljaju kao novinari, a koji za račun tajkunskih vlasnika tih medija uz pomoć Javnog tužilaštva za organizovani kriminal vode pomenutu hajku.
Važno je istaći ove činjenice u svetlu želje da se na kvalitetan način vodi polemika oko nedavno donetog seta pravosudnih zakona, jer se u javnosti uopšte ne govori o sadržini tih akata, već se vodi najprimitivnija hajka protiv istih i uz obilje manipulativnih tekstova pokušava da ospori nešto što je suštinski veoma dobro za ovu državu. Ujedno, svakom ko se drzne da pohvali doneti set pravosudnih zakona stavlja se oreol najgoreg zlikovca i prema njemu se vodi tzv. kampanja izopštavanja. Razlog tome leži upravo u činjenici da oni koji tu kampanju sprovode suštinski nemaju nikakvu argumentaciju protiv donetih zakona, osim što pokušavaju da ih kroz naziv „Mrdićevi zakoni“ omalovaže, jer bože moj, za njih je uvaženi kolega Uglješa Mrdić oličenje nečeg negativnog, a oni su svi, dabome, sveci. Stojim vrlo čvrsto na stanovištu da je pomenuti set pravosudnih zakona odavno trebalo da bude donet i da bi sada trebalo ići korak dalje, te sve ono što je zaista negativno u radu naših tužilaštava, a što je sasvim jasno primećeno u praksi, pokušati kroz dobra zakonska rešenja i da se odstrani. Zaista, nije mi jasno, kome to smeta da umesto jedne osobe kao što je Zagorka Dolovac upućivanje tužilaca prelazi u nadležnost celokupnog Visokog saveta tužilaštva? Zar je samovolja i diktatorski pristup vrhovnog javnog tužioca, koju su baš oni koji danas kritikuju pomenute zakone nazivali najgorim mogućim epitetima, bitnija od mogućnosti da na jedan demokratski uređen način Visoki savet tužilaštva donosi tako važne odluke? Kome smeta to da se prekine s praksom da imamo tužioce koji su više od dve decenije upućeni, a namerno nisu izabrani, jer se na ovaj način drže u šaci da moraju da rade kako im se naredi, zato što će u protivnom vrhovni javni tužilac da ih vrati odande odakle su upućeni i to na znatno nižu platu? Oprostite, ali eliminisanje ovako negativnih pojava je odlična stvar i gospodin Mrdić zaslužuje pohvale što je ovo predložio, a skupštinska većina što je te zakone usvojila? Navodno danas štite Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, a do juče su ga na sva usta olajavali. Uzgred, niko nije imao nameru da ugasi to tužilaštvo, mada se autor ovog teksta izričito zalaže za njegovo ukidanje i podvođenje pod Više javno tužilaštvo u smislu posebnog odeljenja. Razlozi su višestruki, a najpre je ključni razlog efikasnost, jer dosadašnja praksa je pokazala da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal kao specijalno tužilaštvo izgubilo sve moguće predmete koji su bili od velikog značaja.
Pošto se uvek gleda rezultat, odnosno što bi se sportski reklo semafor, njihov je do sada više nego porazan. Samim tim, umesto da se otvori tema o efikasnosti rada i rezultatima te institucije, kroz seriju manipulativnih tekstova i priloga obmanjuje se javnost kako vlast želi da ugasi JTOK.
Dakle, suština je uvek u tome hoćemo li da iznosimo činjenice ili ćemo da se bavimo obmanama. Spreman sam svuda i na svakom mestu da branim stavove koje zastupam, ali jednako tako zahtevam da druga strana prihvati da postoji drugačije mišljenje od njihovog i da umesto hajke i harange koju vode prema neistomišljenicima probaju da naprave dijalog, odnosno bilo kakvu polemiku. Skandalozno je da na Pravnom fakultetu u Beogradu, mestu gde je cvetala demokratija dok sam studirao u smislu ozbiljnih polemičkih tribina na razne teme, danas imamo tribinu jednoumlja koju organizuju pojedini blokaderski profesori s tužiocem Nenadićem i njegovom svitom iz JTOK, te umesto da studenti čuju stručne stavove i da se ukrste argumenti, mi imamo najgoru političku tribinu da bi se što jače pljunulo prema vlasti.
Paradoks je da sudije i tužioci, kao nosioci pravosudne vlasti, govore o lošem stanju u pravosuđu jer upravo oni rukovode pravosuđem. Dakle, očito je da oni sami sebe kritikuju, jer na njih je narod opravdano ljut. Otuda, borba svih nas koji ne želimo da prihvatimo stavove lobista sa N1 i Nova S mora da traje. Borba koja će se voditi činjenicama. Ne može udruženje CEPRIS da govori u ime svih sudija i tužilaca, niti pojedine kolege advokati da govore u ime svih advokata. Ima mnogo onih koji se s takvim stavovima ne slažu, a svakako ne žele da dopuste da im neko brani da imaju pravo na mišljenje i da ga javno zastupaju, jer to je jedno od osnovnih Ustavom zagarantovanih prava.