"BOLJE SE NE VRAĆAJ U CRVENU ZVEZDU": Elvir Bolić otkrio sve detalje o tome kako je napustio Marakanu i Beograd
Dodajte Kurir u vaš Google izborRaspad države, rat i sankcije devedesetih godina prošlog veka sprečile su FK Crvena zvezda da napravi veliki rezultat u evropskom fudbalu.
Posle osvajanja Kupa evropskih šampiona 1991. godine u Bariju, usledio je oružani sukob "bratskih naroda" na prostoru bivše Jugoslavije, a onda i nepravedne sankcije za Srbiju i Crnu Goru. Crvena zvezda je i pored toga 1992. godine bila nadomak finala prve Lige šampiona. Iako su sve utakmice igrali van granica Srbije, u Mađarskoj i Bugarskoj, nesrećni poraz od Sampdorije u poslednjem kolu sprečio je Crvenu zvezdu da zaigra u finalu Lige šampiona protiv Barselone.
Jedan od onih fudbalera koji je nosio dres Crvene zvezde tih godina bio je Elvir Bolić, momak iz Zenice, kojeg su čelnici crveno-belih videli kao naslednika Dejana Savićevića i Vlade Stošića.
Stigao je na Marakanu posle osvajanja Interkontinentalnog kupa, u decembru 1991. godine.
"Sećam se da je ta utakmica bila dosta kasno, bio sam u karantinu sa fudbalerima Čelika, a u decembru sam s tim igračima delio svlačionicu. Bilo mi je malo čudno u početku da sam ja s prvacima sveta, ali dosta Zvezdinih igrača je razmišljalo o odlasku. Te godine smo osvojili prvenstvo Jugoslavije, igrali finale Kupa protiv Partizana, pa utakmicu Kupa šampiona sa Sampdorijom (1:3). Da smo je dobili, možda bismo ponovo igrali finale protiv Barselone. Bila je to jako dobra sezona, ali dosta igrača se videlo u drugim klubovima. Da smo tada bili domaćini u evropskim utakmicama u Beogradu, a ne u Sofiji, mislim da bismo igrali u finalu", ispričao je Bolić za Mondo.
U junu 1992. godine Elvir Bolić je napustio Crvenu zvezdu. Bio je na jednom turniru u Francuskoj, kada je izrazio želju da se ne vraća u Beograd.
U ispovesti za Mondo Bolić opisuje detalje.
"Živeo sam u Beogradu do juna i stvarno nisam imao nikakve probleme. Igrao sam utakmice, išao na treninge, mnogo se putovalo zbog rasporeda - i prvenstvo i Kup Jugoslavije, kao i Kup šampiona, pa smo stalno bili u pokretu. Mislim da ni stariji igrači nisu znali šta se događa. I onda kad sam bio u Francuskoj na turniru s reprezentacijom, čuo sam se s roditeljima u Zenici, koji su mi tada rekli da bi bilo bolje da se više ne vraćam u Beograd", otkriva Bolić i priseća se pritisaka koji su trpeli njegovi roditelji u Zenici:
"Da, bilo je dosta poziva. Saveta, suptilnih pretnji, pa su mi rekli dok sam bio u Francuskoj da se ne vraćam. Meni je u Beogradu u tom trenutku bilo sve, auto, stan, stvari i nešto para sam imao u stanu. Odlučio sam da ih poslušam, ne znam ni sam kako sam tako mlad mogao da donesem odluku".
Crvena zvezda je po slovu ugovora imala pravo da spreči njegov odlazak, ali to nije uradila. Čelnici Dragan Džajić i Vladimir Cvetković nisu mu pravili problem, iako je imao četvorogodišnji ugovor.
"Pozvao sam ih telefonom i rekao im istinu da sam odlučio da odem. Uzeo sam samo pasoš i otišao na aerodrom. Nisam imao nikakav plan, nikakav klub kao opciju, ništa. Zvezda je mogla drugačije da postupi jer sam imao ugovor. Ipak izašli su mi u susret, otišao sam u Tursku, klubovi su se brzo dogovorili. Bilo mi je jako teško, nisam zamišljao da će tako da ispadne. Bio sam u klubu, igrao s najboljima na svetu, pa onda naprasno napravio transfer. Pitanje je koliko sam bio spreman za Galatu u tom momentu zbog svega šta se dešavalo u Jugoslaviji. Bilo mi je stvarno teško", priseća se Bolić u ispovesti za Mondo.