Propalo mi je putovanje, ali je stigla uloga u filmu "Biće novih leta": Mladen Lero o glumi i svom neobičnom putu od čuvanja stoke na selu do filmskog seta
Domaća kinematografija bogatija je za još jedan naslov koji obećava, a kritičari ga već nazivaju osveženjem sezone. Film "Biće novih leta" Gvozdena Đurića stiže 24. februara pred publiku, a s njim i nada srpskog filma Mladen Lero. On je dobro poznato lice nove generacije naše glumačke scene koja voli pozorište za decu i mlade "Duško Radović" i "Boško Buha", a povod za naš susret je filmska priča koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Mladen otkriva kako se zaljubio u glumi i svoj put do prve velike uloge.
Imate li tremu pred premijeru filma kao i u pozorištu?
- Naravno da imam tremu.
Kako ste postali deo ove priče i dobili ulogu Luke Škrbića?
- Kad se završila pozorišna sezona, otišao sam na selo i tamo proveo dva meseca u nekoj vrsti izolacije. Pripremao sam se za putovanje na koje sam planirao da odem pre početka sledeće pozorišne sezone. Dva meseca sam čuvao stoku i razmišljao kako bi bilo super da me neko pozove da nešto radim. Želja mi se ispunila - u toku dva dana sam dobio tri ponude, a sve tri trebalo je da budu u periodu mog dalekog i dugo planiranog putovanja. Drugarica i koleginica Andrijana Zukić, koja je izvršni producent filma, pozvala me i rekla kako ima zanimljiv scenario i da pročitam ulogu Luke Škrbića. Scenario je bio sjajan i pozvala me je da dođem u grad i upoznam se s Gvozdenom. Tih nekoliko dana do početka snimanja tešio sam se naslovom našeg filma, time da će i za mene biti novih leta.
Zavirite na snimanje filma "Biće novih leta"
Ko je Luka? Gde ste u tom liku pronašli sebe?
- Luka je mladić koji želi da pređe u svet odraslih njemu svojstvenim i pomalo luckastim metodama, ali je istovremeno i majčin mezimac. Taj period prelaska iz deteta u odraslog čoveka je nešto s čim nije teško identifikovati se.
Kakve uspomene vas vežu za snimanje i rad s Tamarom i Zlatanom?
- Sjajne! Bilo je uživanje raditi s njima i sa ostalim kolegama. Kao stariji i iskusniji, savetovali su me kad je to bilo potrebno, ali su mi i dopuštali da slobodno gradim svoj lik. Raditi s takvim glumcima je ozbiljna privilegija.
Pažnju šire javnosti privukli ste zapaženom ulogom Nikolče u projektu "Nečista krv". Kako danas gledate na to snimanje?
- Uloga Nikolče je bila moja prva uloga na filmu. O tom projektu se tad mnogo pričalo i za mene je bila velika stvar što sam u njemu učestvovao. Ljudima je poznat roman Borisava Stankovića i to je film odmah odredilo kao nešto što će privući pažnju. Film i serija se i dalje često repriziraju i čini mi se da publika voli "Nečistu krv".
Gotovo cela vaša klasa je bila u seriji "Samonikli". Kako objašnjavate to da je takva priča prošla nezapaženo, a u svetu su hit takvi TV formati?
- S moje klase u "Samoniklima" su igrali Luka Antonijević i Milan Bobić, koji su u seriji napravili odlične uloge, a bilo je još dosta mladih glumaca u podeli i mislim da je i to jedan od kvaliteta serije. Ja volim da verujem da serija nije prošla nezapaženo, ali svakako verujem da je zavredila veću pažnju od one koju je dobila i nije kasno da se to promeni. Od prošlog leta, kad je počela sa emitovanjem, ona se gotovo bez pauze reprizira. Govori o važnim stvarima i ozbiljno preispituje vrednosni sistem mlade generacije. Nadam se da će "Samonikli" da niknu sami i pronađu mesto koje im pripada.
Angažovani ste u pozorištima koja su primarno okrenuta mlađoj publici ("Boško Buha" i "Duško Radović"). Mnogi glumci kažu da su deca najiskrenija, ali i najstroža publika. Kakvo je vaše iskustvo - šta je najteže, a šta najlepše u igranju predstava za decu u današnje vreme, kad im je pažnju teško zadržati?
- Da, problemi s pažnjom su prisutni u svim generacijama i glavna okupacija su uglavnom stvari koje se svode na instant senzaciju, a sve ređe na duboko promišljanje. To je verovatno zbog toga što ono zahteva određene napore dok instant senzacija ne traži ništa i predstavlja određenu vrstu anestezije. Nisam roditelj, ali verujem da je pravi podvig sačuvati dete od toga, a pozorište je svakako jedan od sjajnih načina. U "Radoviću" pored dečje scene u prethodnih nekoliko godina razvijamo i večernju scenu, koja je privukla veliku pažnju s predstavama kao sto su "Dečak s koferom", "Sjaj zvezda na plafonu" i "Ako pčele nestanu sa lica zemlje" (dramatizacija Tijane Grumić, zasnovana na romanu "Omladina bez Boga", u režiji Anje Šuše).
Igrate u pozorištu uglavnom dečake i tinejdžere. Da li i privatno odbijate da odrastete?
- I ja sam to primetio. Kad sam u sali pitao Damjana Kecojevića zašto mene u pozorištu toliko zovu da igram dečake i tinejdžere, on mi je rekao - pa zato što si mlad. Uživaću dok to bude trajalo zato što verovatno neće još dugo. Važno je šta utisneš u taj prostor koji imaš, a odgovornost prema svakoj ulozi je ista. Meni je čak i veća kad igram ovakve uloge zato što sam sve dalje od te generacije i ne bi bilo u redu pristupiti im s podrazumevanjem, nego stalno iznova tragati i osluškivati duh mladih.
Postoje li rečenice, gestovi ili tišine sa snimanja ili iza pozorišne scene koje i danas nosite sa sobom kao lekciju?
- Imao sam ogromnu sreću da sam bio okružen ljudima za koje sam verovao da su dobronamerni i da sam ih se ticao, a koji su se duboko utiskivali u moje viđenje života i umetnosti. Tu su bili značajni saveti, ali i pažnja i nežnost koju sam dobijao. I dalje mi u glavi pri svakoj novoj ulozi odzvanjaju pitanja i reči prekora i podrške mog profesora Milana Neškovića. Verovatno je to i zato što je on izuzetno intenzivna osoba, ali najviše zato što nam je preneo ljubav, odgovornost i veliku strast prema ovoj profesiji.
Mladen Lero uloge na pozorištu i filmu
Glumu ste upisali veoma mladi. Kako ste se u nju zaljubili?
- Ne znam, delovala mi je izazovno i potpuno nepoznato. Mislim da su to stvari koje me pokreću i privlače.
Šta je za vas, na kraju dana, gluma?
- Zbir onoga što sam u toku studija slušao od profesora, a to je da je gluma zbir svih životnih iskustava, mogućnosti da ih preneseš na scenu i svega novog što kroz rad nakon studija osećam i saznajem. Samo tome bismo mogli posvetiti još mnogo vremena.
Znate li šta vas sve čeka u 2026. godini?
- Pored premijere i početka bioskopskog života filma "Biće novih leta", sredinom februara u "Radoviću" ulazim u proces sa Đurđom Tešić, koja postavlja tekst "Mala Frida" na dečjoj sceni. Nakon toga, u junu, slovenački reditelj Primož Ekart na večernjoj sceni u "Radoviću" postavlja Brehtovog "Baala" i tome se veoma radujem.
Bonus video: Ristovski o stanju na filmu