Đinđića sam shvatio tek posle njegove smrti: Basara predstavio novi roman
Na dan godišnjice ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije, u beogradskoj knjižari Delfi SKC predstavljen je novi roman Svetislava Basare "Đinđić memoari s onu stranu groba", koju je objavila "Laguna". O knjizi i tragediji srpske istorije, pored autora, govorili su Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik Nedeljnika, Ivan Milenković, filozof i književni kritičar, i politikolog Fahrudin Kladničanin. Osvrćući se na 12. mart 2003, Svetislav Basara je istakao da je taj dan doneo situaciju u kojoj danas živimo i iz koje ne možemo da odemo dalje.
- Negativna istorijska putanja našeg društva krenula je onog sekunda kada je metak pogodio Đinđića. Ideja knjige nije samo istraživanje okolnosti ubistva. Namera mi je bila da se pokažem "ovo društvo kako je trulo korumpirano u svim segmentima u prvoj, drugoj, trećoj i petoj Srbiji" - rekao je Basara, koji smatra da je zavera za ubistvo proizašla iz nespremnosti društva da izađe iz "poludivljaštva", slikovito dodajući da je na nepisanom referendumu više od 94,3 odsto glasalo za ubistvo - rekao je autor.
Tokom razgovora Basara je izneo nekoliko ključnih zapažanja o Đinđiću, srpskom društvu i posledicama atentata.
- Dugo sam se spremao za pisanje ove knjige. Jednu stvar moram reći, ja sam Đinđića shvatio tek posle njegove smrti, i to nekoliko godina posle ubistva. Video sam ga i čitao sam to u hodu magle i rata devedesetih godina. Međutim, tek kad sam sistematski pročitao njegove sabrane tekstove... Njegova smatranja u detektovanje nedovršenosti države Jugoslavije, to je nazvao Srbija. On je tu video naš promentalitetski problem. Video je gde leži problem i jedini način istog rešenja, a oni su očekivali od Đinđića, kao što očekuju i od Miloševića i od Koštunice, od svakoga, da deli pare i zapošljava - objasnio je Basara.
Basara je Đinđića opisao po svim pravilima antičke dramaturgije kao tragičnog lika koji se bori protiv sudbine, bez ikakvih šansi. Tragediju dodatno uvećava činjenica da su se bogovi ovde zamenili sa "ološem, fiškalima, provincijalnim dilerima droge i lopužama". Roman nosi i direktnu poruku o političkoj pozadini atentata. Basara im jasno poručuje:
- Ljudi se čeprkaju, to jest izvukli su guzice, ali uhvatio sam vas spuštenih gaća. Nije zaboravljeno.
Basara energično odbija da krivicu za tragediju svali na "narod" - objašnjavajući da je to apstrakcija i ideologija, te da se odgovornost mora tražiti u konkretnim ličnostima ili grupama zaverenika. Narod je, prema njegovim rečima, dobrovoljna žrtva negativnog animističkog sistema koji drži Srbiju u stanju omamljenosti.
Na pitanje o Đinđićevom nasleđu, Basara je pesimistično zaključio da više nema takvih ideja niti ljudi s takvom energijom. Nikome ne pada na pamet da krene tim putem jer je na metku bila ispisana jasna poruka:
- Ko god bude hteo da radi ovo što je radio Zoran Đinđić, ovako će završiti - zaključio je pisac.
Ostali sagovornici su se složili da je Basara napisao jedno od najznačajnijih dela novije književnosti. Ivan Milenković je naglasio da Basara kroz dekonstrukciju jezika maestralno ogoljava našu stvarnost i pokazuje nam sopstveni kukavičluk. Veljko Lalić je istakao da roman oživljava Đinđića na jedinstven način, podsećajući nas na propuštenu priliku za modernizaciju, dok je Fahrudin Kladničanin dodao da knjiga emotivno razara čitaoca jer nemilosrdno raskrinkava nacionalne mitove i pruža crnu sliku našeg društva kroz vrhunski politički triler.
Bonus video: Basara o Đinđiću