SRBIJA MORA REĆI DOSTA! Otac mu Šiptar, ćerku mu ogavno ugurali u pedofiliju, sina lažno kriminalizovali. Zatvorite oči i zamislite da je Vučićeva porodica VAŠA
To svakako nije samo još jedna u beskonačnom nizu laži o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici.
Mislimo na navodnu vest objavljenu na opskurnom sajtu srbijadanas.net da je Danilo Vučić vlasnik nekakvog bivšeg socijalističkog preduzeća za proizvodnju pića i stotina hektara vinograda – a da u tekstu nema nikakvog objašnjenja za takvu tvrdnju osim da mu je otac, kao predsednik Srbije, jednom pored tih vinograda prošao!
Na takve laži naša javnost je odavno navikla.
Ako na pijaci jedna prodavačica dobaci drugoj da vara na kantaru, ova će je tužiti i dobiće odštetu za duševnu bol.
Ako za predsednika Srbije napišete da mu je pravi otac Albanac, da je javnosti umesto deteta poturio hologram, da je s Belivukom razrađivao planove za pljačke…, ako napišete sve što vaš bolesni um može da smisli, neće vam se ništa desiti osim što ćete biti pozvani da govorite na blokaderskom protestu, da gostujete u jutarnjem programu jedne od Šolakovih televizija ili da date intervju Danasu ili Radaru.
Sezona lova na Aleksandra Vučića neprestano je otvorena. Takmičenje ko će smisliti gadniju uvredu ne prekida se.
Istini za volju, treba priznati da takmičari ne posustaju. Javnost uvek bude zapanjena kako nisko blokaderski oblik života – teško je sve njih nazvati ljudima – može da padne, u kakav sve mulj da propadne, koliko dna može da probije.
Delom je za to odgovoran mentalni sklop, neka greška u moždanim sinapsama, koja, kratko spojena, proizvodi objave na društvenim mrežama bez ikakve kontrole centara za moral, za stid i za istinu. A delom je sve jača frustracija zbog uspešnosti Vučićeve politike i njegovog opstanka na vlasti uprkos vračanju, bajanju i prizivanju „samo što nije“ propasti.
To je jedan nivo priče. Onaj površinski, prljava pena na površini reke. Ne treba imati iluziju da se tu može nešto promeniti, jer javni prostor toliko je zagađen da smo se, nažalost, adaptirali. Neukus, vulgarnosti, laži, odsustvo stida… i u budućnosti biće naše redovno stanje.
Ali ispod pene je mutna voda s vrtlozima, i tu se situacija menja iz dan u dan. Nagore!
Jer kontinuirani napadi na predsednika Srbije i njegovu porodicu, ma koliko neki od njih pojedinačno izgledali sumanuti zbog zjapećeg nesklada s realnošću, kao što je ovaj na Danila Vučića, a drugi bili bljutavi do apsolutnog gađenja (kakav je bio onaj na ćerku Milicu i aluzije na zlostavljanje Epstina) imaju opak krajnji cilj: da se Aleksandar Vučić dehumanizuje, da mu se oduzme svaka ljudska crta. Istorija zna takve primere: cilj je da se njegova fizička likvidacija učini prihvatljivom, ako već ne i poželjnom, i da se njegovi egzekutori unapred opravdaju.
Ko tvrdi da to ne vidi, da toga nije svrstan i ko se protiv toga ne pobuni, saučesnik je u zločinu!
Karađorđe, Mihailo Obrenović, Aleksandar Obrenović, Aleksandar Karađorđević, Đinđić… svima je nožem ili metkom prekraćen život pošto su prethodno u javnosti bili izloženi dobro organizovanom verbalnom linču i upornoj klevetničkoj kampanji.
Srbija ovaj niz mora da prekine.
Srbija mora da kaže dosta!