Doktorka Andrea otkrila šta je pacijent pred smrt uradio: Prestravljena je i danas od ovog prizora
Bivša medicinska sestra palijativne nege, danas lekar, dr Andrea O’Konor, podelila je jedno od najuznemirujućih iskustava iz svojih ranih profesionalnih dana. Andrea danas vodi izuzetno popularan YouTube kanal na kojem pred više od 73.000 pratilaca govori o susretima sa smrću i neobjašnjivim trenucima iz medicinske prakse.
U jednom snimku, koji je pregledan milionima puta, prisetila se perioda kada je još bila studentkinja sestrinstva, pre nego što je stekla lekarsku diplomu.
Noćna smena i pacijent na samom kraju
„Ovo se dogodilo pre mnogo godina, dok sam radila u bolnici u Finiksu, u Arizoni. Bila sam veoma mlada medicinska sestra i, kao što to obično biva, radila sam noćne smene“, započinje Andrea.
Te noći dobila je uobičajeni raspored osam pacijenata na brigu. Jedan od njih bio je u izuzetno teškom stanju.
„Pacijent je imao otkazivanje bubrega, bio je bez svesti, smešten na pokretnom krevetu kako bi se sprečile rane od ležanja i nije jeo danima“, objašnjava ona.
Sestra iz dnevne smene upozorila ju je da se pacijent nalazi u završnoj fazi i da će, po svemu sudeći, preminuti tokom noći.
„Osećala sam da je moja dužnost da mu barem obezbedim što više mira i udobnosti“, kaže Andrea.
"Bio je potpuno svestan… i hodao“
Pacijent je bio nag, jer je ležao na posebnoj podlozi radi lakšeg održavanja higijene. Sve je delovalo uobičajeno sve do ponoći.
„Sedela sam za stolom na sredini odeljenja. Kada sam pogledala ka njegovoj sobi, videla sam nekoga kako se kreće unutra“, prisetila se.
Uletela je u sobu, očekujući problem ali prizor ju je ostavio bez daha, piše Daily Star.
„To je bio on. Pacijent. Bio je potpuno svestan i hodao po sobi.“
Zbunjeno ju je pogledao i pitao:
„Gde mi je torba? Gde su mi stvari?“
„Molila sam ga da sedne jer će pasti“, kaže Andrea. „Ako ste nedeljama u krevetu, gubite snagu u mišićima. Ne možete samo ustati i hodati.“
Pacijent je pio vodu, nervozno se kretao po sobi, dok Andrea nije smela da ga ostavi samog.
„Nisam mogla da odem po pomoć,šta ako padne? Držala sam ga, pokušavala da ga smirim. Iskreno, ne znam ni kako sam uspela.“
Na kraju ga je smestila u naslonjač i rekla mu:
„U redu, doneću ti stvari, samo te molim — nemoj da se pomeraš.“
Povratak i potpuna tišina
Andrea je otrčala do druge medicinske sestre, zadihana i u panici:
„Nećeš mi verovati, ali onaj teško bolestan pacijent je budan. Hoda, traži stvari, pije vodu!“
Zajedno su se vratile u sobu i zatekle prizor koji je bio još jeziviji.
„Ležao je u krevetu, baš kao ranije. Bez svesti. Kao da se ništa nije dogodilo.“
Andrea ga je nežno dotakla, dozivala po imenu, ali pacijent nije reagovao. Disao je duboko i sporo onim teškim dahom koji često prethodi smrti.
„Drugi dah“ pred kraj
Iskusnija sestra tada joj je objasnila da se ovo ponekad dešava kod ljudi koji su na samom kraju života fenomen poznat kao „drugi dah“ ili terminalna lucidnost.
„Nikada pre toga nisam videla nešto slično. I nikada posle barem ne u tom intenzitetu“, priznaje Andrea.
Pacijent je preminuo sledećeg dana.
„Nisam mogla da verujem. To je bilo pre nego što sam počela da radim na palijativnoj nezi. Videti čoveka kako ustaje, hoda i govori samo nekoliko sati pre smrti bilo je najčudnije iskustvo u mom životu“, zaključila je doktorka.