Radila kao medicinska sestra u I svetskom ratu, pa se zaljubila u gej slikara: Otac joj rasturio veridbu, a smrt jedine ćerke jedva je preživela
Princeza Luiza Batemberg poticala je iz jedne od najplemenitijih evropskih porodica: njena prabaka bila je Kraljica Viktorija, brat Luis postao je Earl Mauntbeten od Birmi, a sestra Alis bila je majka Princa Filipa. Ipak, život ove malo poznate princeze, koja je kasnije postala kraljica Švedske, bio je pun izazova i iznenađenja.
Rani život i odrastanje
Luiza je odrastala u prostranom Šlosu Hajligenberg u Velikom Vojvodstvu Hese. Poznata je bila kao Lejdi Luiza Mauntbeten kada je njen otac, Princ Luis, 1917. godine postao prvi Markiz od Milford Hevena, od strane Džordža V. Porodica se često selila između različitih teritorija u Britanskom carstvu, a Luiza je često posećivala svoju prabaku, Kraljicu Viktoriju, u omiljenom domu Osborn na ostrvu Vajt.
U galeriji pogledajte fotografije:
Po svemu sudeći, detinjstvo joj je bilo srećno: roditelji su se mnogo voleli, a Luiza je uživala u društvu svojih braće i sestara, posebno brata, sa kojim je održavala dopisivanje tokom celog života.
Prvi svetski rat i ljubav prema umetniku
Tokom Prvog svetskog rata, princeza se prijavila u Crveni krst kao medicinska sestra i dobila je britanske medalje za izvanrednu službu. U tom periodu, u poljskoj bolnici u Neversu, upoznala je Sandi Hila, umetnika bez mnogo novca, rođenog iznad porodične ribarnice u Pertu. Uprkos različitim društvenim pozadinama, zaljubili su se. Luiza ga je opisala kao osobu koju je oduvek tražila i za koju nije mislila da će ikada naći. On je, prema njenim rečima, razumeo ljubav i brak na isti način kao i ona.
Sandi, koji je bio talentovan na Edinburškoj školi umetnosti, osvojio je stipendiju za putovanja po Evropi, a nakon rata se preselio u Pariz, gde ga je Luiza pratila. Kraljica Viktorija ga je smatrala duhovitim i stidljivim, opisavši ga kao potpuno dobrog momka, ali nisu svi su odobravali ovaj neobičan par.
"Šetala sam Londonom sa njih dvoje, ali se svi okreću i smeju mu se. Ona je ludo zaljubljena u njega, ali on je toliko pretenciozan," izjavila je svojevremeno sestra Luize, princeza Alis.
Par se tajno verio, dok je Sandi - sada poznat kao Aleksander Stjuart-Hil, pokušavao da impresionira društvo svoje verenice, čak i boraveći nekoliko puta kod Luizinih roditelja. Međutim, ubrzo je njen otac shvatio da mora da prekine romansu: Sandi je bio homoseksualac, o čemu Luiza nije znala.
Suočavanje sa gubitkom i novi život
Nakon raskida, Sandi se preselio u studio u Čelziju i postao deo umetničkog i društvenog kruga 1920-ih, družeći se sa Evelinom Vau i Florens Mils. Luiza je bila slomljena srca i, sa 29 godina, uverena da se nikada neće udati. Međutim, sa 35 godina verila se za Krunskog princa Gustava od Švedske, 41-godišnjeg udovca. Njena veridba iznenadila je sve, pa čak i samu Luizu, kako piše Hugo Vikers.
Kraljevski život i humanitarni rad
Luiza je brzo savladala izazove kraljevskog života i preuzela brojne pokroviteljstva, iako je, kako je rekla, bilo teško biti zaštitnik različitih institucija, kada pre braka bila navikla na praktičan rad kao obična osoba. Tragično, njen jedini potomak, ćerka, rođena je mrtva 1925. godine. Ipak, posvetila je život humanitarnim ciljevima i bila poznata po modernim i progresivnim stavovima. Zalaganje za prava žena, pravičnu platu i tretman medicinskih sestara, kao i aktivnost u Crvenom krstu tokom Drugog svetskog rata, istakli su njenu posvećenost.
Kraljica Švedske i ekscentrične navike
U oktobru 1950., sa 61 godinom, Luiza je postala kraljica Švedske, kada je njen suprug stupio na presto. Bila je veoma popularna u zemlji i inostranstvu. Poznata po ekscentričnom ponašanju, često je putovala sa grupom pomeranaca, koje je pokušavala da sakrije ispod odeće na carini. Jednom je skoro udarena od strane autobusa u Londonu, pa je nosila karticu sa natpisom "Ja sam Kraljica Švedske" kako bi bila identifikovana u slučaju saobraćajne nesreće.
Kasniji život i smrt
Tokom 1950-ih, Luiza je imala nekoliko manjih srčanih udara. Njeno zdravlje pogoršalo se tokom jeseni 1964. godine, a poslednji javni nastup imala je na Nobelu u decembru iste godine. Preminula je u Stokholmu 7. marta 1965. godine i sahranjena je pored svog supruga i njegove prve supruge, Krunske princeze Margarete, u kraljevskom groblju u Stokholmu.
Do danas, kraljica Luiza se pamti kao pionirska vladarka koja je kršila konvencije, hrabro stajala iza svojih uverenja i posvećeno obavljala svoje dužnosti.
(Kurir.rs/Tatler)
Pogledajte video: Princ Filip i princeza Danica u hramu Svetog Save