"NIKO NE ŽELI DA NJEGOVA ZEMLJA BUDE..." Ljudi izašli na ulice Venecuele, slave svrgavanje Madura, a evo šta misle o američkom napadu na Karakas
Sredinom februara stotine studenata sa najprestižnijeg univerziteta u Venecueliučinili su nešto što je donedavno bilo nezamislivo - njihov protest napustio je kampus Centralnog državnog univerziteta Venecuele u Karakasui prelio se na obližnju ulicu.
Pre američke vojne operacije 3. januara, u kojoj je uhapšen bivši predsednik Nikolas Maduro, studentski aktivizam u zemlji bio je veoma rizičan. Boravak u kampusu pružao im je određenu zaštitu, dok su studenti koji su protestovali na ulicama rizikovali prebijanje, hapšenje ili još gore posledice, piše Rojters.
Organizacije poput Ujedinjenih nacija osudile su navode o mučenju zatvorenika u Venecueli, uključujući elektrošokove, gušenje i uskraćivanje sna.
Zato je izlazak studenata na ulice, uz rodbinu političkih zatvorenika i uz povike "oslobodite ih sve", predstavljao čin otvorenog prkosa, dodaje agencija.
- Rođena sam 2003. i sve što sam znala bio je strah, do danas. Borimo se za slobodu kakvu želimo - rekla je 22-godišnja studentkinja Paola Kariljo pred okupljenima.
Nova generacija nakon slabljenja "čavizma"
Venecuelanski studenti bili su ključni akteri masovnih antivladinih protesta pre desetak godina. Međutim, demonstracije su oslabile nakon represije bezbednosnih službi, koja je uključivala hapšenja studenata i profesora, kao i nasilje motociklističkih grupa bliskih vlastima. Duboka ekonomska kriza dodatno je primorala mnoge mlade da napuste studije i počnu da rade.
Manji protesti 2019, 2024. i početkom 2025. brzo su ugušeni.
Sada, međutim, na ulicama je nova generacija. Deset studentskih aktivista sa četiri univerziteta reklo je da posle uklanjanja Madura vidi stvarnu nadu i da se danas osećaju sigurnije nego ranije da javno iznose svoje stavove.
Studenti, stari između 22 i 27 godina, odrasli su pod socijalističkim sistemom "čavizma", nazvanim po bivšem predsedniku Ugu Čavezu, koji je na vlasti bio od 1999. godine.
Zahtevi studenata - slobodni izbori i reforma institucija
Studenti ističu da njihovi zahtevi prevazilaze oslobađanje zatvorenika. Traže ukidanje zakona o "govoru mržnje" i terorizmu za koje tvrde da se koriste za represiju, organizovanje slobodnih i poštenih izbora, kao i obnovu državnih institucija koje su, prema njihovim rečima, urušene tokom dugogodišnje vladavine socijalističke partije.
Takođe zahtevaju veće budžete za univerzitete i povećanje plata profesorima, koji trenutno zarađuju oko četiri dolara mesečno.
Sukob studenata sa vrhom vlasti
Predsednik studentske federacije Univerziteta u Karakasu, Migelangel Suarez, čak se suočio sa privremenom predsednicom Delsi Rodrigez tokom jednog događaja na kampusu.
On je rekao da je najavio studentima da će joj se obratiti, nakon čega je oko dvadeset njih odlučilo da mu se pridruži. Prema njegovim rečima, to pokazuje koliko se situacija promenila nakon 3. januara.
Rodrigez, koja retko daje intervjue i uglavnom učestvuje na događajima podrške vladi, rekla je studentima da joj ne dozvoljavaju da govori. Suarez tvrdi suprotno - da su studenti spremni na dijalog o problemima univerziteta.
Studenti kao važna politička snaga
Prema procenama sociologa Karlosa Melendeza, oko 1,3 miliona studenata ima pravo glasa u zemlji od oko 28 miliona stanovnika. To ih čini potencijalno važnim političkim blokom na budućim izborima.
Melendez smatra da studenti ne deluju zbog partijskog uticaja, već kao reakcija na politiku vlasti i u želji da doprinesu obnovi demokratije.
Pomešana osećanja prema američkoj intervenciji
Studenti širom zemlje izrazili su olakšanje zbog odlaska Madura, ali su istovremeno oprezni prema ulozi Amerike u tim događajima.
Jedan student prava iz Marakaibarekao je da je za operaciju uklanjanja Madura saznao telefonskim pozivom prijatelja koji mu je rekao da "napadaju Karakas". Iako je pozdravio kraj dugogodišnje vlasti, naglasio je da bi više voleo da je promena došla mirnim i demokratskim putem.
- Niko ne želi da njegova zemlja bude bombardovana - rekao je.
Od studenta do zatvorenika i nazad
Za neke studente pitanje oslobađanja zatvorenika ima lični značaj.
Hoze Kasteljanos, 22-godišnji student ekonomije, uhapšen je u oktobru 2025. i proveo skoro četiri meseca u zatvoru pod optužbama za terorizam i izdaju, koje negira. Vlasti su ga optužile da je na univerzitetskoj zgradi okačio transparent "Sloboda dolazi".
Posle puštanja na slobodu, rekao je da ga je zatvor učinio odlučnijim da se bori za demokratiju.
- Nastavićemo mirno na ulicama, sa istinom na našoj strani, tražeći svoja prava kao Venecuelanci - rekao je.
Kraj jedne ere i nada u pomirenje
Studenti smatraju da je hapšenje Madura označilo kraj duge i bolne epohe zemlje.
- To je sloboda da kažeš šta osećaš, da govoriš o problemima univerziteta i društva - rekao je jedan student društvenih nauka.
Prema njegovim rečima, sada konačno postoji prostor da se izrazi nezadovoljstvo i da zemlja krene putem pomirenja.
Zavijorila se američka zastava
U dvorištu američke ambasade u Karakasu ponovo se zavijorila zastava Sjedinjenih Američkih Država.