Čep ga je na svadbi pogodio u oko, a onda je na automobilu stvorio dodatak bez kog je danas nezamislivo voziti, ali nije imao sreće
Robert Vilijam Kerns rođen je 10. marta 1927. godine u Geriju, u američkoj saveznoj državi Indijana. Bio je inženjer mašinstva, profesor i pronalazač, a najpoznatiji je po izumu intervalnih brisača vetrobranskog stakla – sistema koji omogućava da se brisači uključuju u pravilnim vremenskim razmacima.
Ova tehnologija danas se koristi u gotovo svim automobilima, a u široku upotrebu ušla je krajem šezdesetih godina.
Kerns je diplomirao mašinstvo na Univerzitetu Detroit Mercy, magistrirao inženjersku mehaniku na Univerzitetu Wayne State, a doktorirao na Institutu za tehnologiju Case.
Tokom Drugog svetskog rata služio je u Uredu za strateške usluge (OSS), organizaciji koja je bila preteča današnje CIA-e.
Nesreća na venčanju promenila mu život
Ideja za intervalne brisače nastala je nakon neobične nesreće.
Na svojoj svadbi 1953. godine Kerns je pogođen čepom od šampanjca u levo oko, zbog čega je delimično izgubio vid.
Godinama kasnije, 1963. godine, dok je vozio svoj Ford Galaxie po slaboj kiši, primetio je da mu stalni rad brisača smeta i dodatno iritira oštećeno oko.
Tada je došao na ideju da brisači ne moraju da rade neprekidno. Inspiraciju je pronašao u treptanju ljudskog oka, koje se zatvara i otvara u pravilnim intervalima, umesto da stalno ostaje zatvoreno. Na osnovu te ideje razvio je sistem isprekidanog rada brisača, pisao je Index.hr.
Automobilske kompanije koristile njegov izum bez dozvole
Kerns je 1964. godine patentirao svoj izum i predstavio ga kompaniji Ford. Iako su Fordovi inženjeri u početku pokazali interesovanje za njegov sistem, kompanija je kasnije odustala od saradnje.
Međutim, nekoliko godina kasnije Ford je ipak počeo da koristi sličan sistem. Godine 1969. Ford je u svoje modele Mercury ugradio intervalne brisače, ali bez Kernsovog odobrenja.
Višegodišnja sudska borba
Osećajući se prevarenim, Kerns je 1978. godine podneo tužbu protiv Forda zbog povrede patenta. Sudski proces trajao je više od jedne decenije.
Tek 1990. godine porota je presudila u njegovu korist i dodelila mu 5,2 miliona dolara odštete. Ford je na kraju pristao da plati ukupno 10,2 miliona dolara kako bi izbegao dalja suđenja.
Kerns je zatim tužio i kompaniju Chrysler 1982. godine zbog istog razloga.
U ovom slučaju uglavnom se sam branio na sudu, čak je lično ispitivao svedoke. Godine 1992. porota je ponovo presudila u njegovu korist, dodelivši mu 18,7 miliona dolara odštete.
Nakon žalbe i dodatnih sudskih postupaka, Kerns je na kraju dobio oko 30 miliona dolara zbog povrede patenta.
Visoka cena pravde
Iako je na kraju pobedio u sudskim sporovima, dugogodišnja borba protiv automobilskih kompanija ostavila je ozbiljne posledice na njegov privatni život.
Kerns je postao potpuno posvećen sudskim procesima i potrošio je milione dolara na pravne troškove. Zbog toga se raspao njegov 27 godina dug brak, a vremenom se udaljio i od svoje dece.
Njegova priča inspirisala je film
Kernsova životna priča inspirisala je i film „Flash of Genius“ iz 2008. godine, u kojem je lik pronalazača tumačio glumac Greg Kinir.
Robert Kerns preminuo je 9. februara 2005. godine u Baltimoru, od posledica raka mozga i Alchajmerove bolesti.
Iza sebe je ostavio dve ćerke, četiri sina i sedmoro unučadi, kao i izum koji je postao standard u gotovo svakom automobilu na svetu.
Bonus video: Nova epizoda emisije Auto