Šta treba uraditi s odećom pokojnika? Stručnjak rešio dilemu "To se u Srbiji smatra hrišćanskim, a nije"
Kada izgubimo voljenu osobu, jedno od pitanja koje nas odmah muči jeste šta uraditi sa njenim stvarima. U Srbiji, odluke o tome često zavise od tradicije, ličnih osećanja ili verovanja. Dok neki odmah uklone odeću pokojnika, drugi čekaju neko vreme, smatrajući da nije dobro žuriti, a određeni predmeti se čuvaju kao uspomena.
Ova tema donosi sa sobom i emotivne dileme, ali i pitanje sujeverja. Koje su prave prakse u našoj kulturi, otkrio je jednom prilikom etnolog i antropolog Aleksandar Repedžić.
"Sve zavisi od kraja do kraja. U srpskoj kulturi, sama odeća ima jako magijsko dejstvo. Svakako, moramo da znamo da se sama odeća u različitim kulturama daruje pokojniku. Tako, na primer, u vlaškoj, na 40 dana daruje se pokojnikova odeća, a onaj ko prima odeću, predstavlja pokojnika na pomani, odnosno daći. Toga nema, na primer, u srpskoj kulturi.
A na daći od pola godine i na godinu dana, daruje se nova odeća i kupuje se specijalno za tu priliku. Takođe, odeća u narodnoj religiji, i kod Srba i kod Vlaha, ima magijski aspekt i nije dobro sahraniti tuđu odeću s pokojnikom jer se veruje da će ta osoba, čija je odeća, biti zavezana ili će biti bolešljiv", rekao je Repedžić u emisiji "150 minuta" na Prvoj.
Klikom na link saznajte zašto su grobovi duboki baš dva metra.
Šta da učinite sa odećom pokojnika?
"Ili da se pokloni ili je nosite, zavisi ko šta voli... Moramo da shvatimo kako je nekada bilo. Danas se garderoba kupuje na kilograme i mi smo deo potrošačke zapadne kulture, a ranije to nije bio slučaj. Ranije ste imali dva komada odeće, jednu za vašar, a drugu radnu i odeća je morala da se koristi", objasnio je etnolog.
Na pitanje da li odeća može da donese karmu, odgovorio je odrično.
"Ne može vam odeća ništa, to je autosugestivno, to je od čoveka do čoveka. Nikome ne može odeća da naudi".
Šta da radite sa cipelama?
"Znate kako, u antropologiji i srpskoj kulturi nema toga šta se radi sa cipelama. Iz higijenskih razloga ne bi trebalo nositi, svako ima različito gazište. Toga jednostavno nema u srpskoj kulturi. Cipele kao cipele u pogrebnim običajima imaju veliku ulogu posebno kod Vlaha jer se pogrebnim pokrovom one ne pokrivaju da bi pokojnik mogao da hoda na onom svetu", dodaje Repedžić.
Kome da poklonite odeću pokojnika?
"To je proizvoljno, a ja bih to poklonio nekom iz svoje bliže okoline, nekome ko je bio blizak s pokojnikom, cenio ga, poštovao ili najbližoj rodbini. Slučaj u našoj kulturi jeste da se odeća čuva godinama i da se nikom ne daje jer i na taj način i dalje verujemo da je on tu i da je duša vezana za neki predmet, a to su animistička verovanja koja su hrišćanizovana, kao kad neko ne dira nečiju sobu u kojoj je neko provodio najviše vremena. Toga ima i u zapadnoj kulturi, to vidite u filmovima, nije to nešto što je vezano samo za nas... Ljudi se drugačije bore sa tugom", rekao je etnolog.
Da li da menjate krevet pokojnika?
"Poznato mi je da ljudi žele da promene krevet ako je neko dugo bolovao. Krevet može da ostane kao deo nameštaja, ali opet kažem, to je individualno. Nakit uglavnom ostaje, niko ga se ne odriče", zaključio je Repedžić.
(Kurir.rs/ Mondo)
Bonus video: