Dva veka Matice srpske! Autorski tekst prof. dr Dragana Stanića: Matica srpska - sabornost i pouke njenog trajanja...
Autorski tekst
Prof. dr Dragan Stanić,
predsednik Matice srpske
Matica srpska, najstarije srpsko književno, naučno i kulturno društvo, osnovano je 4. (po starom) / 16. februara (po novom kalendaru) 1826. godine u Pešti.Osnivanju ustanove prethodilo je 1824. godine pokretanje Serbske letopisi (od 1873. naziva se Letopis Matice srpske), književno-naučnog časopisa koji je Georgije Magarašević, njegov osnivač i profesor Gimnazije u Novom Sadu, opisao sledećim rečima: "Sve što se god Slavenskog naroda ot Adriatskog do Ledenog, i ot Baltiskog do Crnog mora voobšče; a osobito što se nas Serbalja tiče i to u književnom prizreniju; sve je to predmet Serbske letopisi." Već posle nekoliko častica ovog časopisa pokazalo se da je ovakva publikacije i te kako potrebna srpskom intelektualnom građanstvu, ali je postalo jasno i to da Letopis ima potrebu za nekim oblikom institucionalne zaštite.
Tu zaštitu je stekao kad se, na temelju zajedničkih zamisli, jedna grupa preduzimljivih peštanskih trgovaca udružila s jednim pesnikom i advokatom: trgovci su bili Josif Milovuk (rodom iz Srema), Gavrilo Božitovac (iz Pešte), Jovan Demetrović (iz Dalmacije), Petar Rajić i Georgije Stanković (iz Banata), Andrija Rozmirović (iz Sremskih Karlovaca), a jedini intelektualac i književnik među osnivačima bio je Jovan Hadžić (u književnosti poznat kao Miloš Svetić, rodom iz Sombora). U osnivačkom dokumentu zapisano je da "mi, dole podpisani dobrovoljno se slažemo i ustanovljavamo jedno Družstvo, kao jedno telo, koje ravnim i jednim jedinim dahom za polzu i slavu narodnu diše", da "povod k zavedeniju ovog Družstva jest jedina ljubov i revnost k obštemu blagu; a namerenije jest rasprostranenije knjižestva i prosveščenija naroda Srbskog, to jest da se Knjige Srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju, i to sad, i otsad, bez prestanka, za svagda."
Iste 1826. godine osnivačima se pridružio i srpski knez Miloš Obrenović: on je uplatio predviđenu članarinu za svog brata Jevrema, ali je zato za sebe uplatio petostruki iznos. Tako se već 1826. godine pojavio ne samo osnivač ustanove nego i njen prvi veći dobrotvor. Dvadesetak godina kasnije i predstavnici drugih dveju srpskih vladarskih kuća su se takođe pridružili Matici srpskoj: 1845. godine pristupili su tadašnji knez srpski Aleksandar Karađorđević, kao i vladika crnogorski Petar II Petrović Njegoš, koji je i pre učlanjenja u Maticu bio saradnik Letopisa 1837-1838. godine, a tome je 1834. prethodio kritički prikaz njegove knjige "Pustinjak cetinjski" iz pera sekretara ustanove Teodora Pavlovića. Ulaskom predstavnika svih triju srpskih vladarskih kuća u Maticu srpsku samo je dokazana sabornost kao jedno od osnovnih načela po kojima Matica srpska postoji. Ta sabornost podrazumeva da u Maticu ulaze ljudi različitih političkih, ideoloških i dinastičkih opredeljenja, različitih vrsta kreativnosti, kako onih koji proizvode intelektualna i kulturna dobra, tako i oni koji proizvode materijalna i finansijska dobra, različitih narodnosti, veroispovesti, pogleda na svet, ali je svima njima zajednička potreba da iskazuju poštovanje za kulturne vrednosti i za konstituisanje srpske kulture kao razvijenog, bogatog sistema delatnosti.
Danas, dva veka od svog osnivanja, Matica srpska i dalje neguje ideale koji podrazumevaju onakvu sabornost kakva je demonstrirana već u prvih dvadesetak godina postojanja ustanove. Jedino s takvim zajedništvom, koje bi uspešno objedinjavalo veoma različite ljude i stvaraoce, mogu se obavljati oni složeni poslovi koje je Matica srpska uvela u svoj program rada. Reč je o mnogobrojnim oblicima delatnosti, od kojih su najvažniji: briga o srpskom standardnom jeziku (s publikacijama kao što su: Pravopis srpskoga jezika; Rečnik srpskoga jezika; Normativna gramatika srpskoga jezika), enciklopedijske publikacije (Srpski biografski rečnik; Srpska enciklopedija - zajedno sa SANU i Zavodom za udžbenik; Leksikon pisaca Jugoslavije; Leksikon pisaca srpske književnosti; Srpski šahovski leksikon), leksikografske publikacije (Rečnik srpskih govora Vojvodine; Rečnih bačkih Bunjevaca), kartografske publikacije (Atlas naselja Vojvodine: Srem, Banat, Bačka), čitav niz naučnih monografija, zbornika radova, fototipskih izdanja i sl. Ogromna je važnost Matičinih naučnih časopisa (devet takvih publikacija), kao i desetak povremenih publikacija. Sve u svemu, Matica srpska je jedan ogroman, neiscrpan kreativni potencijal i otvoreni pogon različitih istraživačkih mogućnosti. Takva, otvorena i dinamična, radna i kreativna Matica ne mora brinuti za svoju budućnost, ali bi o njenoj budućnosti trebalo da brine celokupna društvena, a pogotovo kulturna i naučna zajednica: Matica srpska obavlja mnoštvo izuzetno korisnih društvenih funkcija, pa zato imamo sve razloge da slavimo njenih dvesta godina trajanja i upornog rada.