USTAJE U 3 DA ČISTI RIBU PA PRAVO U PINKOVE ZVEZDE! Milorad Vasić drži ribarnicu na pijaci - sprema krompir-salata, pali roštilj, a od njegovih kometara se ježi
Na Bajlonijevoj pijaci dan ne počinje kad se otvore kapije, nego mnogo ranije, dok je grad još uspavan. Dok većina ima još nekoliko sati sna do prvog alarma, u ribarnici Milorada Vasića i njegove porodice već se slaže led, izlaže riba, filetiraju komadi bez kostiju, sprema krompir-salata i pali roštilj.
Među komšijama, Miloradova tezga je godinama bila adresa na koju se dolazi po svežu ribu i dobar razgovor. Ali poslednjih dana, ljudi mu prilaze i iz drugog razloga - gledali su ga na televiziji. Milorad ima 38 godina, od toga dvadeset godina provedenih u porodičnoj ribarnici, a tek sada je, prvi put u životu, stao na veliku scenu i to baš scenu "Pinkovih zvezda".
Kada se Milorad pojavio na televiziji, pijaca je reagovala odmah, ali na način koji je tipičan za Bajloni - sa šalom, radoznalošću i dobacivanjem. U njegovom slučaju, situaciju dodatno komplikuje jedna stvar - Milorad ima i brata blizanca.
- Evo već sam došao do trećeg kruga. Prijavio sam se iz znatiželje za "Pinkove zvezde". I pokazalo se dobro zasad. Pošto smo ja i brat blizanci, komšije se sada pitaju ko se od nas dvojice prijavio za "Pinkove zvezde", gledaju dobro jednog, pa drugog, pa onda prepoznaju da sam ja. Svi su pozitivnog mišljenja - počinje Milorad priču o svoja dva sveta.
Komšije mu daju savete i prekorevaju ga
I upravo tu, između zime koju razume samo onaj ko je sate proveo za tezgom i neprekidnog susreta sa najrazličitijim ljudima, Milorad je stekao ono što mu danas, kako kaže, najviše znači i na sceni - strpljenje, disciplinu i sposobnost da prepozna i razume emociju sagovornika.
Komšije su odmah primetile da je imao tremu. Navikle su da ga vide drugačijeg - nasmejanog, opuštenog, glasnog dok peva na pijaci ili dobaci šalu preko tezge, pa im je ta njegova stegnutost pred kamerama bila gotovo neobična. Zato mu prilaze sa osmehom, čestitaju mu, našale se na njegov račun, ali mu i dobronamerno poručuju da se opusti i da se pokaže onakvim kakvim ga oni poznaju.
- Daju mi neke savete da se oslobodim malo treme… Da otpevam kako treba, da pustim glas - priča Milorad.
Već se prijavljivao na takmičenja, ali bezuspešno
Kad priča o muzici, Milorad ne govori o njoj kao o nečemu što je došlo iznenada, niti kao o novom hobiju. Muzika je, zapravo, bila prisutna paralelno s poslom godinama.
- Dugo smo u ovom poslu - ja i brat smo dvadeset godina u ovom poslu, a otac preko četrdeset godina. Tako da nas je on uveo u ovaj posao, ali smo se muzikom bavili dok smo bili mlađi. Ja sam učio harmoniku, brat je učio klavijaturu. Išli smo kod dobrog profesora i tim pravcem smo se vodili. Malo muzika - malo posao i to je to. Sada imam 38 godina i ovo mi je prvi nastup, ali uvek me je zanimala ta velika scena da vidim kako je to i zato sam se iz znatiželje i prijavio za "Pinkove zvezde".
Priznaje i da je bilo pokušaja da se okuša na audicijama i ranije, ali bez većeg uspeha. Danas na to gleda jednostavno - samo je trebalo vremena da se stvari poslože. Odluka da se ponovo prijavi na takmičenje nije došla sama od sebe. Ovoga puta presudna je bila snažna podrška najbližih.
- Žena me je ovaj put naterala, ona je insistirala da se prijavim za "Pinkove zvezde". Razmišljao sam - da idem, pa šta bude. Bio je tu drugar koji me je bodrio i on se sa mnom zajedno prijavio za audiciju. Posle su me zvali na neku finalnu audiciju, klasirali su pevače i pozvali su me na ovo snimanje.
"Nemam tremu od kamera, nego od žirija"
Tako je, posle dvadeset godina iza tezge, prvi put stao pred žiri i kamere.
- Nemam toliko tremu od kamera i reflektora jakih, nego imam tremu od žirija. Osećam odgovornost prema njima da to bude lepo otpevano i tačno. Trema se povećava kad vidiš da da mnogi daju "ne". Onda dobiješ onu veću veću želju da otpevaš još jače i bolje, ali to je već bilo pred kraj.
Umesto da se zadrži na utisku o nastupu, Milorad je odmah znao šta mu je sledeći korak. Rekao je da je sada uvideo kako može da popravi ono što mu je zamereno i da je već našao privatnog profesora kako bi radio i na pevanju i na scenskom nastupu, jer je shvatio da talenat nije dovoljan ako te trema "zaključa" onda kada treba da pokažeš najviše. Žiri mu je jasno stavio do znanja da vokalno stoji dobro, ali da mu je scenski nastup bio slabija tačka.
- Mentorka me podržava, njoj sam baš zahvalan - i Zorici Brunclik i Kemišu. Baš su ažurni prema kandidatima, trude se da pokažu, da objasne kako treba da se peva, tako da - svaka im čast. Imamo dve ili tri probe pred nastup, tu se malo i opustimo na toj sceni i opet bude lakše. Prošao sam u baraž i sad spremamo pesme za četvrti krug. Pripremili smo dve dobre - brzu i sporu pesmu. Posle četvrtog kruga idu dueli. To je još malo teža situacija - objašnjava.
"Najteže mi padaju komentari Bosanca"
Na sceni i van nje najčešće peva pesme izvođača poput Harisa Džinovića i Jašara, sa čijim se hitovima i predstavio, a muzički uzor su mu i Šaban Šaulić i Ljuba Aličić, pevači uz čije je pesme odrastao. U žiriju takođe ima svoje favorite.
- U žiriju su mi najomiljeniji Zorica i Bosanac. Najteže mi padaju komentari Bosanca. On se po mom mišljenju najviše razume u muziku i njega i njegovo mišljenje cenim.
Milorad nije promenio život iz korena niti je preko noći postao neko drugi. I dalje je na Bajlonijevoj pijaci, i dalje ustaje u pola četiri i radi isti posao koji radi već dvadeset godina. Razlika je samo u tome što je sebi, posle mnogo odlaganja, dao šansu da izađe na scenu i proveri dokle može da dogura. A za nekoga ko je dugo čekao pravi trenutak, to je već velika stvar.
kurir.rs/blic