DA LI "AFERA EPSTAJN" MOŽE DA UTIČE NA SVETSKU GEOPOLITIKU? Prof. dr Petrović: Kompromitujući materijal obaveštajnih službi za ucenjivanje
U ratovima koji se trenutno vode, koriste se oružja kratkog i dugog dometa, o dronovima da i ne govorimo. Međutim, kao da niko nije računao na oružje u dokumentima osuđenog seksualnog predatora Džefrija Epstajna. Britanska vlada je pod pritiskom, pljušte ostavke, oglasila se i kraljevska porodica.Epstajn je pokušavao više puta da dođe do Putina. Analitičari smatraju da je tako hteo sebe da predstavi kao geopolitičkog igrača.
Da li ova afera može da utiče na geopolitičke poteze?
Sagovornik Kurir televizije bio je prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik:
- Ne verujem da je to uopšte bitno, Epstajn je u unutrašnjem društvenom životu SAD-a, tamo je živeo i delovao. Ne vidim kakve veze bi on sa Rusijom mogao da ima, ne verujrm da je on ikada odlazio tamo. Koliko sam razumeo, čitav poduhvat je pokušaj obaveštajnih službi, pre svega zapadnih, da vrše odabir kadrova koji su falični u seksualno-psihičkom smislu, i da kao takvi budu kompromitujući materijal za ucenjivanje. Tu pored američkih službi je i služba Izraela. Moguće je da je on kao projekat da kompromituje svoje klijente pokušavao uz pomoć istih službi da se ušunja i u Rusiju ali je odbijen.
Podsetimo, u izveštaju FBI iz 2020. godine navodi se tvrdnja poverljivog izvora da je DŽefri Epstajn bio "vrbovani agent Mosada" i da je navodno imao veze sa američkim i savezničkim obaveštajnim operacijama preko svog advokata Alana Deršovica.
Epstajn je imao duboko ukorenjene veze sa samim Izraelom.
To je sve što je Petrović mogao reći, osim toga da je to konstrukcija kako bi se i na Rusiju preneo delić tog "požara".
Govoreći o odnosu Amerike i Irana, kao i o izraelskom uticaj na njih, Petrović kaže:
- Ne mogu da znam obaveštajne podatke, koji su ipak vrlo sumnjivi od slučaja do slučaja ali na osnovu dugoročnih praćenja, Iran se ne može kopneno zauzeti i za to je potrebno milion do milion i po vojnika, SAD ih nemaju spremne niti bi želeo da tu pokuša. Dakle, ostaje neka vrsta kombinovanih akcija, sankcija, pritisaka, izazivanja unutrašnjih nemira kao što su etički, religijski, identitetski, zajedno sa određenim talasanjem stanovništva zbog sankcija, krize, nejednakih raspodela mera i takođe povremenih napada -
Petrović smatra da SAD uopšte ne nameravaju da šalju svoje vojnike u Iran radi napada već da imaju lukavije planove.
"Amerika može da računa na Izrael"
- Imali smo ubistvo iranskog generala pre nekoliko godina, imali smo dvanaestodnevno bombardovanje i u tom slučaju Amerika može da računa na svoje baze u regionu i na Izrael. Međutim, problem sa takvim restriktivnim napadom bez ambicije da se zauzme zemlja jeste odmazda od strane Irana. Iran raspolaže sa balističkim raketama, sa više hiljada njih, i raspolaže sa nekim elementima hipersoničnog naoružanja - smatra Petrović - kaže Petrović.
Iran sa svojim naoružanjem preti teritoriji Izraela.
- Amerika ima više baza u okruženju, ona je najača u Bahrainu, gde je sedište pete američke flote kojoj pripada i nosač aviona "Abraham Linkoln". Čak je pomerila i svoju šestu flotu ka Bliskom istoku na čelu sa drugim nosačem aviona "Dvajt Ajzenhauerom", ona samo u Bahreinu ima preko 13.000 vojnika, od ukupno 20.000 u regionu. To bi sve bile mete Irana - objasnio je on.
Petrović takođe kaže da bi onda u tom slučaju 25% od svetske produkcije nafte bilo blokirano u Persijskom zalivu, što bi dovelo do enormnog skoka cene nafte.
- Rusija i Kina podržavaju Iran dok Amerika ima za cilj da promeni vlast u Iranu i da dovede sebi podobnu - kaže Petrović
Ipak, kako kaže, Amerika neće uspeti to da realizuje.
- Američka administracija je pod ogromnim uticajem i vezana je za Izrael, tako da dodatan uticaj nije potreban. Amerika izuzetno pomaže Izraelu međutim ovde se radi o kolatelarnoj šteti. Lako je baciti kamen na Iran - Petrović govori.
Petrović objašnjava da je izraelska teritorija izuzetno ranjiva. Smatra da je jedina granica koje bi Iran trebao da se boji jeste izraelsko nuklearno oružje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs