Nova nemačka strategija
U takvim okolnostima, sposobnost odvraćanja ponovo postaje temelj bezbednosne politike. Transatlantsko partnerstvo nalazi se u fazi erozije i ulazi u period izražene neizvesnosti. Iako je NATO i dalje kičma kolektivne odbrane, promena ponašanja Vašingtona naterala je evropske prestonice na strateško promišljanje i podstiče ih da grade i unapređuju sopstvene kapacitete.
Nemačka, kao najveća i ekonomski najsnažnija evropska zemlja, u tom procesu ima presudnu ulogu. Berlin uveliko radi na redefinisanju svoje strateške pozicije enormnim povećanjem sredstava za odbranu.
Deo šire strategije za jačanje operativne spremnosti predstavljaju modernizacija vojske, ulaganje u protivvazdušnu odbranu, obnavljanje zaliha municije, jačanje logistike i razvoj domaće vojne industrije. Međutim, rast njene vojne moći ne utiče samo na bezbednosni balans prema spolja već i na političku harmoniju unutar EU, što stvara određenu zabrinutost u mnogim evropskim prestonicama.
Decenijama je Berlin bio dominantan u ekonomskim pitanjima, dok je bezbednosna dimenzija ostajala u drugom planu. Sada se ta ravnoteža menja. Ulaganja u odbranu podižu Nemačku u rang centralnog vojnog aktera kontinenta. Takva promena zahteva pažljivo upravljanje, jer bezbednosna politika u Evropi nije samo pitanje kapaciteta već i poverenja. Integrisani pristup kroz zajedničke projekte i usklađene standarde mogao bi da ojača evropski odbrambeni kapacitet u celini. U tom slučaju, nemačko naoružavanje postalo bi pokretač evropske konsolidacije.
Bezbednosna autonomija Evrope podrazumeva mnogo više od povećanja budžeta. Ona zahteva efikasan transport, satelitski nadzor, kibernetičku odbranu, stabilne lance snabdevanja, kao i sposobnost dugotrajnog vođenja sukoba. Takvi kapaciteti ne mogu se izgraditi preko noći i bez političke kohezije. U tom kontekstu, nemačka transformacija ima i unutrašnju dimenziju.
Društvo koje je decenijama negovalo politiku vojne uzdržanosti sada prihvata bezbednosnu odgovornost kao deo svoje evropske uloge. Ta promena mentaliteta predstavlja jednako važan faktor kao i finansijska izdvajanja. Evropa ulazi u fazu u kojoj bezbednost postaje centralna politička tema.
Geopolitička konkurencija i globalna nestabilnost zahtevaju jasnije definisane prioritete. U takvom okruženju nemačka vojna transformacija postaje jedan od odlučujućih faktora koji oblikuju buduću arhitekturu kontinenta. Nemačka danas ne redefiniše samo svoju vojsku već i sopstvenu ulogu u Evropi. Ishod tog procesa će imati dugoročne posledice po ravnotežu moći, transatlantske odnose i strateški položaj Evropske unije u svetu. Evropska bezbednost ulazi u novu fazu, u kojoj njen budući kredibilitet zavisi od političke volje, vojnih kapaciteta i zajedničke odgovornosti evropskih država.