Zašto se petak 13. smatra baksuznim? Čak i oni koji nisu sujeverni osećaju strah od ovog dana!
Čini se da, bez obzira koliko ovih zastrašujućih petaka preživimo nepovređeni, taj strašni dan nastavlja da izaziva nelagodu i strah od nesreće.
Nema logičnog razloga za strah od povremenog podudaranja bilo kog dana i datuma kojim upravlja 400-godišnji ciklus gregorijanskog kalendara. Ali petak 13. i dalje može imati primetne posledice. Ponekad ih sami stvaramo u svojim glavama - na dobro i na zlo.
Zašto čak i skeptici mogu biti sujeverni
Džejn Rajzen, bihevioralni naučnik na But školi biznisa Univerziteta u Čikagu, otkrila je da sujeverja mogu uticati čak i na nevernike. U jednoj studiji iz 2016. godine, Rajzen je otkrila da ljudi koji se identifikuju kao sujeverni i nesujeverni veruju da je loš ishod verovatniji kada su bili izbaksuzirani. Na primer, brinu se da će izjava da definitivno neće doživeti saobraćajnu nesreću povećati verovatnoću da se to desi.
„Generalno govoreći, smatram da se ovo dešava zato što loš ishod pada na pamet i jasnije se zamišlja nakon što ih je neko izbaksuzirao“, objašnjava ona. „Ljudi koriste lakoću zamišljanja nečega kao znak za njegovu verovatnoću.“
Ova vrsta razmišljanja može biti rasprostranjenija na petak 13.: „Čak i ako aktivno ne verujem, sama činjenica da petak 13. postoji kao poznati kulturni element znači da ga razmatram kao mogućnost“, kaže ona. Kada se inače neupadljivi događaji dogode tog datuma, skloni smo da to primetimo.
„To dodaje malo više goriva ovoj intuiciji, čini da se oseća malo istinitije, čak i kada shvatite da to nije istina.“
Srećom, istraživanje Rajzenove takođe sugeriše da izvođenje rituala koji odbijaju lošu sreću – poput kucanja po drvetu ili bacanja soli – može imati iznenađujuće rezultate. U studiji iz 2014. godine, otkrila je da ih neki ljudi koriste čak i kada aktivno ne veruju, a kada su testirani, obe vrste ljudi su prijavile koristi od takvih činova.
„Otkrili smo da ljudi koji sami sebe izbaksuziraju ne misle da je loš ishod posebno verovatan ako kucnu u drvo“, kaže Rajzen. „Dakle, čini se da ritual pomaže u upravljanju njihovom zabrinutošću.“
Na taj način, sama svest o sujeverjima može pomoći da se usadi osećaj reda u svetu slučajnih i nekontrolisanih briga, prema rečima Rebeke Bore, profesorke engleskog jezika na Univerzitetu u Sinsinatiju.
„Kada imate pravila i znate kako da po njima igrate, uvek deluje mnogo lakše“, rekla je za National Geographic 2014. godine. U petak 13. „danas ne radimo ništa previše strašno, niti proveravamo da li ima dovoljno goriva u autu, ili šta god to bilo.“
„Neki ljudi mogu čak i ostati kod kuće — iako se statistički većina nesreća dešava u kući, tako da to možda nije najbolja strategija.“
Poreklo naših strahova od petka 13.
Teško je utvrditi poreklo i evoluciju sujeverja. Ali Stjuart Vajz, autor i bivši profesor psihologije na Koledžu Konektikat u Nju Londonu, rekao je za National Geographic 2014. godine da naš strah od petka 13. može biti ukorenjen u verskim verovanjima koja okružuju 13. gosta na Tajnoj večeri - Judu, apostola za koga se kaže da je izdao Isusa - i raspeće Isusa u petak, koji je bio poznat kao dan dželata.
Kombinacija tih faktora proizvela je „vrstu dvostrukog udarca broja 13 koji je pao na već nervozan dan“, objasnio je Vajz. Neki biblijski naučnici takođe veruju da je Eva iskušavala Adama zabranjenim voćem u petak i da je Avelja ubio njegov brat Kain u petak 13.
Zanimljivo je da je Španija izgleda izbegla ovaj zlonamerni brak broja i dana. Petak 13. tamo nije razlog za uzbunu, a umesto toga utorak 13. je najopasniji datum u godini.
Drugi stručnjaci sumnjaju na još starije korene ovog oblika triskaidekafobije, naučnog naziva za strah od petka 13. Tomas Fernsler, saradnik naučnika za politiku u Centru za matematičko i naučno obrazovanje na Univerzitetu Delaver u Njuarku, rekao je da broj 13 pati zbog svog položaja posle 12.
Numerolozi smatraju 12 „kompletnim“ brojem. Postoji 12 meseci u godini, 12 znakova zodijaka, 12 bogova Olimpa, 12 poduhvata Herkula, 12 plemena Izrailja i 12 apostola Isusa.
"Povezanost broja 13 sa lošom srećom „ima veze sa tim što je malo izvan kompletnosti. Broj postaje nemiran ili nestabilan“, primetio je.
Numerologija takođe može objasniti zašto Italijani nemaju sumnje u vezi sa petkom 13., već se umesto toga plaše 17. Rimski broj XVII može se preurediti da bi se napisao „VIXI“, što u prevodu sa latinskog znači „moj život je završen“.
Da li je petak 13. zaista nesrećan?
Koliko god proizvoljna bila, sujeverja poput straha od merdevina, crnih mačaka ili „nesrećnih“ brojeva su neverovatno uporna.
"Kada se jednom nađu u kulturi, skloni smo da ih poštujemo“, objasnio je 2013. godine Tomas Gilovič, profesor psihologije na Univerzitetu Kornel u Itaki, Njujork. „Osećate se kao da ako ćete to ignorisati, iskušavate sudbinu.“
Neki ljudi, bilo zbog odlučnosti ili nužnosti, stiskaju zube i nervozno prolaze kroz dan. Drugi se zaista ponašaju drugačije u petak 13.
Možda odbijaju da putuju, kupe kuću ili reaguju na vruću dojavu o akcijama, a ove neaktivnosti mogu primetno usporiti ekonomsku aktivnost, prema rečima pokojnog Donalda Dosija, istoričara folklora i osnivača Centra za upravljanje stresom i Instituta za fobije, koji je razgovarao sa National Geographic-om 2013. godine.
Ali dok se neki ljudi ponašaju drugačije na ovaj dan, mnoga istraživanja sugerišu da niko od nas zapravo ne nailazi na probleme češće. Godine 2011, jedna nemačka studija je otkrila da nema razloga za strah od operacije na petak 13.; učestalost i verovatni ishodi procedura se ne razlikuju nego bilo kog drugog dana. U međuvremenu, američke hitne službe ne beleže porast broja pacijenata, saznali su drugi istraživači 2012. godine. Čak ni berza, na kojoj iracionalni strahovi mogu da pokreću ponašanje u stvarnom svetu, ne stoji lošije na petak 13.
(Kurir.rs/National geographic)
VIDEO: Petak13. dan posvećen mrtvima