Dragan Nikolić nije mogao bez suza da recituje "Plavu grobnicu",uz nju je tražio da ga sahrane! Saramandić:Vetar nas je šibao, čamac se ljuljao, on je rekao...
Šta su nama Krf i Vido i zašto o njima moramo da vodimo računa, ali i da vodimo generacije koje dolazi možda najbolje pokazuje čuveni stihovi "Plave grobnice" iz usta barda srpskog glumišta Dragana Gage Nikolića. Oni uz koje je tražio i da bude sahranjen. Suze koje ne možeš zaustaviti i ono što se ni najboljem ne da odglumeti - sve govore.
Ljubomir Saramandić, kustos Srpske kuće na Krfuživo se seća tog marta 2006, kada je sniman dokumentarni film "Gde cveta limun žut" reditelja Zdravka Šotre o povlačenju srpske države, vojske i civila preko Crne Gore i Albanije u zimu 1915/16. i dolasku na Krf početkom te 1916.
- Najveća vrednost tog filma je naracija Dragana Nikolića. Gaga nas je, onakav jedinstven, tokom snimanja, uveseljavao svojim šarmom i šalama. Tog marta čitavih 10 dana, koliko je ekipa bila na Krfu, duvao je vetar i nismo mogli da odemo na Vido i Plavu grobnicu. I deseti, poslednji dan otišli smo na sopstvenu odgovornost. Vetar je i dalje šamarao, čamac se ljuljao, a Gaga se šalio: "Šta iako se prevrnemo?! Ništa strašno, za glumcima niko ne žali" - prisetio se sinoć Saramandić na krcatoj književnoj večeri "Hodočašće na Krf" u Galeriji 73 na Čukarici u Beogradu, nazvanoj po istoimenoj mu knjizi.
Dolazak do Vida i Plave grobnice poseban je doživljaj. Tu niko ne može ostati ravnodušan, pa nije mogao ni naš velikan.
- Svaki put kada je pokušao da izrecituje "Plavu grobnicu" Milutina Bojića, tu na Plavoj grobnici on bi zaplakao. I nikako nije uspeo da zaustavi suze. Svaki pokušaj je prošao isti. Posle sat vremena, reditelj je rekao da se vraćamo. Ostalo je tako sa suzama. To je zaista najznačajnija interpretacija sa Plave grobnice, taj naboj i emocija su neverovatni - kazao je Saramandić, podsetivši da je tada bila 90. godišnjica iskrcavanja na Krf.
Deset godina kasnije, 11. marta 2016. u crkvi u Majnhajmu Saramandić je držao predavanje o ovoj slavnoj epopeji Srbije.
- Insistirao sam da predavanje završim puštanjem inserta iz filma u kome Nikolić recituje "Plavu grobnicu". Kad sam odmah potom uključio telefon video sam vest da je Gaga preminuo. I to u godini u kojoj smo obeležalavali sto godina od iskrcavanja na Krf. Kasnije sam čuo da je njegova poslednja želja bila da mu na sahrani puste tu "Plavu grobnicu" - rekao je Saramandić.
I zaista, komemoracija Draganu Nikolić završena je tom čuvenom "Plavom grobnicom", kojom je završeno i vrlo posećeno predavanje Saramandića. A počelo je horskim izvođenjem pesme "Tamo daleko", na koju smo svi ustali na noge. Oda srpskim ratnicima ne sluša se stojeći.
- Najemotivniji momenti za sve ove godine na Krfu su mi onaj iz 2004. kada je prvi put intonirana himna "Bože pravde" i 2006, kada se odvojila Crna Gora, a ja nisam čekao zvanični telegram Beograda, već sam odmah podigao srpsku zastavu - istakao je kustos, koji s ponosom navodi da je Srpska kuća najbolje ocenjeni muzej zapadne Grčke i treći najbolji u čitavoj Grčkoj po merilima posetilaca, i to uglavnom stranaca.
Za čitavih 25 godina, koliko je kustos Srpske kuće, dočekao je i ispratio hiljade i hiljade Srba. Ističe da je najvažnije kako mi odrasli dajemo primer mladima.
- Često dođu grupe umorne od puta, bez koncentracije, nezainteresovani. Ali, kada im pokažem fotografiju Albanske golgote i kažem da su njihovi vršnjaci toliki put, ali mnogo teži, prešli peške po planinama od 1.800 metara nadmorske visine, na minus 20 stepeni, odmah promene koncentraciju. Zanima ih, slušaju. I vidim da je na Vidu i kod Plave grobnice drugačiji osećaj i ponašanje, kao neko pročišćenje. Dolazak na to mesto nije povratak u prošlost već podsećanje ko smo, ko smo bili i šta možemo da budemo - naveo je Saramandić i dodao da je jako važno da naša deca idu na ekskurzije na Krf i Vido.
Ređaju se slike - Albanska golgota, Kralj Petar i četiri vola, deca u snegu, Plava grobnica, srpski vojnici na Krfu, Krfska deklaracija koju je Ante Trumbić potpisao ćirilicom... I onda neverovatni Nemanja Crnatović seda za klavir. "Srpski Bočeli" izvodi "Ovo je Srbija", aplauz ne staje...